Slama je dar prirode
0
0
Zlatni pridmeti, kao slike izrađene u tehniki slame pridstavljaju naivu umetnosti, koja je specifična za bunjevačku kulturu i identitet. Ovi predivni predmeti I kolaži nastaju igrom svetlosti I senki I otkrivaju da slama ima bezbroj nijansi zlatne boje. Vridne ruke Bunjevki, umitnica u pletenju slame I izradi slika u ovoj tehnici, prirodni materijal, koji mnogi bacaju, koriste za izradu predivnih pridmeta.
Na severu Srbije, u Subotici i Somboru i njinoj okolini, narodna umitnost je podignuta na visok nivo. Vridne ruke žena mahom sa sela, od pšenice, raži, slame stvaraje pridmete i slike izrađene u tehniki slame koje pripadaje naivnoj umetnosti. Umešnim prstima, slamarke izrađuju perlice, nakit, predmete, ali i slike od slame.
“Slama je dar prirode, snaga ravnice, hrana žitnice, rad i molitva, blagoslov Boga, svičanost Dužijance. Slama obuhvata dalekim i mirnim pogledom ravnicu, koja čini život ovog podnevlja, viru, kulturu, običaje, istoriju, turizam, zajednicu i porodicu”, kaže čuvena umitnica u izradi predmeta od slame iz Subotice, Ivana Dulić, koja je porid svoji šest pridmeta od slame, prikazala i perlicu iz 1989. godine, koju je izradila, rodonačelnica ove naivne umitnosti, Kata Rogić.
Direktorka Savremene galerije Nela Tonković, podsitila je da su slamarke pronele slavu grada još 70-tih godina prošlog vika, kada su osvajale velika priznanja i medalje na bezbrojnim izložbama i sajmovima.
“Ovde sam videla nešto što je veoma dragoceno. Na klaviru je perlica iz 1989.godine, koju je izradila Kata Rogić, a sačuvala je Ivana Dulić. Prve četiri slamarke koje su bile prepoznate, bile su poljoprivrednice i jedna radnica. To su žene vezane za zemlju i one od te zemlje uzimaju ono najbolje, kako bi oplemenile svoju kreaciju i svoj život, ali i naš”, rekla i proglasila izložbu otvorenu, Nela Tonković.
Tekst je nastao u okviru projekta “Žene koje su bile ispred svoj vremena“, koji je realizovan uz podršku Ministarstva za kulturu i informisanje. Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Udruženje građana „Malin“ i redakcija portala “Ecofeminizam”.Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove Ministarstva za kulturu i informisanje.
