I dalje saobraćaj najveći zagađivač

U Subotici se prati kvalitet vazduha na teritoriji sa ciljem dobijanja podataka za utvrđivanje kvaliteta vazduha životne sredine i stepena zagađenja vazduha u gradu. Ovi podaci su bitni kako bi se na pravi način izabrale mera u cilju zaštite i unapređenja zdravlja ljudi i očuvanja životne sredine. Mirjana Bonić iz Zavoda za javno zdravlje Subotica objašnjava kakvog je kvaliteta vazduh u Subotici. Za portal ecofeminizam.com kaže da na a teritoriji grada Subotica na mernom mestu Gradska bolnica na osnovu izmerenih koncentracija sumpor-dioksida i azot-dioksida u vazduhu može se zaključiti da je vazduh, prema skali SAQI 11, bio odličnog kvaliteta u tokom 2015., 2016. i 2017. godine.

Na mernim mestima Čantavir i MZ „Radanovac” tokom grejnih sezona u prethodne 3 godine u 24-časovnim uzorcima nije izmereno ni jedno prekoračenje GV (50 μg/m³) koncentracije čađi u vazduhu. Iako je na mernom mestu Bajmok tokom grejnih sezona 2015. i 2017. godine izmereno ukupno 5 prekoračenja GV (50 μg/m³) za koncentraciju čađi u vazduhu, srednje vrednosti izmerenih koncentracija ovog polutanta u Bajmoku tokom prethodne tri godine su bile oko 4 puta niže od GV (50 μg/m³). Prema srednjim vrednostima izmerenih koncentracija čađi tokom grejnih sezona u prethodne tri godine može se zaključiti da je vazduh, prema skali SAQI 11, bio odličnog kvaliteta”, kaže Mirjana Bonić iz Zavoda za javno zdravlje Subotica.

Sumpor-dioksid je nusprodukt rada automobilskih motora i fabričkih postrojenja i zagađuje životnu sredinu. Napada sistem za disanje ljudi i životinja. Rastvarajući se u vazduhu uzrokuje kisele kiše koje uništavaju biljke, metalne konstrukcije i građevine.Srednje godišnje koncentracije sumpor-dioksida u vazduhu na teritoriji Subotice u prethodne tri godine su bile ispod 2μg/m3. Prekoračenja granične vrednosti (GV) i tolerantne vrednosti (TV) od 125 μg/m3 sumpor-dioksida u 24-časovnim uzorcima vazduha tokom prethodne tri godine nisu utvrđena ni u jednom od ukupno 1061 merenja.

Azotni oksidi u gradovima nastaju prilikom rada motora sa unutrašnjim sagorevanjem. U gradovima gde je saobraćaj gust, količina azotnih oksida je primetna i može biti čak i štetna.

Prekoračenja granične vrednosti azot-dioksida (GV) od 85 μg/m³ su izmerena kod 10 od ukupno 1062 uzorka vazduha tokom prethodne tri godine. Srednje godišnje vrednosti azot-dioksida tokom prethodne tri godine ukazuju na lagani porast koncentracije ovog polutanta. Srednja godišnja vrednosti azot-dioksida za 2017. godinu je oko 3,5 puta niža od GV.

Suspendovane čestice su vrlo bitan pokazatelj kvaliteta vazduha. Suspendovane čestice predstavljaju kompleksnu mešavinu organskih i neorganskih materija različitog hemijskog sastava, a čine ih čestice poreklom iz dizel motora, leteći pepeo, mineralna prašina.

Pored toga što oštećuju zdravlje, suspendovane čestice stvaraju smanjenu vidljivost tokom dana. Što su čestice manje mogu dopreti dalje od izvora emisije, ali i dublje u pluća čoveka. U suspendovane čestice se ubraja i čađ koja često čini 5-10% od ukupnog sadržaja PM2.5, mada koncentracija čađi pored puteva dostiže i do 20% od ukupnog sadržaja fino suspendovanih čestica“, rekla je Mirjana Bonić, Laboratorija za ispitivanje vazduha i buke, Odsek za vodu i vazduh, Odeljenje za fizičko-hemijska ispitivanja Zavod za javno zdravlje Subotica.

Prema Uredbi (”Sl. glasnik RS”, br. 63/2013) ciljna vrednost za suspendovane čestice PM2.5 je 25 μg/m³ za period usrednjavanja kalendarske godine. Rok za dostizanje ove ciljne vrednosti je 1. januar 2019. godine.Srednje vrednosti izmerenih koncentracija suspendovanih čestica PM2.5 je tokom 2015., 2016., i 2017. godine prelazile su ovu ciljnu vrednost više nego duplo. Za ukupne suspendovane čestice GV je 70 μg/m³ za period usrednjavanja od kalendarske godine što je ujedno i prosečna vrednost izmerenih koncentracija suspendovanih čestica tokom 2015., 2016, i 2017. godine, objašnjava naša sagovornica.

Saobraćaj u Srbiji jedan je od najvećih izvora zagađenja životne sredine, a kvalitet vazduha u brojnim gradovima Srbije lošijeg kvaliteta.U Srbiji je samo prošle godine uvezena 131 hiljada polovnih automobila, od čega je većina na dizel gorivo, a oko 62 posto starije od 12 godina, što sve zajedno znači prekomerno zagađivanje životne sredine, i to će morati da se menja. Ministarstvo će preduzimati  niz mera – od obrazovanja i informisanja i jačanja svesti najšire javnosti, do praktičnih mera koje će podstaknuti prisustvo električnih i hibridnih vozila u Srbiji.Civilizacijski napredak neće moći da se ostvari bez zaštite životne sredine, a ekonomski napredak naše zemlje bez materijalnih ulaganja u ekologiju“ rekao je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.

Smanjenju zagađivanja vazduha koje potiče iz stacionarnih izvora doprinosi širenje daljinskog sistema grejanja i nastavljanje procesa gasifikacije, kao i obezbeđenje kontrole procesa sagorevanja u kotlarnicama. Od velikog značaja su mere unapređenja procesa proizvodnje u industriji uz redovnu kontrolu emisije zagađujućih supstanci.

Uredno čišćenje i pranje saobraćajnica, popločanih površina i redovno odnošenje smeća doprinosi smanjenju zagađivanja vazduha. Od posebnog značaja je sprečavanje nastanaka divljih deponija i uklanjanje postojećih nehigijenskih deponija uz sistematsko regulisanje odlaganja otpada u smislu izgradnje higijenske deponije. Spaljivanje otpada neophodno je zameniti naprednijim metodama razvrstavanja i uklanjanja otpada.

U cilju smanjenja potrošnje energije u domaćinstima posebnu pažnju treba posvetiti merama termoizolacije kao racionalnoj meri za samanjenje utrošenog goriva, što direktno dovodi i do smanjenja aerozagađenja.

Šta uraditi?

U cilju smanjenja aerozagađenja uzrokovanog saobraćajem, neophodno je:

• izgraditi zaobilazne puteve oko Subotice i Palića za tranzitni saobraćaj,
• obezbediti viši nivo tehničke ispravnosti vozila,
• obezbediti kvalitetno gorivo i sprečavati prodaju goriva lošeg kvaliteta,
• izgraditi kvalitetne i bezbedne biciklističke i pešačke staze,
• kontrolom rada benzinskih pumpi svesti njihovo zagađivanje vazduha naftnim derivatima na najmanju moguću meru.

U cilju smanjenja postojećeg aerozagađenja potrebno je više pažnje posvetiti i kontroli difuznih zagađivača:

• kontrolom ispravnog funkcionisanja sistema sagorevanja individualnih ložišta,
• nastavkom započete gasifikacije grada,
• proširivanjem sistema centralnog grejanja.

U cilju smanjenja zagađenja vazduha suspendovanim materijama potrebno je više pažnje posvetiti:

• čišćenju i pranju ulica,
• negovanju i proširivanju zelenih površina,
• sadnji zaštitnog zelenog pojasa pored saobraćajnica,
• pretvaranju zapuštenih i korovom zaraslih parcela u parkove i dečja igrališta,
• sanaciji divljih deponija.

Neophodno je sprovoditi akcije, uz aktivno uključivanje stanovništva, grada i inspekcijskih službi. U cilju razvijanja ekološke svesti, pored stalne edukacije stanovništva, neophodno je pravovremeno i objektivno informisanje o preduzetim akcijama za čistiji vazduh, kao i informisanje o postignutim efektima” zaključuje Mirjana Bonić.