Planiramo da preradimo oko 85.000 tona opasnog otpada
0
0
Gotovo da nema grada u Srbiji koji nema deponiju opasnog otpada! Procenjuje se da je na svakoj odloženo od 500 do 1.000 tona raznih, uglavnom industrijskih otrova. Alarmantan podatak da Srbiju “guši” čak 100.000 tona ovog opasnog otpada, na 80 do 90 lokacija, predočio je krajem 2017.godine o Miodrag Mitrović, predsednik kompanije “Miteko”, na međunarodnom forumu “Danas odgovorno. Sutra održivo“.
Članice Udruženja reciklera Srbije planiraju da u narednoj godini prerade oko 85.000 tona opasnog otpada, što je za 20% više u odnosu na prethodnu.
„Ministarstvo životne sredine je svojim akcijama, koje je pokrenulo u poslednjih nekoliko nedelja, skrenulo pažnju na značaj podizanja svesti građana u oblasti reciklaže i samog tretmana opasnog otpada. Opasan otpad i njegovo pravilno odlaganje i tretman su ključni, kako ne bi došlo do zagađenja životne sredine i opasnosti po ljude. Udruženje je tokom proteklih nekoliko godina preradilo preko 250.000 tona otpada, koje bi u slučaju da su se našle u našem okruženju, bile prava ekološka bomba“, rekao je Vladimir Živaljević predsednik Udruženja reciklera.
Nema kraja Srbije koji ne “krase” deponije opasnog otpada, što tekućeg od preduzeća koja rade, što od “istorijskog otpada” od preduzeća koja decenijama ne rade. Tako su žarišta po broju lokacija ili količini generisanog otpada – Beograd, Pančevo, Novi Sad, Pećinci, Subotica, Kostolac, Požarevac, Niš, Zaječar, Kraljevo, Čačak… Na lokacijama se najčešće mogu pronaći čvrste i tečne hemikalije, koje se posebnim tehnologijama dekontaminiraju ili neutrališu, da bi se naknadno sagorevale u cementarama ili odložile na deponije.
Ovakav otpad se, prema važećem zakonodavstvu u Republici Srbiji, na propisan način može privremeno skladištiti do godinu dana, a nakon toga se mora trajno zbrinuti. Rukovanje opasnim industrijskim otpadom moraju da obavljaju ovlašćeni operateri, koji imaju dozvolu za ovu vrstu posla.
Pošto u Srbiji ne postoji postrojenje za tretman opasnog industrijskog otpada, privremeno se pretvorilo u trajno. Jedino rešenje je izvoz u zemlje EU.
Tokom proteklih 10-15 godina bilo je više inicijativa i projekata za izgradnju postrojenja za fizičko-hemijski tretman otpada, ali se nijedna, nažalost, nije realizovala – kaže Dušan Stokić, direktor Centra za zaštitu životne sredine, standarde i tehničke propise u PKS. To stvara velike probleme svim kompanijama, generatorima opasnog otpada, jer je njegov izvoz skup, a ti troškovi se moraju uračunati, što direktno utiče i na konkurentnost i na poslovanje.
Predsednik udruženja je naglasio da je ključna stvar da se narednom periodu obezbedi da naplaćena ekološka taksa bude usmerena na projekte iz oblasti životne sredine, kao i da se namenski troši. On je ukazao da samo na će samo na taj način doći do razvoja oblasti životne sredine, porasta broja zelenih radnih mesta, stvaranje kadrova koji će biti stručni da rešavaju sofisticiran proces tretmana opasnognotapada i iskorišćenja postojećih kapaciteta pogona za preradu opasnog otpada, koji se trenutno koriste samo 50 %.
Prema podacima Udruženja reciklera Srbije 2017.godine je od te takse prikupljeno 10 milijardi dinara, što je 30 % više u odnosu na prethodnu godinu, kada je naplaćeno ukupno 7,5 milijardi po principu „zagađivač plaća“.
„Potrebno je napraviti sistem na osnovu koga će se industriji predvidljivo plaćati tretiran otpad novcem iz Zelenog fonda. Neophodno je da se novac od eko takse koristi u skladu sa zakonom, te da politika upravljanja novcem prikupljenim od zagadjivača bude bude isključivo u interesu zaštite živitne sredine”, zaključio je Vladimir Živaljević.
izvor: Udruženje reciklera Srbije
