Kuda ide Pariski sporazum?
Pre par dana, tačnije 29.maja Skupština Srbije je usvojila Pariski sporazum koji se odnosi na borbu protiv uticaja klimatskih promena. Od 163 prisutna poslanika, za ratifikaciju Pariskog sporazuma je glasao 141 poslanik, protiv je bilo dva, a jedan od poslanika je bio uzdržan.
Sporazum iz Pariza stupio je na snagu 4.novembra 2016.godine sa ciljem smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte na nivo koji će ograničiti rast temperature na globalnom nivou ispod 2oC.
Sada se naša zemlja obavezala da će da smanji emisju staklene bašte, a 01.juna 2017.godine SAD, odnosno američki predsednik Donald Tramp je rekao da se SAD povukao iz Pariskog sporazuma.
Ekolozi reaguju na ovaj Trampovo saopštenje o povlačenju SAD-a iz globalnog sporazuma o klimatskim promenama. Gardijan isto tako reaguje na Trampovo saopštenje i podvlači da ovim činom, Tramp je uradio nešto najgore što je mogao za buduće generacije.
Uslov za stupanje na snagu bio je da najmanje 55 država članica ratifikuje Sporazum, koje istovremeno predstavljaju i minimum 55% GHG globalnih emisija.
Period sprovođenja Sporazuma iz Pariza započinje 2021. godine.