Kolektivno sećanje i nacionalni kalendari
Šta je sećanje?. Ako polazimo od nas samih zapamtimo samo za nas bitne događaje i datume. Sa druge strane, kako se društvo menja, tako se menja i javno sećanje i novi događaji se dodaju u kalendar kolektivnog sećanja nekog grad, države ili nacionalne zajednice. Isto tako, pamtimo i određene ljude koji su ostavili traga u istoriji. Međutim, pošto istoriju pišu pobednici i uglavnom muškarci svedoci smo se sećamo onoga što nam u datom momentu odgovaralo društveno-političkim prilikama.
Pravimo kalendare koji generalno reflektuju kolektivni identitet onih koji ga koriste i obeležavajući praznike iz prošlosti koji su bitni za sadašnjost, a bili su bitni i u određenom političkom momentu za prošlost.
Postoje mnogi primeri iz istorije da određeni događaju u datom trenutku nisu smatrani istorijskim i interesantnim za javnost, a danas jesu. Svedoci smo da definisanje nekog istorijskog događaja nezaboravnim mi gradimo više na sećanjima, nego na istorijskim činjenicima.
Na primer, u bivšoj SFRJ slavio se 29.novembar kao Dan Republike, raspadom Jugoslavije nekadašnji praznik se više ne obeležava i ostaje samo kao delo kolektivnog sećanja starijih generacija na prostoru bivše Jugoslavije.
Danas, u Srbiji slavimo 11. novembar Dan primirja u Prvom svetskom ratu, obeležava se u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada je u Francuskoj, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša, potpisano primirje u Prvom svetskom ratu. Ovaj datum obeležavamo od 2012.godine. Zbog čega se čekalo toliko dugo da jedan datum koji je bitan ne samo za našu istoriju, nego i Evropa, pa čak i jednog istorijskog razdoblja postane deo kalendara i nacionolnog sećanja skoro 100 godina kasnije?.
Pošto su kolektivna sećanja mnogo više nego samo sakupljenja lična sećanja, ona ne mogu da se proučavaju kao društveni trag prošlosti kako pojedinci pišu istoriju. Kolektivna sećanja ne odnose se samo na pojedinačna sećanja, nego i na istorijske zapise, televiziju, muzeje, ratna sećanja i druge socijalne “sajtove” za sećanja, objašnjava Evitar Zerubavel, koji je kroz svoj rad proučavao naciju u posebnoj istorijskoj formi koja predstavlja naciju-državu. Zerubavel se fokusirao na proučavanje “nacionalnih prigodnih praznika”. Cilj autora je da identifikuje različite genetske obrasce kalendarskih sećanja.Zerubavel objašnjava da je ljudska istorija po sebi selektivna. Samo nekoliko događaja iz istorije zapamtimo. Što se društvene istorije tiče, određeni delovi koji pripadaju našoj istoriji su “žiži” našeg sećanja, dok ostale potisnemo u podsvesti.
Možda je najveće mesto kolektivne memorije kalendar koji obeležava određene događaje koji su bitni za društvo i njihovu istoriju. U kalendarima se beleže i drugi bitni datumi iz socijalnog sećanja poput 8.marta, Dana rada, Međunarodni dan borbe protiv HIV-a i slično. Ovi datumi nam omogućavaju ne samo da pamtimo čega treba da se sećamo, nego i kada.
Nacionalni praznici nas podsećaju da je raslojavanje društvenog sećanja mnogo kompleksnije nego što se na prvi pogled primeti.Kao što smo mogli da primetimo nacionalni kalendar u sebi sadrži dosta religijskih elemenata. I dok je nacionalizam deo jednog kolektivnog dela, moderne nacionalne države osećaju da treba da se povežu i sa određenim religijskih-tradicionalnim osećanjima.Zemlje sa različitim religijama sećaju se razlitih istorijskih događaja.
Zerubavel objašnjava da je veza između kalendara i istorije je semiotička. U krugu nacionalnih praznika, kalendar u osnovi je da predstavlja nacionalnu kolektivnu prošlost. Jedan nacionalni praznik može da obeležava nekoliko istorijskih događaja.
Na primer, Dan državnosti Republike Srbije je 15. februar na Sretenje. Ovaj datum je jedan od najbitnijih u političkom, kulturnom i istorijskom kalendaru Srbije. Pored toga što je Dan državnosti, on je i Dan ustavnosti Srbije, kao i dan sećanja na početak Srpske revolucije (odnosno Prvog srpskog ustanka). Dan državnosti Srbije se slavio do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut, da bi u Srbiji ponovo počeo da se slavi od 2002. godine
Hronološki:
15. februar 1804. počeo Prvi srpski ustanak;
15. februar 1835. donet Sretenjski ustav, prvi ustav Srbije, jedan od najmodernijih, najdemokratskijih i najliberalnijih ustava svog doba. Njime je u Srbiji ukinut feudalizam(među prvima u Evropi) i ujedno je predstavljao najistočniji odblesak Francuske revolucije.
foto: https://www.pexels.com/
