Nataša Đereg u borbi za zdravu životnu sredinu
0
0
Nataša Đereg iz Centra za ekologiju i održivi razvoj i koordinatorka rada na Poglavlju 27 u okviru Nacionalnog Konventa o EU nesebično je posvećena zaštiti životne sredine. Ljubav prema zaštiti okoline iskazala je svojim aktivizmom pokrećući mnoge kampanje, kao i saradnjom sa drugim udruženjima koja se bave sličnim temama u regionu i realizacijom prekograničnih projekata. Subotičani je pamte još iz vremena kada je imala svoj termin pre više od 20 godina na YUeco radiju u okviru emisije: “Reč je o ekologiji” gde je govorila tada o GMO i šta nam ono donosi.
Od tada do danas, postala je prepoznatljiva po svom radu jer se fokusira na ključna pitanja u životnoj sredini koja dotiču svakog građanina ne samo Srbije, nego i planete. Đereg se osvrnula na kraj 2019.godine i na zagađenje vazduha.
“Glavni uzročnik lošeg stanja u oblasti zaštite kvaliteta vazduha je sistematsko zanemarivanje vlade Republike Srbije da svoju ustavnu obavezu zaštite prava građana na zdravu životnu sredinu koja je osnovana konvencijom UN o ljudskim pravima i koja je utvrđena Ustavom republike Srbije te regulisana kroz nekoliko zakona a posebno onaj o zaštiti kvaliteta vazduha konačno pretoči u akciju. Postojanje regulative i ministarstva te Agencije za zaštitu životne sredine nije dovoljan uslov da bi se ovakvo stanje popravilo. Potrebna je snažna akcija usmerena na izradu nacionalnog plana, strategije ili nečega tome sličnog koja će imati obavezujući karakter i koja će jasno da pokaže koji su glavni uzroci ove nemoguće situacije u kojoj se nalazimo odnosno koje su hitne, srednjoročne te dugoročne mere potrebne da bi se konačno prodisalo u ovoj zemlji. Zagađenje neće biti moguće smanjiti dok ne budemo uspostavili dovoljno detaljnu mrežu trajnih mernih mesta koja će stalno i na istinit način pokazivati stvarno stanje kvaliteta vazduha. Ova mreža se mora uspostaviti iz novca naplaćenog kroz takse najvećim zagadjivačima ali isto tako i kroz akcize na gorivo za koja sredstva praktično niko ne zna na šta se koriste. Tek sa uspostavljanjem mreže za merenje vazduha u svim lokalnim zajednicama a posebno u blizini najvećih zagađivača naime rudnika, industrije, cementara, čeličana, hemisjke i druge industrije biće moguće proceniti realno stanje i realne mere za poboljšanje kvaliteta vazduha”, objašnjava Nataša Đereg iz CEKOR-a.
Ona dalje ističe da je prema planovima nadležnog ministarstva, Program zaštite vazduha biće izrađen do 2021. godine u okviru IPA projekta i definisaće ciljeve kvaliteta vazduha i mere za njihovo postizanje, pružiće osnovu za dalji razvoj i usvajanje podzakonskih akata i dalji nastavak primene EU direktiva iz ove oblasti.
“Mislim da tek predstoji ozbiljan rad i nadležnih institucija a i civilnog sektora i medija kako bi ostvarili ustavom zagarantovano pravo na zdravu životnu sredinu (tj. na čist vazduh koji udišemo). Ne zaboravimo, najugroženija populacija su deca, i trudnice. Otvaranje Poglavlja 27 zahtevaće i po tom pitanju neophodnu reorganizaciju kako vertikalnu tako i horizontalnu”, kaže Đereg.
Prepoznatljiva je aktivizmu i ohrabrivanju aktivista i aktivistkinja u borbi za zdravu životnu sredinu, kao i građana. Najnoviji slučejevu u kojima CEKOR pomaže građanima odnose se na Naftne bušotine kompanije NIS na Paliću, u izradi analitičke podrške – Strateški okvir za klimatsko planiranje lokalnih samouprava, „Pametno lokalno planiranje u borbi sa klimatskim promenama“, a učestvuje u projektima koji su vezani za cirkularnu ekonomiju…
Tekst je nastao u okviru projekta “Vojvođanke u zaštiti životne sredine“, koji je realizovan uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje.Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Udruženje građana „Malin“ i redakcija portala “Ecofeminizam”.Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje.
