Kampanja: „Žene žive i na selu“
0
0
Na Međunarodni dan tolerancije 18.novembra 2015.godine glavnoj i odgovornoj urednici potrala www.ecofeminizam.com, odnosno meni Sandri Iršević uručena je nagrada za toleranciju koju su tada prvi put dodelili poverenica za zaštitu ravnopravnosti i Misija OEBS u Srbiji za tekst: „Poljoprivredice be radnih prava“, koji je bio objavljen u Subotičkim novinama. Deo tog teksta smo objavili i na sajtu ecofeminizam.com. Uručeno je ukupno 10 nagrada podeljenih po kategorijama. Danas, skoro četiri godine kasnije, izgleda da će se ozbiljnije prići rešavanju ovog problema sa kojim se poljoprivrednice svakodnevno suočavaju.
Skupština Srbije pokrenula je kampanju: „Žene žive i na selu“ sa ciljem da se uklaže na loš položaj poljoprivrednica i uopšte žena koje žive na selu, kao i da se one ekonomski osnaže.Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, koja je i pokroviteljka projekta istakla je da problemi žena selu su znatno složeniji od onih koje imaju žene u gradu. Gojković, koja je pokrovitelj projekta, istakla je da kao društvo ne smemo da zaboravimo da žene ne žive samo u gradovima, već i u našim selima, a tamo često ostaju zapostavljene, dok su problemi sa kojima se suočavaju, u mnogim aspektima, teži i složeniji od onih u gradskim sredinama. Seoska područja u Srbiji, kao i u drugim državama regiona, Evrope i sveta, suočavaju sa brojnim izazovima, kao što su nedovoljna razvijenost, nedostatak adekvatne putne infrastrukture, pristupa zdravstvenim uslugama, migracije i pražnjenje seoskih sredina i navela da je u takvim uslovima posebno težak položaj žena.
Prema podacima iz 2017. godine, u seoskim domaćinstvima živi preko 2.700.000 ljudi i to podjednak broj muškaraca i žena, ali je tek svaka peta žena vlasnica poljoprivrednog gazdinstva i to najčešće u situacijama kada je ona jedina naslednica, navela je ministarka Slavica Đukić Dejanović.
Predsednica Skupštine Srbije je podsetila da život u najčešće patrijarhalnoj i tradicionalnoj sredini dovodi do toga da su muškarci uglavnom vlasnici imovine, pa tako je samo 12 odsto žena vlasnica kuća u kojima žive, a 16 odsto ima svojinu nad zemljom.
„Problemi sa kojim se suočavaju su još veći kada se uzme u obzir činjenica da je više od 50 odsto žena nezaposleno i da su u mnogo manjoj meri pokrivene zdravstvenim i penzijskim osiguranjem u odnosu na muškarce. Ukoliko želimo da omogućimo ženama na selu dostojanstven život i stvorimo uslove sa opstanak, ozbiljno moraju da se razmotre mere podrške, pre svega povećanje mogućnosti zaposlenja i sticanja znanja i kvalifikacija, kroz programe namenjene razvoju ženskog preduzetništva i podsticaje ženama poljoprivrednicama.Svi zajedno moramo da osiguramo da svaka žena, ma gde da živi, mora da ima zdravstvenu zaštitu i mogućnost da bude ekonomski ravnopravna i da dostojanstveno živi i stari“, ukazala je Maja Gojković.
Žene iz gradskih sredina su uglavnom političarke
Predsednica Skupštine Srbije je istakla da kada govorimo o zastupljenosti žena u donošenju političkih i drugih važnih odluka za život zajednice, najčešće mislimo na žene u gradskim sredinama i podsetila da u Narodnoj skupštini ima 93 narodne poslanice, što je dobro, ali da su one većinom iz Beograda, Novog Sada i drugih urbanih sredina.
Uglavnom zbog tradicionalnog načina odlučivanja i ustaljenih običaja, žene se najčešće isključuju iz odlučivanja o razvoju seoskih sredina u kojima žive. Zato, moramo u većoj meri da podržimo one koje su odlučile da ruše nametnute barijere i da se angažuju u svojim seoskim sredinama, kao i da podstaknemo druge žene da se više uključuju u te tokove“, poručila je Gojković.
Gojković je naglasila da žene na selu ne smeju da bude zapostavljene i ukazala da su žene te koje su stubovi svojih porodica i čitavog društva i bez njih nema razvoja. Predsednica Parlamenta je dodala da su žene u Srbiji uvek bile hrabre i odgovorne, brinule o svojoj porodici, a takav posvećen odnos su imale i imaju i prema društvu i državi.
By W PRODUCTION
I zato svakog dana, ne samo danas, moramo da insistiramo na punoj rodnoj ravnopravnosti“, poručila je Gojković.
Skupu se obratio i Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pitanja koji je tom prilikom istakao da ministarstvo koje on predvodi, zajedno sa Vladom RS, daje veliki značaj temi rodne ravnopravnosti i ekonomskog osnaživanja žena koje žive na selu. On je naveo da je položaj žena koje žive na selu gorući problem u oblasti rodne ravnopravnosti u našem društvu zbog neplaćenog rada.
Govorimo o temi koja nas sve pogađa, jer od izuzetne važnosti, ne samo za srpsko društvo već i za druge zemlje u svetu, jer su nezaposlenost i rodna ravnopravnost na tržištu rada globalni, nacionalni i lokalni problemi u održivom razvoju, za koje ni razvijenije zemlje od Srbije ne nalaze adekvatne odgovore“, naveo je ministar.
Takođe, dodao je da su Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Vlada RS i predsednik Republike Srbije jedinstveni u stavu da je ovo pitanje od ključnog značaja za dalji demokratski razvoj našeg društva. Vlada RS aktivnim pristupom ovom problemu razvija i primenjuje programe namenjene upravo podsticanju ženskog preduzetništva na selu, zadrugarstvu i osnivanju firmi u oblasti turističkih i ugostiteljskih usluga, naveo je Đorđević.
Ministar je dodao da će se ove godine, pred Narodnom skupštinom naći novi zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji će znatno unaprediti normativna rešenja u ovoj oblasti.
Ambasador Švedske Jan Lundin je pozitivno ocenio uspeh Srbije koja, iako nije članica EU, beleži najviši stepen uključenosti žena u političke procese u Evropi.
On je istakao da Švedska ulaže velike napore u cilju postizanja što većeg procenta zaposlenosti žena na globalnom nivou, o čemu svedoče i brojni projekti koje ta zemlja sprovodi.
Sekretarka za finansije u Vladi AP Vojvodine Smiljka Jovanović navela je da je osnovni cilj da se utvrde svi problemi i nejednakosti i pokrenu društveni mehanizmi, kako bi se položaj žena na selu učinio boljim. Predstavila je politike i mere koje sprovodi pokrajinska vlada, i posebno naglasila značaj rodnog budžetiranja, u cilju postizanja jednakih mogućnosti za sve žene i jednakog vrednovanja potreba žena koje žive u urbanim i ruralnim sredinama.
Milana Rikanović, direktorka Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji, istakla je da moramo da prepoznamo da su žene na selu raznolika grupa i da im treba prilagoditi niz mera, kako bi se pokrile sve njihove potrebe.
O važnosti osnaživanja devojčica i devojaka na selu govorila je Jadranka Milanović iz Unicefa, što za tu organizaciju, kako je istakla, predstavlja moralni imperativ. Ona se u svom izlaganju posebno osvrnula na obrazovanje devojčica iz ruralnih sredina i to počev od predškolskog uzrasta.
Devojčice i devojke moramo da osnažimo tako što ćemo ih podučavati o dečijim i ženskim pravima, upoznati sa mogućnostima stručnog usavršavanja i ohrabriti da se aktivno uključe u procese odlučivanja u zajednicama u kojima žive“, zaključila je Milanović.
izvor:parlament.gov.rs
