Državna administracija je u poslednjih 8 godina na račun eko takse naplatila ukupno 49.2 milijarde dinara, dok je za tretman 400.000 tona opasnog otpada isplaćeno samo 12,5 milijardi dinara. Ovaj podatak govori o nenamenskom i netransparetnom trošenju novca naplaćenog kroz eko taksu po principu „zagađivač plaća“, navodi se u saopštenju Udruženja reciklera Srbije.  Novac mora da se troši na tretman otpada ili ćemo se i dalje  suočavati sa hiljadama tona skrivenog opsanog otpada, kao što je bio slučaj u Novom Sadu, Obrenovcu ili Apatinu. Opasan otpad je toksičan, kancerogen, vrlo često nevidljiv, a može da izazove zagađenje apokaliptičih razmera, sa posledicama na zdravlje  naše dece, njihove dece i čitavih generacija. 

Godina	Količina saniranog otpada	Iznos naplaćene EKO taksa	Isplaćeno operaterima	Procenat isplaćenog od naplate
2010	50,452	4,792,204,697		0%
2011	56,813	4,219,833,868	536,336,929	13%
2012	53,884	3,720,821,797	1,367,547,409	37%
2013	41,113	5,178,815,126	1,805,355,084	35%
2014	37,291	7,574,810,713	1,900,000,000	25%
2015	48,478	6,016,728,237	2,522,998,890	42%
2016	60,890	7,474,906,380	2,190,000,000	29%
2017	62,488	10,200,000,000	2,190,000,000	21%
Ukupno	411,409	49,178,120,818	12,512,238,312	25%
Prosečno	51,426	6,147,265,102	1,787,462,616	29%

 Slika 1. Odnos količine recikliranog otpada, naplaćene eko takse i isplaćenog novca reciklerima

„Od ukidanja Fonda 2012. godine, došlo je do poremećaja u isplati sredstava za tretman opasnog  otpada, iako je to obaveza države. Nadamo se da će u narednom periodu doći do uspostavljanja isplate sredstava na kvartalnom nivou u skladu sa prerađenim otpadom. Politika “zagađivač plaća” daje rezultate, i novca ima, ali je neophodna savesna i odlučna saradnja ministarstva finansije i ministarstva zaštite životne sredine.  Namensko, stabilno i predvidljivo finansiranje zaštite životne sredine predstavlja i jedan od zahteva  EU za otvaranje poglavlja 27“, rekao je Vladimir Živaljević predsednik Udruženja reciklera.