Buka je oko nas

0 0

Buka je svuda oko nas. Naviknuti smo na nju naročito ukoliko živimo u gradu I ne razmišljamo kakve ona ima posledice na naš organizam. Godišnje oko četrnaest miliona ljudi u zemljama EU zatraži medicinsku pomoć, usled zdravstvenih tegoba izazvanih izlaganjem povišenom nivou buke I zbog toga Evropska unija je pristupila ozbiljnjijem rešavanju ovog problema. Docent Fakulteta zaštite na radu dr Darko Mihajlov na jednom od svojih predavanja 2017.godine objasnio je da je EU pristupila organizovanom rešavanju ovog problema 1996.godine.

Dokumentom “Green Paper”, definisano je osnovno načelo strategije borbe protiv buke, koje nalaže da nijedan stanovnik Evrope ne sme da bude izložen nivou buke koja može biti štetna po zdravlje. Direktivom EU (Environmental Noise Directive) iz 2002. godine ovo načelo je razrađeno, pa se ključni elementi direktive odnose na procenu buke, pravljenje akcionih planova i informisanje javnosti. Direktiva je odredila rokove za ostvarenje nekih zadataka. Od 2005. godine počinje izrada strateških karti buke za naselja do određenog broja stanovnika, sa spiskom glavnih saobraćajnica, železnice, aerodroma. Predviđeno je da se strateške karte buke izrađuju i za naselja sa manjim brojem stanovnika i da se redovno ažuriraju, što je i učinjeno 2012. godine. Direktivom EU je ambiciozno predviđeno da do 2020. godine bude izvršena redukcija emisije buke za železnički saobraćaj do 5dB, a za drumski, avionski saobraćaj po operaciji, kao i za mašine koje rade na otvorenom prostoru do 10dB”, istakao je docent Fakulteta zaštite na radu dr Darko Mihajlov.

Zdravstvene posledice od povišenog nivoa buke mogu da budu smanjena koncentracija, pa čak izazivanje i aritmije srca. Dok ekonomske posledice predviđaju povećane troškove za sanaciju stambenih objekata, sniženje cena nekretnina, povećani zdravstveni troškovi.

Tabela

Kako bi se I u Srbiji ozbiljnije pristupilo problemu lokalne samouprave imaju zakonsku obavezu kontinualog praćenja buke, ali se time aktivno bavi manji broj gradova: Subotica, Novi Sad, Beograd, Leskovac i Niš.

Da li je Subotica bučan grad?

Komunalna buka u Subotici potiče najvećim delom od saobraćaja, dok su industrija, mala privreda, građevinarstvo i druge aktivnosti od manjeg značaja. Direktiva o zaštiti od buke 2002/49/EC i primena Uredbe o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efakata buke u životnoj sredini, („Sl.glasnik RS“, br.75/2010) ima za cilj da se spreče ili smanje štetni efekti buke na stanovništvo, kao i da se formira adekvatna baza podataka na osnovu koje će se sprovoditi sistemske mere za smanjivanje buke.

Pod bukom u životnoj sredini podrazumevamo svaku buku koja se javlja van radnog mesta. Buku sačinjava haotični zbir zvukova koji potiču od različitih i mnogobrojnih izvora, a koji se međusobno razlikuju po visini, intenzitetu i trajanju. Najveći uzročnik buke je saobraćaj a ostali izvori kao što su industrija, ugostiteljski objekti, ulična buka različitog porekla i buka u domaćinstvima, zastupljeni su u manjoj meri. Buku je teško sistematizovati, pratiti i proučavati, jer potiče iz različitih izvora i veoma se razlikuje u zavisnosti od položaja svake pojedinačne ulice. Za buku karakteristično je da nije vremenski određena, promenjiva je, prostorno nije ograničena, uglavnom je slabijeg intenziteta, deluje manje–više permanentno (slabo isprekidana)“, kaže Zoltan Vidaković iz Zavoda za javno zdravlje Subotica.

Sistematskom merenju nivoa buke i definisanju njene vremenske zavisnosti, pristupilo se od 1999. godine, sa ciljem planiranja zvučne zaštite i mogućnosti ocene smetnji od buke u gradskoj sredini na teritoriji grada Subotice.Izabrana merna mesta po svojoj strukturi predstavljaju reprezentativne lokalitete u zonama različite namene individualnog ili kolektivnog stanovanja, definisane sa Uredbom o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efakata buke u životnoj sredini, („Sl.glasnik RS“, br.75/2010).

U okviru lokaliteta merenje je obavljeno na mernim mestima izabranim prema nameni prostora u skladu sa Pravilnikom o metodama merenja buke, sadržini i obimu izveštaja o merenju buke („Sl.glasnik RS“, br.72/2010).

Kontrola nivoa buke u gradskoj sredini zahteva kontinualno praćenje stanja nivoa buke u cilju:

– otkrivanja najugroženijih delova grada,

– ukazivanja na trendove smanjenja ili porasta nivoa buke- tokom dužeg vremenskog perioda,

– procene broja ugroženih ljudi,

– i sagledavanje mogućnosti redukovanja nivoa – akustičkog opterećenja u životnoj sredini.

Zavod za javno zdravlje Subotica kao vršilac usluge, na osnovu Ugovora broj II-404-189/2016. od 01.06.2016. i ugovora broj II-404-276/2017. od 01.07.2017. godine preuzeo je obavezu od Gradske uprave Subotica kao naručioca usluga za izvršenjem sistematskog merenja buke (monitoring) na teritiriji Grada Subotica sa izradom izveštaja. Izveštaj o merenju buke rađen je na osnovu Programa ispitivanja parametara životne sredine za 2017. godinu – Programa monitoringa komunalne buke na teritoriji grada Subotice.

Zavod za javno zdravlje Subotica je ovlašćena i akreditovana stručna organizacija koja merenje komunalne buke vrši u skladu sa Pravilnikom o metodama merenja buke, sadržini i obimu izveštaja o merenju buke („Sl.glasnik RS“, br.72/2010) i sa Uredbom o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efakata buke u životnoj sredini, („Sl.glasnik RS“, br.75/2010).

Kontrola nivoa buke u gradskoj sredini zahteva kontinualno praćenje stanja nivoa buke u cilju otkrivanja najugroženijih delova grada, procenu broja ugroženih ljudi i mogućnosti redukovanja nivoa akustičkog opterećenja u životoj sredini. Osnovni cilj ovog programa praćenja nivoa buke je dobijanje podataka o vrednostima indikatora dnevne i noćne buke i upoređivanje sa datim graničnim vrednostima.

OCENA REZULTATA MERENJA BUKE ZA 2017. GODINU

Ocena rezultata merenja dnevnih i noćnih merodavnih nivoa

Obradom podataka izmerenih vrednosti dobijeni su sledeći rezultati merodavnih nivoa za dan i noć (prosek za dva merna ciklusa):

Merno mesto:

1. Ferenca Sepa i Sarajevske, M.Z.¨Dudova Šuma¨- dan: 64 dB; noć: 56 dB;

U prošloj godini (2016) – dan: 65 dB; noć: 56 dB;

Merno mesto:

2. Aksentija Marodića i Starine Novaka, M.Z. Aleksandrovo- dan: 58 dB ; noć: 48 dB

U prošloj godini (2016) – dan: 58 dB ; noć: 44 dB;

Merno mesto:

3. Palić, „kod Muškog štranda“ – dan: 44 dB; noć: 40 dB

U prošloj godini (2016) – dan: 41 dB; noć: 40 dB;

Merno mesto:

4. M Z “Čantavir” ugao ulica Jožef Atile i Maršala Tita – dan: 63 dB; noć: 53 dB;

U prošloj godini (2016) – dan: 65 dB; noć: 55 dB;

Merno mesto:

5. ugao ul. Somborski put i Batinska – dan: 65 dB; noć: 60 dB

U prošloj godini (2016) – dan: 66 dB; noć: 60 dB;

Poređenjem dobijenih rezultata sa datim graničnim vrednostima može se zaključiti sledeće:

• Na mernom mestu 1, 4 i 5 merodavni nivo buke PRELAZI date granične vrednosti za dnevni i noćni period.

• Na mernom mestu 2 i 3 merodavni nivo buke NE PRELAZI date granične vrednosti za dnevni i noćni period.

Posmatrani ukupni indikator buke Lday (str. 12) u odnosu na prošlu godinu, na mernim mestima 1 i 5 on je ostao isti, dok je na mernim mestima 2, 3 i 4 povećan za 2 dB.

• Najviši ukupni indikator buke – Lday dobijen je na mernom mestu 5 -ugao ul. Somborski put i ul. Batinska i iznosi 69 dB.

About Post Author

Sandra Iršević

Borkinja za zdravu životnu sredinu, ljudska prava, rodnu ravnopravnost. Feminizam shvatam kao borbu za ostvaranje osnovnih ljudskih prava muškaraca i žena i u skladu sa time se i ponašam.

sandra.irsevic@gmail.com

http://www.ecofeminizam.com

Happy

0 0 %

Sad

0 0 %

Excited

0 0 %

Sleepy

0 0 %

Angry

0 0 %

Surprise

0 0 %