Pon. okt 3rd, 2022

Uspori i sačuvaj život” naziv je 4. Globalne nedelje bezbednosti na putevima Ujedinjenih nacija se obeležava tokom ove nedelje, a posvećena je brzini i opasnostima koje ona sa sobom nosi, kao i aktivnostima i merama koje treba preduzeti kako bi se umanjio ovaj vodeći rizik od smrti i povreda u saobraćaju. Prema statističkim podacima svake godine 1,25 miliona ljudi pogine u saobraćajnim nezgodama na putevima, a između 20 i 50 miliona biva lakše ili teže povređeno. Povrede u saobraćaju predstavljaju vodeći uzrok smrti dece i mladih uzrasta 5-29 godina.

Podaci Svetske zdravstvene organizacije ukazuju da je prevelika ili neprilagođena brzina osnovni uzročnik skoro svakog trećeg smrtnog ishoda u saobraćajnim nezgodama širom sveta. U Evropi gotovo 50% poginulih čine ranjivi učesnici u saobraćaju – pešaci, biciklisti ili motociklisti, kaže dr Zorica V. Dragaš Specijalista socijalne medicine Zavoda za javno zdravlje Subotica.

Brojne studije ukazuju da se u proseku 40-50% vozača ne pridržava propisanih ograničenja brzine. Vozači muškog pola, mladi vozači ili oni pod uticajem alkohola češće učestvuju u saobraćajnim nezgodama izazvanim neodgovarajućom brzinom.

Brzina se nalazi u srži problema povreda u saobraćaju širom sveta“- naglašava Generalni direktor SZO dr Margaret Čen.

Povrede u saobraćaju se mogu sprečiti, smanjenje prosečne brzine od samo 5% može dovesti do smanjenja broja saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima i za čitavih 30%, i spasiti brojne živote.“

 

U saobraćajnim nezgodama najviše stradaju deca.
Foto: http://www.amrks.org/sr/vesti

 

I pored svega, samo 47 zemalja u svetu primenjuje ograničenje brzine u urbanim sredinama od 50 km/h ili manje, i omogućava lokalnim vlastima da dodatno smanje ovo ograničenje u zoni škole, stambenim ili poslovnim zonama. Potrebni su veliki napori na nacionalnom nivou kako bi se zaštitili svi učesnici u saobraćaju, a iskustva zemalja koje su smanjile broj poginulih u saobraćaju ukazuju da je upravo rešavanje problema prekomerne ili neprilagođene brzine jedna od ključnih stvari u poboljšanju bezbednosti saobraćaja na putevima. Mere za regulisanje brzine koje su se pokazale efikasnim uključuju:

izgradnju ili modifikaciju puteva sa merama smirivanja saobraćaja, kao što su kružni tokovi, ležeći policajci i druge slične prepreke;

uspostavljanje ograničenja brzine koje odgovaraju nameni svakog puta;

sprovođenje ograničenja brzine manuelnom ili automatskom kontrolom;

ugradnju novih tehnologija u vozila, kao što su sistem inteligentne regulacije brzine (ISA) ili automatski sistemi naglog kočenja;

podizanje svesti javnosti o opasnostima od brzine.

Zemlje koje su imale najviše uspeha u drastičnom smanjenju stope poginulih u saobraćaju na putevima u poslednjih nekoliko decenija – kao što su Holandija, Švedska, i Velika Britanija– imale su sveobuhvatni pristup u rešavanju ovog problema. One su dale prioritet bezbednoj brzini kao jednoj od četiri ključne komponente u sistemskom pristupu povećanja bezbednosti, zajedno sa bezbednom putnom infrastukturom, bezbednim vozilima i bezbednim učesnicima u saobraćaju. Veliki broj zemalja širom sveta, preko 100, među kojima je i naša zemlja, je podržao ovu inicijativu, sa preko 300 najavljenih različitih manifestacija na ovu temu.

By Sandra Iršević

Borkinja za zdravu životnu sredinu, ljudska prava, rodnu ravnopravnost. Feminizam shvatam kao borbu za ostvaranje osnovnih ljudskih prava muškaraca i žena i u skladu sa time se i ponašam.