Pametni gradovi budućnost?!
Danas u gradovima živi 3,5 milijarde ljudi, što čini oko 50 odsto svetske populacije. Procene su da će do 2040. u gradovima živeti dodatnih 2-2,5 milijardi ljudi, što će činiti oko 70 odsto svetskog stanovništva. Zbog toga mnogi gradovi kako bi očuvali svoje okruženje i prirodu pristupaju konceptu pametnih gradova. Za sada u svetu na spisku „pametnih gradova“ je deset gradova dok je na „čekanja“ još pet. Na prvom mestu je Beč a potom slede: Toronto, Pariz, Njujork, London,Tokijo, Berlin, Kopenhagen, Hong Kong i Barselona. Na listi su i Amsterdam, Stokholm, Melburn, Vankuver, Santa Kruz i Singapur…
Ukoliko želite da saznate kako će pametni gradovi izgledati? Koji gradovi imaju najviše stanovnika I sa kojim će se izazovima čovečanstvo suočiti pogledajte ovde.
Održivi i odgovorni razvoj urbanih sredina postao je imperativ za sve aktere privrednog i društvenog života. Svi entiteti, bez obzira da li su aktivni na međunarodnom, regionalnom ili lokalnom planu, i bez razlike da li se radi o multinacionalnoj korporaciji, malom preduzeću, državnom organu, univerzitetu ili lokalnoj samoupravi, treba ozbiljno da uzmu u obzir značaj ovog koncepta i u skladu sa svojim strateškim opredeljenjem i kontekstom daju svoj doprinos održivom razvoju.
U formiranju „pametnog grada“ veliki značaj ima „pametna kuća“. Najvažnija mera u tom pravcu je racionalna potrošnja energije koja može da se realizuje politikom uvođenja obnovljivih izvora energije (OIE) i boljom termičkom izolacijom građevinskih objekta.
“Pojavom novih građevinskih materijala, cena izolacija zgrade znatno je opala a uštede toplotne energije idu do 30%.Uvođenje OIE realizuje se postavljanjem solarnih termičkih kolektora za dobijanje tople sanitarne vode i postavljanjem solarnih fotonaponskih kolektora za dobijanje električne energije. Drugi vid uštede su toplotne pumpe sa dvostrukom funkcijom – hlađenjem i grejanjem. Tamo gde je objekat izložen jačim vazdušnim strujanjima, u kombinaciji sa navedenim merama može se postići energetska efikasnost u granicama 80-100 odsto.Posebna pažnja je usmerena na upravljanje otpadom. Cilj je smanjiti količinu otpada. Jedna od mera je: ne odbacivati uređaje i aparate pre nego što im istekne radni vek. Već na nivou „pametne kuće“ vrši se razvrstavanje otpada u za to postavljenim kesama. Obaveza domaćinstva je da te kese položi u kontejnere ili ih dostavi do sabirnih centara u gradu. Službe grada prikupljaju taj otpad iz kontejnera i odnose ga na dalju obradu, tj. recikliraju ga, spaljuju ili koriste za proizvodnju biogasa. „Pametna kuća“ podrazumeva i instalacije za daljinsko i automatsko upravljanje čime se obezbeđuje protivprovalna i protivpožarna zaštita objekta”, navodi se na portalu BLIC-a.
Koncept pametnog grada sa aspekta zaštite životne sredine, podrazumeva proširivanje i stvaranje novih zelenih površina i postavljanje solarnih kolektora na mestima gde je to moguće, prečišćavanje otpadnih voda sa mogućnošću vraćanja u vodotokove,kao I da otpad postane sirovina.
Gradovi su dinamične sredine koje trpe stalne promene. Oni inspirišu ljude da razvijaju inovativna rešenja za različite izazove sa kojima se susreću u svakodnevnom životu. Poboljšana saradnja između različitih urbanističkih glumaca je krucijalna za obezbeđivanje prostora podesnog za stanovanje građanima, dok u isto vreme treba poboljšati njihov kvalitet života.
Kroz projekte koje sprovodi Privredna komora Srbije daje snažnu podršku proklamovanim politikama aktera u ovoj oblasti za energetski održiva i odgovorna mesta za život. Jedan od projekta jeste I Smart City čiji je cilj diseminacija koncepta pametnog grada koji će se postići rezultatom u vidu “SMACC protokola” koji podržava uspostavljanje bilo kojeg sporazuma o saradnji sa novim organizacijama kako bi se dalje razvijao SMACC program e-obuke, za dalju obuku “agenata za promene” na lokalnom nivou, ili za širenje pristupa treniranju/multiplikovanju kod fokusnih grupa relevantnih interesnih grupa, kako bi primenili svoje pametne projekte na efikasniji način, navodi se na portalu Privredne komore Srbije.
“Glavna svrha ovog protokola je da obezbedi svim potencijalnim novim organizacijama jedan operativni dokument koji će da olakša i podrži korišćenje SMACC programa e-obuke “Oblikovanje gradova za bolji kvalitet života – Podsticanje saradnje putem živih laboratorija”, dostupan preko platforme www.e-genius.at (e-genius – Initiative offene Bildung in Technik und Naturwissenschaften)
Ovaj onlajn kurs integrisan je u platformu ‘e-genije’ – višejezična platforma sa otvorenim sadržajem koji objavljuje i kojim upravlja naučno udruženje “e-genije – otvorena obrazovna inicijativa u tehnologiji i prirodnim naukama”. Kurs je dostupan na nemačkom, engleskom, italijanskom, holandskom, srpskom, mađarskom i grčkom jeziku i može se pronaći na sledećem linku: http://e-genius.at/en/”, piše na portalu PKS.
Drugi projekat Centra za upravljanje projektima Privredne komore Srbije jeste „CityWalk – Ka energetski odgovornim mestima, uspostavljanje zona za pešačenje u gradovima Dunavskog regiona“ koji se finansira iz Dunavskog transnacionalnog programa. Promocijom održivog urbanog transporta i mobilnosti kao i unapređenjem prohodnosti u urbanim sredinama zemalja dunavskog regiona postići će se kroz razvoj inovativnih metodologija kao što su vodič za pešačenje, indeks pešačanje, tematski online alati za rast i procenu pešačenja kao oblika mobilnosti, ali i izradom zakonskih preporuka koje će partneri izraditi u saradnji sa donosiocima odluka.
Takođe, svoj doprinos promovisanju održivog razvoja zajednica Privredna komora Srbije pružiće kroz rad na integrisanju standarda ISO 37120:2014 i ISO 37101:2016 u srpskom zakonodavstvu. Standard ISO 37120 je prekretnica u razvoju indikatora za pametne gradove i predstavlja praktičan vodič za gradsku vlast kako da donesu odluke o investicijama za svoje pametne gradove.
Pojavljivanjem najnovijeg standarda ISO 37101:2016 – Održivi razvoj zajednica – Sistem menadžmenta za održivi razvoj – zahtevi sa uputstvom za upotrebu, koji je objavljen 15. jula 2017.godine stvorena je osnova da zajednice postignu veći stepen održivosti. Korišćenjem ovog standarda, gradovi, opštine i lokalne uprave lakše će moći da definišu strategiju održivog razvoja na lokalnom nivou, koja odražava potrebe i očekivanja svih zainteresovanih strana.
Svrha ovog standarda je pomoć zajednicama da definišu svoje ciljeve održivog razvoja i pripreme strategiju za njihovo dostizanje.Najvažniji cilj primene standarda ISO 37101 jeste stvaranje budućnosti zajednice koja je više održiva. Ovo podrazumeva poboljšanja u lokalnoj životnoj sredini, srećnije i zdravije mesto za građane i zajednicu koja bolje predviđa i prilagođava se prirodnim katastrofama, ekonomskim šokovima i klimatskim promenama, zaključuje se u tekstu na portalu RPK Srbije.
