Gajite začinsko bilje, jer ćete tako ubrati nešto svoje

Aleksandra Milić je dugogodišnja novinarka Poljoprivrednika, koja izveštava kako o poljoprivredi tako i o zaštiti životne sredine. U pomenutom listu uređuje stranu posvećenu ekologiji i kaže da je ekologija je važan segment u svim sferama ljudskih aktivnosti, a posebno u poljoprivredi koja se smatra jednim od najvećih globalnih zagađivača planete.

“Imajući upravo to u vidu pre nekoliko godina u Poljopivredniku sam inicirala uvođenje rubrike „ekologija i organska poljoprivreda“ koja se bavi zaštitom životne sredine  prvenstveno sa aspekta primene dobrih proizvođačkih praksi u agraru , u prvom redu organske poljoprivrede. U prvom momentu  razmišljala sam da li ću imati dovoljno tema za svaki broj, a danas sam u situaciji da moram da biram šta ću da objavim. Tema je mnogo, od primera proizvođača koji sprovode ekološke principe u proizvodnji, politike na lokalnom, pokrajinskom i državnom nivou koja se tiče ove oblasti, aktuelnih vesti iz sveta i slično. Na žalost,  mnogo je i loših vesti vezanih za ovu oblast. Tu pre svega mislim na neodgovorno rukovanje pesticidima, narušavanje plodnosti zemljišta, uništavanje biodiverziteta, nepropisno odlaganje ambalaže od pesticida i slično. Tema, dakle ima dovoljno, aktuelne su i važne.  Smatram da je pisanje o njima nosi veliku odgovornost novinara koji mora da ukaže na probleme uovoj oblasti, da edukuje čitaoce, ali i da ponudi rešenja kako neki problem može da se sanira. Važno je uticati na svest čitaoca i delovati preventivno, a upravo mediji to mogu”, objašnjava novinarka Aleksandra Milić.

Ona dalje objašnjava da su se u poslednje vreme ljudi  zainteresovali za ove teme i da su svesniji problema koje nosi neodgovorno bavljenje poljoprivedom. Mislim da je to zasluga upravo medija koji se bave ovom temom.

“Postoje mediji i novinari koji su spremni da istražuju teme koje se tiču poljoprivrede kao zagađivača, da edukuju čitaoce kako da na tržištu pronađu hranu koja je proizvedena na održiv način ili da je sami stvore. Međutim ovakvi mediji ili članci  još uvek nisu dovoljno atraktivni i ne dopiru do dovoljnog broja čitaoca, slušalaca i gledalaca. Dnevna politika i lake teme su ono što, nažalost, najviše interesuje  prosečnog građanina naše zemlje. Nije ni čudo, jer je to ono što im se najviše servira i to se mora promeniti. Zbog toga je važno da se država  snažno uključi u promociju održive poljoprivrede bilo kroz kreiranje novih podsticajnih mera, bilo kroz različite akcije. Neki od dobrih primera koji su zaživeli u razvijenom svetu, a bilo je i pokušaja kod nas, su  uvođenje zdravih obroka za najmlađe, izgradnja mini bio-bašta u vrtićima i školama kako bi najmlađi naučili osnove proizvodnje zdrave hrane, efukacija potrošača… Moramo biti svesni da bez jake podrške države i loklane zajednice mediji neće moći sami da učine mnogo”, kaže naša sagovornica.

U oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine ima mnogo problema. Milić kaže da je problem nelegalan uvoz pesticida od kojih su neki zabranjeni na našem tržištu, uvoz genetski modifikovanog semena koje je takođe zabranjeno, iscrpljivanja zemljišta neodgovarajućom obradom, uništavanja livada i seče stabala kako bi se povećale obradive površine, tretiranja namirnica pesticidima bez poštovanja karence…

“Sve pobrojano negativno utiče  na zdravstvenu bezbednost hrane koju koristimo, zagađuje zemljište, vodu i vazduh, smanjuje biodiverzitet, odnosno ugrožava  stanje životne sredine generalno. Svedoci smo brojnih trovanja ptica, pčela i drugih životinja za koje je utvrđeno da su stradale od pesticida za koje se zna da su zabranjeni na našem tržištu. Međutim i pored velike medijske pažnje koja se pridaje ovim slučajevima i prijavljivanja nadležnima, retko ko od počinilaca biva pravosnažno osuđen. Čak i kada se to desi kazne su simbolične i nisu dovoljno destimulativne za one koji krše zakon”, dodaje Milić.

Organska poljoprivreda je bitna iz dva aspekta, čuva i štiti okolinu i proizvodi zdravu hranu. Naša sagovornica objašnjva da je organska poljoprivreda sistem proizvodnje koji je potpuno kontrolisan, a kontrolu obavljaju organizacije koje su ovalašćene za to. Organski proizvođači svakodnevno vode  evidenciju o poslovima koje obavljaju.

“Tačno se zna kakvo seme mogu da upotrebe, koja zaštitna sredstva i postupke mogu da primene u proizvodnji. U ovoj proizvodnji nije dozvoljena upotreba sintetičkih đubriva i pesticida. Uzgaja se velik broj vrsta što doprinosi očuvanju biodiverziteta. Organski proizvođač ima znatno veće troškove od onog koji radi konvencionalnu poljoprivredu jer plaća kontrolu i sertifikaciju, korovi se uglavnom uklanjaju ručno pa je za ovaj posao, kao i za berbu potrebno angažovati radnike. Tek ako je sve proizveeno u skladu sa organskim principima organski proizvođač dobija pravo d na svoje proizvode stavi „organsku“ oznaku. U razvijenim zemljama sveta postoje akcioni planovi za razvoj ove oblasti, EU snažno podržava organsku poljoprivredu i činjenica je da površine pod organskim usevima u svetu rastu. Potrošači su tamo bolje edukovani i kada kupuju organsko znaju da ovu hranu plaćaju skuplje jer je dobra ne samo za njihovo zdravlje, nego i za zdravlje planete. Proizvođači u EU dobijaju značajne podsticaje  koji zavisno od proizvodnje mogu da dostignu i 1.000 evra po hektaru. Kod nas je ovaj iznos simboličan tako da većina organskih proizvođača, po sopstvenom priznanju, i ne podnosi zahtev za podsticaje. Treba imati na umu da se radi o proizvođačima sa malim posedima kojima se ne isplati da gube dan u ovoj proizvodnji sa puno ručnog rada, da bi prikupili dokumentaciju i dobili  svega nekoliko hiljada dinara. Proizvođačima u EU su takođe na raspolaganju velik broj semena različitih sorti, kao i široka paleta zaštitinih sredstava čija je upotreba dozvoljena u organskoj proizvodnji. Sve to naše proizvođače čini manje konkurentnim.Potrebna je dakle, snažnija podrška organskim proizvođačima kako bi oni razvijali svoju proizvodnju i povećavali površine u organskom statusu. Trenutno i pored nekih mera na lokalnom, pokrajinskom i državnom nivou koje su kreirane za unapređenje organske proizvodnje nema naznaka da  ovaj sektor napreduje”, rekla je Milić i dodala:

“Čuvajate prirodu  u okviru svojih mogućnosti jer ako svako od nas učini malo, zajedno će to značiti mnogo. Kad god ste u prilici kupujte hranu od organskih proizvođača koji imaju  i dokumente kojima to mogu da dokažu. Kupujte i od onih koji nemaju sertifikat, ali ih poznajete i znate da proizvode odgovorno. Podržite i proizvođače tradicionalnih proizvoda. Na taj način ćete učiniti nešto dobro za svoje zdravlje, ali i zdravlje životne sredine, a u isto vreme ćete pomoći ruralni razvoj i pružiti podršku ljudima koji tamo žive.

Poručujem i onima koji žive u gradu da  makar u saksijama gaje začinsko bilje jer će tako imati priliku da uberu i upotrebe nešto svoje, ali će i bolje razumeti sve one koji od ovog posla žive”.

Tekst je  nastao  u okviru projekta “Vojvođanke u zaštiti životne sredine“,  koji je realizovan uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje.Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Udruženje građana „Malin“ i redakcija portala “Ecofeminizam”.Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje.