Položaj žena u društvu i dalje karakterišu rašireni rodni stereotipi

Danas se u svetu nizom akcija, konferencija I drugim aktivnostima obeležava Međunarodni dan žena – 8. mart, kao deo borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca. Dan žena se prvi put obeležio 1914.godine, i nekako mi se čini da smo zaboravili šta je značila borba Klare Cetkin.

Ako pogledamo statističke podatke Evrostata, odnosno evropske kancelarije za statistiku žene su tokom 2016. u zemljama EU u proseku zarađivale 16 odsto manje nego muškarci.

Ta razlika je veća od 20 odsto u Estoniji gde iznosi 25,3 odsto, zatim u Češkoj, 21,8 odsto, a slede Nemačka s 21,5 odsto, Velika Britanija s 21 odsto i Austrija s 20,1 odsto. Na suprotnom kraju je Rumunija, s razlikom od 5,2 odsto, a potom Italija s 5,3 i Luksemburg s 5,5 odsto. Belgija, Poljska, Slovenija i Hrvatska takođe imaju razliku u primanjima manju od 10 odsto.

U Srbiji jedan od gorućih problema su prava poljoprivrednica. Potpredsednica Vlade Republike Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović predstavljajući rezultat inicijative „Uposlimo 1.000 žena u ruralnim područjima“ istakla je da u Srbiji 60 odsto žena na selu nema pravo na penziju, a samo 17 odsto su vlasnice imanja što je ograničenje za pokretanje posla i uzimanje kredita, najvećim delom se vode kao nezaposlene, iako rade i doprinose svojoj porodici.
“ Jedan od razloga zbog čega insistiram da se Zakon o rodnoj ravnopravnosti donese što pre jeste i taj što je nasilje nad ženama često prisutno, a o ravnopravnosti polova se nedovoljno govori. Zakoni su doneti i oni se primenjuju, a ono što nedostaje jeste mnogo više razgovora o ovoj temi, kojom se moramo baviti od malih nogu. Žene su danas u Srbiji za približno 20 odsto manje plaćene za isti posao u odnosu na muškarce, a inicijativa „Uposlimo 1.000 žena u ruralnim područjima“ dala je prve rezultate, jer je za osam meseci, koliko traje, posao dobila 341 žena”, objašnjava Mihajlović.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić kaže da od ukupnog broja pritužbi iz oblasti rodne ravnopravnosti, koje stižu zaštitniku građana, čak trećina je zbog nasilja u porodici i partnerskim odnosima.

“Položaj žena u društvu i dalje karakterišu rašireni rodni stereotipi i nedovoljno učešće žena na rukovodećim pozicijama i na mestima odlučivanja. Posebno su u teškom položaju žene na selu, žene sa invaliditetom i Romkinje, koje rano napuštaju školovanje, otežano se zapošljavaju, a udaju rano i finansijski su zavisne od porodice i partnera. Njihovo reproduktivno zdravlje često je ugroženo, a aktivnosti na obrazovanju o reproduktivnom zdravlju i dalje se ne sprovode sistemski”, ocenio je Pašalić.

Od ukupnog broja pritužbi iz oblasti rodne ravnopravnosti, koje stižu u ovu instituciju, čak trećina odnosi se na nasilje u porodici i partnerskim odnosima. Upravo zbog toga, Zaštitnik građana pokrenuo je Inicijativu “Učinimo nasilje vidljivim“ čije je cilj da uvođenjem sudskih veštaka, postupak dokazivanja nasilja u porodici učini lakšim, a kažnjavanje nasilnika izvesnijim. Zaštitnik građana podseća i na više od 100 sistemskih preporuka koje je u prethodnom periodu uputio organima u sistemu zaštite žena od nasilja u porodično-partnerskim odnosima.

Ovaj dan treba da bude poseban povod da se govori o položaju žena u našem društvu, a svi državni organi, institucije i nevladine organizacije moraju svaki dan u godini da se bore protiv nasilja nad ženama, kao i za njihova prava – da budu plaćene kao muškarci za isti posao i da budu vidljive u svim oblastima društvenog života, poručuje Pašalić.

Međunarodni dan žena, 8. mart ustanovljen je u znak sećanja na demonstracije američkih radnica u Čikagu 1909. godine i njujorški marš više od 15.000 žena koje su tražile kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa.Generalna skupština UN je 1977. godine rezolucijom proglasila 8. mart Danom ženskih prava i međunarodnog mira.

Prva proslava Dana žena u Srbiji održana je 1914. godine.