Biomasa budućnost?
Energetska efikasnost u Srbiji nije na zadovoljavajućem nivou, a stepen racionalnosti u potrošnji energije je veoma mali. U Srbiji se, tek od 2004. godine sistematski vodi računa o energetskoj efikasnosti, dok su se razvijene zemlje posvetile toj oblasti mnogo ranije.
Energetska efikasnost kod nas može da se poboljša i u segmentima proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije, a isto to važi i za toplotnu energiju. Srbija ne troši puno primarne energije po glavi stanovnika, ali ostaje problem energetske efikasnosti, koja se meri energetskim intenzitetom ili specifičnom potrošnjom energije po jedinici novostvorene vrednosti.
Harmonizacija propisa sa direktivama i propisima primenjenim u zemljama Evropske unije jedan je od ciljeva koji se postavljao pred mnoge zemlje kada su pristupale formiranju svog pravnog okvira za unapređenje energetske efikasnosti, a taj cilj se sada postavlja i pred Srbiju. Najvažniji opšti akt koji važi za sve zemlje EU i na osnovu koga su doneti propisi zemalja članica, jeste Direktiva o energetskoj efikasnosti na strani potrošnje energije i energetskim uslugama – 2006/32/EC. Predmet ove direktive, definisan već u njenom prvom članu, jeste ekonomično unapređenje efikasnosti krajnje upotrebe energije putem institucionalnog, finansijskog i pravnog okvira i stvaranjem uslova za razvoj i promociju tržišta energetskih usluga i za sprovođenje drugih mera unapređenja energetske efikasnosti za potrošače.
Energetska efikasnost je šansa našeg privrednog razvoja i zbog toga je neophodno da se poljoprivrednici rukovode iskustvima iz susednih i razvijen zemalja i da se maksimalno iskoriste obnovljive i alternativni izvori energije. Vojvodina je region bogat biomasom.
Iako biomasa predstavlja najznačajniji potencijal obnovljivih izvora energije, a što je dokazano u mnogobrojnim studijama, u Republici Srbiji a naročito u AP Vojvodini, poljoprivrednici, predstavnici relevantnih institucija i organizacija, kao i javnost nisu dovoljno informisani o mogućnostima i potencijalima korišćenja biomase kao obnovljivog izvora energije.
Trska kao energetski materijal
Trska nije baš dobrog kvaliteta, tako da se deo, koji nije kvalitetan za seču, pali. Pojedini stručnjaci smatraju da trska može da bude brend na ovim prostorima i da nije istina da može samo da se seče ako je jezero zaleđeno.
Trska se obično kosi zimi kada je jezero zaleđeno. Od trske se ima višestruka korist. Reguliše se prirodni prinos, umesto dosadašnjeg prirodnog truljenja i paljenja ona se kosi i prerađuje. Trska se nakon kosidbe, ručno selektira, seče na snopove dužine koju traže naručioci i dalje prerađuje. Otpadni materijal, koji je biomasa se koristi kao obnovljiv izvor energije. Cena snopa trske košta od jednog evra do 2,5 evra u zavisnosti od kvaliteta selektirane trske. Reč je o izuzetno ekološkom materijalu, koji kada se paletira je veoma čvrst i i izdržljiv, pa se koristi i u građevinarstvu.
Seča trske je neophodna jer, ukoliko izostane velika količina ove biomase trunula bi u jezeru Ludoš što stvara mulj, oslobađa metan i oduzimaju se korisne materije, među njima i kiseonik, potreban drugim biljnim i životinjskim vrstama.
Svake godine, ukoliko izostane seča trske ugrožena je flora i fauna jezera.
