Dobrotvorne Zadruge Srpkinja bile su prosvetna i humanitarna udruženja
Feminističko nasljeđe u Vojvodini zasniva se na individualnom radu i zalaganju borkinja za ženska prava, gde pored obrazovanja žene su bile angažovane I u društveno-političkom radu.Među poslanicima Velike narodne skupštine Banata, Bačke i Baranje, koja je izglasala prisjedinjenje Kraljevini Srbiji bilo je sedam žena: Milica Tomić iz Novog Sada, Mara K. Jovanović iz Pančeva, Katica Rajčić, Olga Stanković, Anastazija Manojlović,Mara Malagurski I Manda Sudarević, sve iz Subotice.
Dobrotvorne Zadruge Srpkinja bile su prosvetna i humanitarna udruženja srpskih žena u Austro-Ugarskoj.Na prostoru današnje Vojvodine, još i pre stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine postojale su ženske humanitarne, verske, i druge organizacije koje su imale striktnu podelu po verskoj nacionalnoj osnovi. Dobrotvorna zadruga Srpkinja u Subotici osnovana je 1878.godine. Jedna od počasnih članica Zadruge bila je Olga Stanković, dok je jedna od utemeljivačica sa uplatom od 1000 tadašnjih dinara, bila Anastazija Manojlović.
Dobrotvorna zadruga Srpkinja u Subotici bila je humanitarna organizacija, tačnije jedna od prvih ženskih udruženja sa ciljem da da stipendiraju i pomažu devojčice koji su lošijeg materijalnog stanja i nisu bile u prilici da se školuju.
U Izveštaju o radu Dobrotvorne zadruge Srpkinja u Subotici od njenog osnivanja pa do 1938.godine se navodi da je Bajšanska Marija Vojnićka Tošinica poslala prilog od 50 forinti i da joj je iskazana zahvalnost.
U Izveštaju se navodi i da:
“13 novembra 1918.godine čim je ušla Srpska vojska u Suboticu ova je Zadruga udružena sa Bunjevačkom Dobrotvornom Zadrugom Žena-uredila bolnicu za vojnike,snabdela je sa 200 kreveta i za sve njih: slamarice, ćebeta, perjane jastuke, veš za postelje i za vojnike; nabavljeno je za bolnicu posuđe i namirnice u velikoj količini.8 meseci Zadruga je vodila brigu za hranu bolesnika i ranjenih vojnika sa sredstvima iz svoje kase I od prikupljenih priloga u građanstvu”, navodi se u Izveštaju.
Na svečanom prijemu, kojima je predstavnicima srpske vojske priređenje prijem i tadašnja potpredsednica Zadruge Anastazija Manojlović predala je potpukovniku Anti Živuloviću veliki buket cveća, u ime Zadruge kao svoj prvi pozdrav Oslobodilaćkoj vojsci, piše između ostalog u Izveštaju.
Zadruga je 1935.godine smestila u devojački dom Marije Vojnić Tošinice Milicu i Dragicu Ristić koje su izučavale zanat. Zadruga je pomagala I njihovo izdržavanje iz društvene blagajne i prilozima pretsednice I nekoliko upravnih članica sa 400 dinara mesečno.
Tekst je nastao u okviru projekta “Žene koje su bile ispred svoj vremena“, koji je realizovan uz podršku Ministarstva za kulturu i informisanje. Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Udruženje građana „Malin“ i redakcija portala “Ecofeminizam”.Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove Ministarstva za kulturu i informisanje.