Međunarodni dan zaštite ozonskog omotača
U ekološkom kalendaru današnji datum označen je kao Međunarodni dan zaštite ozonskog omotača.Danas je više od 90 odsto globalne proizvodnje i potrošnje ovih materija je zaista eleminisano iz upotrebe.Dan se obeležava nizom manifestacija od 1995. godine, a povod je potpisivanje Montrealskog protokola 16. septembra 1994. godine sa ciljem da se nizom aktivnosti omoguži zaštita i očuvanje ozonskog omotača. Kada je Montrealski protokol o materijama koje oštećuju ozonski omotač potpisan u Montrealu pre 1994.godine godina nije bilo jasno da li će biti moguće eleminisati iz upotrebe materije koje oštećuju ozonski omotač u kratkom vremenskom periodu koji predviđa sporazum.
Sledeće nedelje svet će se okupiti u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku na Samitu o klimatskim akcijama,koji ima za cilj da generiše masivni korak u globalnim ambicijama u rešavanju klimatskih vanrednih situacija. Još jedna godina rekordnih toplotnih talasa, pravih oluja i poremećaja klime govori nam da nemamo izbora nego da delujemo sada pre nego što bude kasno.Dok se pripremamo za ovaj sastanak, trebali bismo se setiti da je Montrealski protokol i inspirativni primer koliko je čovječanstvo sposobno sarađivati u rešavanju globalnih izazova i ključni instrument za rješavanje današnje klimatske krize. Prema ovom međunarodnom ugovoru, države su radile 32 godine na smanjenju upotrebe hemikalija koje oštećuju ozon, a koje pretežno koristi industrija hlađenja. Kao rezultat toga, ozonski omotač koji nas štiti od sunčevog štetnog ultraljubičastog zračenja je zaceljivanje. Zdrav ozonski omotač i klima neophodni su za ispunjavanje svih ciljeva održivog razvoja. Montrealski protokol i dalje štiti ljude i planetu. Neka ovaj Međunarodni dan očuvanja ozonskog omotača bude inspiracija za veće ambicije na hlađenju, na samitu o klimatskim akcijama i šire”, napisao je u svojoj poruci“, generalni sekretar UN Antonio Guteres.
Naučnici su još 1970. godine otkrili da je sloj ozonskog omotača sve “tanji” u oblasti iznad Južnog pola. Ova promena u ozonskom omotaču označena je kao “ozonska rupa” i zaključeno je da na njeno povećanje utiče prisustvo nekih štetnih gasova (npr. CFC, hlorofluorougljenici, jedinjenja) u atmosferi.
Ozonska rupa je, inače, prvi put primećena tokom osamdesetih godina dvadesetog veka, a pod ovim terminom naučnici smatraju svaku oblast u kojoj je debljina ozonskog sloja manja od 220 Dobsonovih jedinica. Najveća rupa primećena je 2006. godine iznad Antarktika i iznosila je 27,4 kvadratna kilometra. Ona je nastala kao kumulativna posledica ispuštanja freona od pre 15-20 godina.
Da bi sačuvali ozonski omotač neophodno je uvođenje „zelenih tehnologija“, što zapravo znači više vozila javnog prevoza sa pogonima na alternativna goriva i tehničkim rešenjima koja smanjuju emisiju štetnih gasova iz motora. Druga mera je uvođenje centralnih toplovodnih sistema i podizanje poljozaštitinih pojaseva.
