Održivi razvoj

 Jačaj svest – životna sredina je prva vest!

 „Jačaj svest – životna sredina je prva vest!“, naziv je panel diskusije koja je imala za cilj da  javnosti i građanima približi i ukaže na koncept zelene ekonomije, kao modela koji podrazumeva reciklažu i vraćanje u upotrebu svih materijala iz otpada u privredu i u energetske svrhe. U toku panela ukazano je i na efekte klimatskih promena koji su sve očigledniji i prisutniji i sam značaj koncepta zelene ekonomije koji treba da ima u društvu i zajednici.

Mediji :  životna sredina je prva vest!

S tim u vezi, organizatori skupa pokušali su da odgovore  na nekoliko važnih pitanja koja se tiču zelene ekonomije. Predstavlja  koncept cirkularne ekonomije, kako ga razvijati kod nas, do toga koji su benefiti ove ekonomije. Predstavljeni su i primeri dobre prakse. Kao i koliko i na koji način je ova tema prisutna u medijima. O ovim temama govorili su eminentni domaći stručnjaci, eksperti u svojim oblastima.

Predstavljeni su i primeri dobre prakse, kao i koliko i na koji način je ova tema prisutna u medijima. Foto: autor fotografija – Miloš Ćirković.

Ministarstvo izdvojilo 20 miliona dinara za NVO projekte

Državni sekretar Ivan Karić rekao je da je novoformirano Ministrastvo zaštite životne sredine izdvojio 20 miliona dinara za 64 projekta nevladinih organizacije i medije. Smatra da to nije dovoljno i da će ubuduće izdvajati više novca za te namene. Ovom prilikom, istakao je Karić, i veliku ulogu medija u zaštiti životne sredine i najavio novi koncept saradnje – dane otvorenih vrata za NVO i medije.

Procene su da se uvođenjem cirkularne ekonomije može otvoriti 30.000 novih radnih mesta i povećati konkurentnost privrede čime bi Srbija postala regionalni lider u razvoju i investicijama“, izjavio je master analitičar životne sredine Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju.

Siniša Mitrović o značaju zelene ekonomije. autor fotografija – Miloš Ćirković.

„Za nas Cirkularan ekonomija počinje sa dizajnom proizvoda koji je izuzetno bitan jer samo oni proizvodi koji su napravljeni tako da nakon njihovog iskorišćenja oni predstavljaju sirovinu koju je jednostavno reciklirati i vratiti u ciklus imaju odlike cirkularne ekonomije, objasnila je menadžerka Jelena Kiš iz Recan Fondacije za sakupljanje i reciklažu limenki.

 „Takođe, vrlo značajan segment u životnom ciklusu proizvoda predstavlja i način na koji se crpe sirovine za njihovu proizvodnju koji je neophopdno da bude održiv., dodaje Jelena Kiš iz Recan Fondacije.

Tema cirkularne ekonomije nedovoljna prisutna u medijima

Master inženjer zaštite životne sredine Igor Jezdimirović, predsednik Saveza ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” rekao je da su bogatstvo i dostupnost plodnog zemljišta. Čistih vodotokova i bogat biodiverzitet u kombinaciji sa upornošću i snalažljivošču. Oni su  bili i ostali ključ opstanka ljudi u Srbiji. Zato je potrebno više nego ikada stvoriti preduslove za razvoj cirkularne ekonomije. Ona ne predstavlja samo uštedu u koriščenju prirodnih resursa već i način očuvanja i zaštite naše životne sredine i zdravlja.

Ako govorimo koliko je zelena ekonomija zastupljena kao tema u medijima, na prvi pogled, može se videti da nije dovoljno. Prema  analizi tekstova u štampanim medijima objavljeno je tek tridesetak tekstova. I to u poslednje tri godine koji pominju termin zelena ekonomija.

Ako uzmemo u širom kontestu priču o zelenoj ili cirkularnoj ekonomiji, reciklaža je vodeći instrument na putu ka cirkularnoj ekonomiji. Ona  podrazumeva korišćenje obnovljivih izvora energije i energetsku efikasnost. Onda  možemo reći da su te teme prisutne u medijima. Ako dublje analiziramo teme iz oblasti zaštite životne sredine nisu dovoljno zastupljene u medijima. Trebalo bi više animirati novinare i medije da se bave ovim temema“, kazala je novinarka i urednica emisije „Pod staklenim zvonom” Radio Novog Sada, Dragana Ratković.

Državni sekretar, Ivan Karić istakao je veliku ulogu medija u zaštiti životne sredine i najavio novi koncept saradnje. autor fotografija – Miloš Ćirković.

 

Organizator panel diskusije je Udruženje novinara „Eko vest“ uz medijsku podršku EKolista. Projekat je podržalo  Ministarstvo zaštite životne sredine.