Žene nedovoljno zastupljene u sektoru bezbednosti
Žene i dalje su manje zastupljene u politici na lokalnom nivou, dok u sektoru bezbednosti retko stižu do pozicija odlučivanja rekla je ministarka bez portfelja u Vladi Republike Srbije zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović na završnoj konferenciji projekta „Kreni napred“, koji je posvećen sprovođenju Nacionalnog akcionog plana od 2017. do 2020. godine za žene, mir i bezbednost. Ministarka dalje objašnjava da prilikom kreiranja svakog akcionog plana treba prihvatiti da se okolnosti menjaju jer se pojavljuju novi obrasci u skladu s kojima se donose odluke., navodi se na portalu Vlade Srbije.
Sprovođenje pomenutog akcionog plana je u skladu sa implementacijom Agende 2030, jer doprinosi ciljevima održivog razvoja, osnaživanju žena, rodnoj ravnopravnosti i počinje od nivoa lokalne samouprave. U državnim institucijama mehanizimi rodne ravnopravnosti su razvijeni. Na primer, na čelu Vlade i Skupštine nalaze žene, dok su u sastavu te dve institucije 94 poslanice i četiri ministarke.Žene su pravno jednake sa muškarcima, ali njih je i dalje manje na mestima odlučivanja. Na nacionalnom nivou je zadovoljavajući broj žena u vrhu vlasti, ali na lokalnom je taj broj još veoma mali, budući da se samo 6,6 odsto žena nalazi na čelu opština”, zaključila je ona.
Pukovnica Vojske Srbije i savetnica za rodnu ravnopravnost ministra odbrane Katarina Štrbac naglasila je da je pitanje rodne ravnopravnosti pitanje za celo društvo.
Ona je predočila da su mnoge oružane snage uvidele da samo zajedno muškarci i žene mogu doprineti kako sistemu bezbednosti, tako i ličnoj bezbednosti građana i celokupnom društvenom razvoju.
U izradi drugog po redu plana za primenu Rezolucije 1325 SB UN, kao članovi radne grupe Vlade, ravnopravno su učestvovali predstavnici organa državne uprave, lokalne samouprave, akademske zajednice, organizacija civilnog društva i nezavisni eksperti, objasnila je Štrbac.
Ona je podsetila na to da su od 2011. do 2014. godine organizovana četiri kursa za rodne savetnike/savetnice komandanata nacionalnih kontingenata u multinacionalnim operacijama u Centru za mirovne operacije Združene operativne komande Generalštaba Vojske Srbije.
Takođe, kako je dodala, do sada je za te dužnosti obučeno 120 lica iz Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, MUP-a i sa civilnih fakulteta.
Prema njenim rečima, u periodu od usvajanja pomenutog akcionog plana do danas, konstantno je povećavan procenat žena zaposlenih u sistemu odbrane.
Ona je ukazala na to da prilikom zapošljavanja žene nisu imale prioritet, već su ravnopravno razmatrane sa ostalim kandidatima, a za rad su ih preporučili isključivo stručni kvaliteti.
Istovremeno, kako je podvukla, primetan je porast broja žena koje se školuju u Vojnoj gimnaziji i na Vojnoj akademiji VMA, ali je i dalje mali broj žena sa visokim činom.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ukazala je na značaj sprovođenja Rezolucije 1325 SB UN za unapređenje položaja žena u društvu.
U periodu sprovođenja prvog Nacionalnog akcionog plana, povećana je zastupljenost žena u sistemu bezbednosti za 4,13 odsto, dok je ukupna zastupljenost žena u odlučivanju u sistemu bezbednosti veća za 5,21 odsto.
Za drugi akcioni plan, koji je usvojen 2017. godine, uvedene su određene novine, a jedna od važnijih jeste uspostavljanje operativnog tela – jedinstvenog modela izveštavanja koje je u odnosu na prethodni akcioni plan zamenilo multisektorsko koordinaciono telo.
Novinama je, kako je objasnila, uvedena i kontakt osoba za sprovođenje Nacionalnog akcionog plana na svim nivoima njegove realizacije.
Kako bi se Akcioni plan u praksi realizovao potrebni su razumevanje, volja i podrška svih nadležnih organa, a ključni korak u procesu jeste intezivnije uključivanje muškaraca i podizanje svesti o činjenici da je pitanje rodne ravnopravnosti u sistemu bezbednosti opšte pitanje, zaključila je ona.
Izvor: Vlada Srbije