Zašto je opasan fluorescentni prah iz televizora?
0
0
Velike televizorske kutije zamenili su tanki ekrani, pa u svakom domaćinstvu pre ili kasnije stigne bar jedan stari televizor za kantu. Ali televizor nije za bacanje u kontejner, šumu, reku, pored puta, niti da se skladišti u podrumu. Uvek je najbolji način da se obratite najbližem reciklažnom centru koji će preuzeti stari uređaj. Samo prošle godine u Srbiji je reciklirano između 8.000 i 9.000 tona CRT televizora i monitora.
Reciklažom televizora dobijaju se materijali:lim, aluminijum, kablovi, plastika, štampane ploče, staklo, olovno staklo, kondenzatori, drvo, elektronski topovi, bakar, fluorescentni prah.
Opasan otpad iz televizora je fluorescentrni prah, olovno staklo, kondenzatori, elektronski topovi. Po zdravlje ljudi najštetniji je fluorescentni prah. Ukoliko se neadekvatno rukuje otpadnim televizorima i monitorima, odnosno dođe do razbijanja katodne cevi, fluorescentni prah je dosta lagan i razleti se svuda po vazduhu. Fluo prah sadrži mnoštvo kancerogenih materija. Jedan od njih je šestovalentni hrom. Osim opasnog otpada, plastika od televizora, ukoliko bi završila u prirodi, razlagala bi se stotinama godina, kao i štampane ploče i staklo”, navodi se u saopštenju Udruženja reciklera Srbije.
Olovno staklo i kondenzatori, elektronski topovi se izvoze u zemlje EU – najčešće u Nemačku. Fluorescentni prah se predaje operateru na tretman u našoj zemlji.
Staklo se predaje cementari koja ga umešava sa kamenom u proizvodnji cementa. Drvo se predaje cementarama kao energent. Plastika i štampane ploče se izvoze. Lim i obojeni metali imaju tržišnu vrednost.”Recikliraju se, ali ih ima značajno manje od CRT televizora, jer su se CRT televizori čuvali desetinama godina. Novi televizori takođe sadrže određene opasne komponetne, ali u manjoj masi nego CRT televizori”, zaključuje se u saopštenju.
Tekstu je pripremilo Udruženje reciklera Srbije u saradnji sa kompanijom SET Reciklaža iz Beograda, koja se bavi reciklažom EE otpada.
