Saobraćaj i dalje najveći zagađivač
„Doći će dan kada će buka postati jedan od velikih neprijatelja čoveka, tako da ćemo se boriti protiv nje kao nekada protiv kuge i kolere“ reči su čuvenog lekara i pronalazača, Roberta Koha, koji je još u 19. veku naslutio današnji problem čovečanstva sa bukom.
Zoltan Vidaković iz Zavoda za javno zdravlje Subotica za portal www.ecofeminizam.com kaže da se u Subotici sistematski meri nivo buke od 1999. godine, od strane Zavoda za javno zdravlje Subotica.
„Nivo akustičkog opterećenja na svakom mernom mestu praćen je sa tri merenja u dnevnom intervalu (od toga jedan je večernji interval) i dva merenja u noćnom intervalu. Ukupno je izvršeno 50 merenja na sledećim lokacijama postavljenim prema nameni površina. U poslednjih nekoliko godina nivo buke se po ugovoru sa Gradskom upravom Subotica meri na pet mernih mesta u dva godišnja ciklusa (- I ciklus u martu mesecu, – II ciklus u oktobru mesecu)“, objašnjava Zoltan Vidaković iz Zavoda za javno zdravlje Subotica.
Merna mesta:
Merno mesto 1. – Ferenca Sepa i Sarajevske, M.Z.¨Dudova Šuma¨;
– Zona 3- zona stanovanja; granične vrednosti indikatora buke (dan /noć) 55/45 dB (A)
Merno mesto 2. Aksentija Marodića i Starine Novaka, M.Z.¨Aleksandrovo;
– Zona 5- zona duž saobraćajnica; granične vrednosti indikatora buke (dan /noć) 65/55 dB
Merno mesto 3. – Palić, „kod Muškog štranda“;
Zona 2 – Turističko područje; granične vrednosti indikatora buke (dan /noć) 50/45 dB
Merno mesto 4. – M Z “Čantavir” ugao ulica Jožef Atile i Maršala Tita ;
– Zona 3- zona stanovanja
Merno mesto 5. – ugao ul. Somborski put i Batinska;
Zona 6 – Industrijska zona; granične vrednosti indikatora buke (na granici ove zone buka ne sme prelaziti graničnu vrednost u zoni sa kojom se graniči) – graniči se sa stambenom zonom.
Jedan od najvećih uzroka izvora buke na svim mernim mestima je saobraćaj , a naročito o teretnih vozila i motorcikala.
Najviši nivoi buke u poslednjim ciklusima merenja u Subotici su zabeleženi na mernom mestu: ugao ulica Somborski put i Batinska –za dan: 67 dB; i za noć: 62 dB.
Prekoračenja dozvoljenog graničnog nivoa iznose preko 10 dB, kaže Vidaković. Naši Standardi u oblasti zaštite od buke u životne sredine usklađeni su usvajanjem metodom direktnog prevođenja.
“Bukom je ometeno više od 50% evropskog stanovništva, a oko 16% živi u „crnim akustičkim rupama“.Građani, pre svega u razvijenim zemljama, veoma jasno prepoznaju problem i ukazuju na buku kao glavni činilac koji kritično opterećuje populaciju.Merenje jačine zvuka/buke je veoma važno. Daje nam tačno određenu veličinu koja opisuje i rangira zvuk. A to je neophodno kod unapređenja zaštite od buke, akustike stambenih zgrada, muzičkih i bioskopskih dvorana, izrade kvalitetnijih zvučnika i sl. Merenjima se omogućava precizna, naučna analiza ometajućih zvukova. Intenziet ometanja zavisi od osobe do osobe, zavisno od psiholoških i fizioloških razlika između osoba.
Merenja nam jasno definišu kada zvuk može da izazove oštećenja i omogućavaju nam preduzimanje određenih zaštitnih mera”, navodi se na portalu apotekavrbas.
Buka je najčešći oblik zagađenja čovekove sredine, bilo da se radi o životnoj ili radnoj okolini.Po definiciji, buka je svaka nepoželjna ili neprijatna zvučna pojava koja nekim svojim kvalitetima može da utiče na psihičko i fizičko osećanje čoveka.
Danas su izvori buke često prisutni i u životnoj i u radnoj sredini. To su moćni generatori zvučne energije koji se svakodnevno sve više uvode u sve oblasti čovekove stvarnosti, i stvarajući i šireći tu štetnu energiju, značajno doprinose oštećenju ljudskog zdravlja. Sve su moćnije mašine u saobraćaju, u građevinarstvu, industriji, poljoprivredi, sve prisutniji različiti uređaji u domaćinstvu itd. Sve to proizvodi intenzivnu zvučnu energiju koja ulazi u čoveka preko njegovih receptora za prijem zvuka tj preko čula sluha. Buka može izazvati štetna dejstva ne samo na čulu sluha kao prijemniku zvučne energije, nego isto tako i na nizu drugih organa i organskih sistema, kada se kao električni impuls primi u nervni sistem i dalje raznosi i distribuira po njegovim složenim i osetljivim, a jako povezanim strukturama. Tako se efekti buke razvrstavaju na auditivne i ekstraauditivne.