Održivi razvoj

Buka zagađivač životne sredine

U ovoj digitalnoj eri, kada nam deca, prvo nauče da koriste pametne telefone, pa tek onda da pišu, buka spada među jedne od glavnih zagađivača životne sredine, ali utiče I na zdravlje ljudi. Povećani nivo buke pored toga što oštećuje sluh, negativno utiče na celokupno zdravlje čoveka tako da podiže: podiže krvni pritisak, povećava nervozu i razdražljivost, dovodi do sindroma hroničnog umora.

Nekada smo poznavali samo prirodne izvore buke, poput: grmljavina, zemljotres, šum vetra, šum mora, šum reke ili vodopada, a danas pored prirodnih izvora buke smo stalno izloženi buci različitih inteziteta poput: razglasa, radne mašine, motorna vozila, saobraćaj, građevinske mašine…

Saobraćaj je jedan od najvećih zagađivača životne sredine. negativno utiče na kvalitet vazduha i nivo buke.
Saobraćaj je jedan od najvećih zagađivača životne sredine. negativno utiče na kvalitet vazduha i nivo buke.

Buka u Subotici

Granicom buke koja može da izazove oštećenje sluha u medicini smatra se buka od 85 decibela, a granica bola je između 120 i 130 decibela, što odgovara zvuku koji proizvodi mlaznjak udaljen oko 100 metara. U stanovima buka uglavnom iznosi 40-50 decibela, u kancelarijama do 65, dok u saobraćaju lako dostiže 85 decibela. S jačinom buke od 110 decibela, diskoteke i rok koncerti često premašuju nivo buke koju proizvodi pneumatski čekić (100 decibela).

Najbučnije mesto u Subotici je raskrsnica kod hotela „Patria“ prema rezultatima merenja nivoa buke u Zavoda za javno zdravlje. U Subotici se monitoring buke radi od 1999. godine, i sve do 2007. njen nivo se stalno povećavao, a od tada stagnira.

Komunalna buka u Subotici potiče najvećim delom od saobraćaja, dok su industrija, mala privreda, građevinarstvo i druge aktivnosti od manjeg značaja. Muzika iz ugostiteljskih objekata više nije na prvom mestu kada je u pitanju ovaj vid zagađenja životne sredine, sada se građani žale na buku autopraonica, zatim na operatere za sakupljanje otpada i drugih izvora. Rezultati poslednjeg ciklusa merenja pokazuju da je dozvoljen nivo od 65 decibela danju i 55 decibela noću premašen na 8 mernih mesta.

Prekoračenja buke koja su izmerena na mernim mestima nisu visoka I ona iznose do 10 decibela. Prekoračenja se odnose samo na stambene zone, dok na mernim mestima u Aleksandrovu I na Paliću nisu zabeležena prekoračenja nivoa. Najveća prekoračenja buke zabeležena su na mernom mestu kod Patrije I mernog mesta kod Senćanskog puta I nivo buke u dnevnom periodu iznose oko 70 decibela”, Zoltan Vidaković, ZZJZ Subotica.

Ispitivanje buke vrši se uređajem koji se zove fonometar, meri se u intervalima od 15 minuta – 3 dnevna i dva noćna merenja, u dva godišnja ciklusa, najčešće u proleće i jesen. U Zavodu za javno zdravlje objašnjavaju da ne izlaze samo po zahtevu komunalne inspekcije na teren, nego I preduzeća koja imaju izvore zvuka.

U Subotici se od 2009.godine redovno obavlja monitoring stanja životne sredine. Sve izveštaje možete da pogledate na gradskom portalu www.subotica.rs, a izveštaj o nivou buke za 2016.godinu možete da pogledate ovde. Ovaj vid zagađenja životne sredine i zdravlja ljudi je regulisan i Zakonom o zaštiti buke u životnoj sredini.

Saobraćaj jedan od glavnih izazivača povišenog nivoa komunalne buke.
Saobraćaj jedan od glavnih izazivača povišenog nivoa komunalne buke.

Evropska unija označava buku kao jedan od vodećih ekoloških problema današnjice. Prema podacima EU, oko 40% populacije je izloženo nivou buke većem od 55 dB, što je gornja granica za čisto stambena područja, preko 20% stanovništva je izloženo nivou buke iznad 65 dB, dok je više od 30% evropske populacije izloženo nivou buke preko 55 dB noću, što izaziva ometanje spavanja.

https://youtu.be/dN8lvY_kico