Energija vetra u 2017: Hrvatska među rekorderima, Srbija u top 10 po investicijama
0
0
Sa 147 MW novoinstalirane snage vetroelektrana Hrvatska je 2017. godinu završila kao jedna od sedam zemalja – rekordera EU. Kada je u pitanju visina finansija budućih vetroparkova, Srbija se našla na desetom mestu među 38 evropskih zemalja, prenosi portal balkangreenenergy.
Wind in Power 2017, godišnji izveštaj industrijske grupe Wind Europe, navodi da je tokom prošle godine u Evropi instalirano ukupno 16,8 GW novih kapaciteta energije vetra, od kojih 15,7 GW u zemljama Evropske unije.
To je povećanje od 20 u odnosu na 2016. godinu, i novi rekord. Prethodni, iz 2015, iznosio je 12.8 GW.
Sedam zemalja u 2017. su rekorderi u novoinstaliranim kapacitetima vetroelektrana – Nemačka sa 6,6 GW, Velika Britanija sa 4,3 GW, Francuska sa 1,7 GW, Finska sa 577 MW, Belgija sa 476 MW, Irska sa 426 MW i, kao sedma – Hrvatska sa već pomenutih 147 MW.
Tokom prošle godine udeo vetra u ukupnim energetskim instalacijama u EU iznosio je 55,4 odsto, više nego dvostruko u odnosu na solar, koji je zabeležio ukupno 6 GW (21,5 odsto). Istovremeno je i pokrivao oko 11.6 odsto tražnje u EU za električnom energijom.
Udeo vetra u proizvodnji energije u Evropi je dostigao 18 posto, i na drugom je mestu, nakon gasa.
Srbija u top 10 po investicijama u buduće vetroparkove
Kada su u pitanju investicije u buduće vetroparkove, prošla godina je bila rekordna i kada je reč o ukupnim kapacitetima projekata za koje je doneta finalna odluka o ulaganjima. Ukupno je najavljeno 11.5 GW iz vetroparkova, više nego godinu dana ranije.
Troškovi za ove projekte u iznosu od 22.3 milijarde evra skoro za petinu su međutim niži u odnosu na ukupno investiranih 27.5 milijardi evra tokom 2016. godine, kao i od 26.2 milijardi evra u 2015.godini.
Zanimljivo je da je u prošloj godini u ukupnom obimu investicija u nove vetroparkove porasla vrednost investicija u zemljama koje nisu članice EU, u ukupnom iznosu od 2.9 milijardi evra. Statistički podaci u porastu investicija prikazani su za 38 evropskih zemlaja, a u prvih deset su tri ne-članice EU: Rusija, Norveška i Srbija.
Srbija i Norveška dele 10. mesto sa po 600 miliona evra investiranih u buduće vetroparkove.
Smanjenje troškova u lancu snabdevanja i veća konkurencija omogućili su investitorima da sa manje novca finansiraju veće kapacitete, navodi WindEurope u godišnjem izveštaju.
U Subotici se najviše koriste potencijali geotermalne energije, dok je energija sunca i vetra ostala neiskorišćena. Subotica u budućnosti treba da se okrene obnovljivim izvorima energije, sunca, geotermalne energije i biomase. Ukoliko bi Srbija iskoristila mogućnosti obnovljivih izvora energije, uštedela bi godišnje nekoliko stotina miliona evra. Korišćenjem “zelenih energija” uštedelo bi se dovoljno električne energije i ne bi bilo potrebe za izgradnjom termoelektrane, koja troši neobnovljive resurse i zagađuje životnu sredinu.
Energetski efikasna vila
Pre deset godina na Paliću izgrađena je Vila „Ankora“, u skladu sa propisima energetske efikasnosti. Livija Biro, vlasnica objekata, objašnjava da koriste geotermalnu energiju za hlađenje i grejanje objekata, i da su uštede velike.
„ Za grejanje i hlađenje objekta koristimo toplotne pumpe i moram da kažem da je ovaj sistem nogo zdravili , nego da leti uključujemo klimu. Mesečno, za objekat od 1600 metara kvadratnih, plaćamo 100.000 dinara, a za objekat u gradu koja ima 600 kvadrata gas plaćamo isto toliko.Ovo pokazuje kolike su uštede u korićenju obnovljivih izvora energije. Veoma smo zadovoljni“, istakla je Livija Biro, vlasnica Vila „Ankora“ na Paliću, a više o ovoj temi pogledati ovde.
deo izvora: balkangreenenergy
