Civilno društvo i stručna javnost protiv uvoza neopasnog otpada
Okrugli sto o izmenama Zakona o upravljanju otpadom održan je danas u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Izmenama Zakona, koje su predložene u maju 2017. godine, predviđena je dozvola uvoza neopasnog otpada i njegovo korišćenje kao goriva u industrijskim postrojenjima. Spaljivanje otpada kao goriva je u mnogim zemljama EU izazvalo reakcije javnosti i civilnog društva, zbog potencijalnih uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Organizacije civilnog društva su pokazale veliko interesovanje za ovu temu u našoj zemlji, te je udruženje UNEKOOP iz Paraćina uz podršku Regionalnog centra za životnu sredinu – REC, Kancelarije u Srbiji, organizovalo ovaj skup kako bi zainteresovane strane mogle da se uključe u diskusiju o predloženim izmenama. Ovaj okrugli sto je okupio više od 60 predstavnika civilnog društva, narodnih poslanika, stručne javnosti, privrednika i medija.
Okrugli sto je otvorila predsednica skupštinskog Odbora za zaštitu životne sredine, Ivana Stojiljković, ističući značaj ove teme i cilj primene zakonodavstva u ovoj oblasti – da otpad u Srbiji više ne bude otpad, već da postane resurs, kao i težnju da cirkularna ekonomija u Srbiji zaživi i omogući otvaranje zelenih radnih mesta. Tokom uvodnih izlaganja je istaknut značaj saradnje Narodne skupštine Republike Srbije sa organizacijama civilnog društva u oblasti kakva je upravljanje otpadom.
Nebojša Redžić iz Agencije za zaštitu životne sredine rekao je da Agencija već sedmu godinu zaredom prikuplja podatke o generisanju otpada u Srbiji koji su dostupni javnosti, dok se od prošle godine radi na nacionalnom izveštaju o upravljanju otpadom. Stav struke čuo se od profesora Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dr Ilije Brčeskog, koji je naglasio da treba biti oprezan kada se sprovode naizgled napredna i pozitivna rešenja koja mogu da imaju prilično velike posledice po životnu sredinu. Aktivista Ekološkog pokreta Kosjerića, dr Ilija Vukadinović osvrnuo se na ozbiljne posledice koje produkti sagorevanja otpada imaju po ljudsko zdravlje i primetio kako u obrazloženju izmena zakona nije moguće videti bilo kakve procene posledica po životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Tokom diskusije čuli su se komentari i pitanja stručnjaka, predstavnika civilnog društva i narodnih poslanika, a jasno je da je široko učešće javnosti neophodno u procesima uvođenja izmena ove vrste, dok usvajanje ovog i sličnih zakona ne sme da bude sprovedeno po hitnom postupku, pre svega zbog značaja posledica koje može da ima po životnu sredinu i zdravlje građana.
UNEKOOP je udruženje koje se bavi zaštitom životne sredine i promocijom održivog razvoja na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou. UNEKOOP je član Radne grupe za Poglavlje 27 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji i aktivno učestvuje u radu Konventa.
Ovaj skup je organizovan u okviru Programa podrške civilnom društvu u Srbiji u oblasti životne sredine – CSOnnect koji realizuje Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu – REC od 2015. godine uz finansijsku podršku Švedske međunarodne agencije za razvoj i saradnju SIDA.
