Vetruške vraćene u prirodu
Ptice grabljivice kao što su vetruška ili neke vrste sova, dok ne budu vraćene na svoje gnezdilište, mogu se uspešno nahraniti svežom pilećom džigericom i pojiti svežom vodom. Međutim, mladunce divljih vrsta ptica potrebno je što pre vratiti na gnezdilište, jer što su više s ljudima, to se ozbiljno dovodi u pitanje njihov uspešan povratak u prirodu. Prihvatnom centru u Zološkom vrtu na Paliću najčešći pozivi građana odnose se na pomoć vetruškama koje su ispale iz gnezda,a vetruške koje su se nalazile u Prihvatnom centru u Zoološkom vrtu na Paliću puštene su u prirodu.
Uspeli smo da vratimo u prirodu 19 vetruški, što je jako lep rezultat. Ova godina je bila zanimljiva. Vetruške su se lepo gnezdile. Doneli smo 40 vetruški i polovina je uspešno vraćena u prirodu, a za drugu treba da još malo sačekamo. Uče da lete i love“, kaže Kristijan Ovari, biolog.
Dana 27. jula saradnji sa Pokrajinskim Zavodom za Zaštitu Prirode, JP Palić-Ludaš, Udruženjem ljubitelja prirode “Riparia”, Prihvatni centar u Zoo vrtu Palić su uspešno napustile vetruške.
Ostale jedinke će se puštati u saradnji sa Zavodom, shodno mogućnostima, kako budu stasale, ali ovo je jako lep rezultat rada. Najviše nas raduje uspešna saradnja sa nevladinim sektorom, kao i činjenica da su jedinke uspešno rehabilitovane, obeležene, vraćene u prirodu, a sve to su propratili i polaznici prstenovačkog kampa „, objašnjava sagovornik.
Inače, Vetruška (Falco tinnunculus) ili kako se još zove obična vetruška je predstavnik reda sokolova i jedna od najmanjih ptica grabljivica. Ime je dobila po savršenom letu i lakom korišćenju vazdušnih struja. U Evropi je najčešća dnevna ptica grabljivica, a naseljava i oblasti Azije i Afrike, i lako se prilagođava različitim tipovima staništa. Živi na pašnjacima i livadama prošaranim šumarcima, ali se može videti svuda, od morskih obala, do kanjona i planinskih vrhova preko 2500 m. Jedna je od retkih ptica grabljivica koja se potpuno prilagodila i naselila u gradovima.
Deceniju ili dve unazad je poznato da se sokolovi gnezde u gradovima. Vetruška je tipičan predstavnik porodice sokolova koji je s velikim uspehom kolonizovao gradska jezgra i prilagodio životu među soliterima i asfaltom.
Ugrožena je zbog nestajanja staništa usled intenziviranja poljoprivrede, prekomernom upotrebom pesticida i neposrednim ubijanjem. Evropska populacija umereno opada.
Parovi vetruški često ostaju zajedno ceo život. Samo retki mužjaci lutaju od jedne do druge ženke.U Srbiji gnezdi 3000 do 4000 parova. Najčešća je u većim gradovima.Vetruška je strogo zaštićena vrsta.