Ekologija

Ambalaža truje zemlju

0 0
Read Time:3 Minute, 6 Second

Neadekvatno upravljanje otpadom, pogotovo opasnim otpadom, predstavlja izuzetno velik problem u Vojvodini. Polazeći od toga da se veliki broj stanovništva bavi poljoprivrednom proizvodnjom, a u samom procesu proizvodnje se koristi velika količina hemijskih sredstava s tim da ambalaža istih završava na običnim smetlištima, što prestavlja izuzetno veliku opasnost po životnu sredinu i zdravlje svih nas.Toksični otpad sadrži složena organska jedinjenja kao što su organo-hlorna, aromatična i organofosforna, koja dopiru u zemljište i podzemne vode i na taj način ih zagađuju, ali ne samo to, već dokazano je da unošenje takvih polutanata u organizam dovodi do velikih poremećaja kao na primer astme, i to najčešće kod dece, potom javljaju se bubrežna oboljenja, nervna rastrojstva I kancerogena oboljenja. Dolazi i do raznih mutacija tako da se rađaju I to ne samo deca, već i životinje sa anomalijama.

Opasne i štetne materije imaju direktne i indirektne uticaje na zdravlje čoveka i živih bića, stanje zemljišta, vode i vazduha.Ova ambalaža se brzo nagomilava na deponijama, zbog slabe razgradljivosto plastičnih materijala. Odlaganje plastične ambalaže postaje rastući problem u oblasti manipulacije otpadom.Upotrebljena plastična ambalaža može da se iskoristi u energetske svrhe, za reciklažu i za ponovnu upotrebu. Međutim, zaprljanost plastične ambalaže različitim supstancama predstavljaju prepreku za bezbedno skladištenje i reciklažu.

Drugi rasprostranjen, ali u pogledu bezbednosti i posledica u vidu štetne emisije gasova krajnje nepravilan i zakonom zabranjen način eliminisanja iskorišćene ambalaže, jeste njeno spaljivanje na otvorenom prostoru. Taj postupak se generalno koristi samo radi eliminisanja volumena otpada koji čine pakovanja manjih zapremina (najviše od 1 litre), ali ne i za dobijanje toplotne energije.
Na osnovu utrošenih sredstava i vrste ambalaže, procenjeno je da se na teritoriji Vojvodine godišnje u poljoprivrednim aktivnostima generiše više stotina hiljada otpadnih plastičnih boca različitog sastava, zaprljanosti i veličine.

“Tiho proleće” (1962), autorke  i ekofeministkinje Rejčel Karson upozorava na problem sa pesticidima, sa čijom upotrebom dolazi do ubijanja ptica, riba i drugih oblike života u divljini, u nekim slučajevima do potpunog istrebljenja. Danas proizvodimo pesticide 13.000 puta većom brzinom nego pre 35 godina I mnogi od pesticida koji se danas široko upotrebljavaju poznati su kao kancerogeni, mutageni, teratogeni, a toksični su za mozak i nervni sistem.

Stop trovanju ptica grabljivica. Projekat je pokrenut pre tri godine.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije godišnje se u svetu registruje oko 3 miliona slučajeva trovanja pesticidima, od kojih se oko 20.000 završava smrću.

U današnje vreme prosečna osoba godišnje u svoj organizam unese zajedno sa hranom koju pojede i 5 kg prehrambenih aditiva (Englezi čak i do 18 kg) i oko 4,5 litara pesticida i herbicida kojima je prskano voće i povrće. Nepoželjni nitrati, hormoni, antibiotici, olovo, aluminijum i ostale štetne supstance iz okruženja i hrane, još više povaćavaju toksični teret s kojim naš organizam mora da se bori iz dana u dan.

Istraživanja Luisa Regenšteina, stručnjaka za pesticide pokazuju da smrtonosne hemikalije talože se u masnom tkivu životinja u većim koncentracijama nego u voću i povrću. Meso sadrži otprilike 14 puta više pesticida nego biljne namirnice, mlečni proizvodi sadrže 5,5 puta više, prema tome, korišćenjem namirnica životinjskog porekla u svom načinu ishrane, čovek u organizam unosi veoma koncentrisane opasne hemikalije. Nedavno izvršena istraživanja ukazuju na to da gotovo svi otrovni hemijski ostaci u Američkoj ishrani (95-99%) potiču iz mesa, ribe, mlečnih proizvoda i jaja, navodi se u istraživanju organizacije Teras. Mada, treba istaći da paprika, paradajz, zelena salata i jagode po pesticidnom talogu, takođe predstavljaju visokorizičnu grupu proizvoda po naše zdravlje. Teško je prihvatiti istinu – mi naziremo samo vrh ledenog brega otrovnih hemikalija. Veoma je teško shvatiti razmere koje je zagađenje otrovnim hemikalijama danas dostiglo, i u kolikoj meri nas hrana koju uzimamo izlaže opasnosti.

About Post Author

Sandra Iršević

Borkinja za zdravu životnu sredinu, ljudska prava, rodnu ravnopravnost. Feminizam shvatam kao borbu za ostvaranje osnovnih ljudskih prava muškaraca i žena i u skladu sa time se i ponašam.
Happy
Happy
0 %
Sad
Sad
0 %
Excited
Excited
0 %
Sleepy
Sleepy
0 %
Angry
Angry
0 %
Surprise
Surprise
0 %