Prošle godine nađene su četiri uginule ptice grabljivice u Specijalnom rezervatu prirode kod jezera Ludaš, a inspektori i stručnjaci Zavoda za zaštitu prirode utvrdili su da su otrovane. Reč je o: zaštićenim vrstama ptica tri eje močvarice i jedan mišar. Tada su specijalni psi iz Mađarske dovedeni koji su dresirani da traže otrove i otrovane ptice grabljivice. To nije bio usamljen slučaj na severu Srbiji. Iste godine, 2016., zabeleženi su slučajevi uginuća orlova kod Martonoša i Adorjana, a 2015.godine neko trovao ždralove kod Čoke.
Da podsetimo, Specijalni rezervat prirode Ludaško jezero veoma važno stanište za ptice i u okviru Subotičke peščare, Selevenjske pustare i Palićkogjezera nalazi oko 260 obeleženih zaštićenih vrsta. Zbog toga je 2012. godine na severu Bačke i otvoreno hranilište za ptice grabljivice sa osmatračnicom koja služi za naučno–istraživački rad i evidenciju podataka o vrstama ptica.
Sve su češća trovanja životinja uzrokovana pogrešnom upotrebom pesticida. Žrtve trovanja nisu samo „nepoželjne“ životinje, već u velikoj meri i zaštićene vrste, kao i domaće životinje. Posledice trovanja su postale posebno drastične za populacije pojedinih retkih vrsta ptica, prenosi portal WWF. U Specijalnom rezervatu prirode „Gornje Podunavlje“ se 2014. godine gnezdilo 22 para strogo zaštićenog orla belorepana. Iste godine je u okolini ovog zaštićenog područja pronađeno 11 mrtvnih ptica. Za 8 je dokazano da su uginule nakon što su jele hranu tretiranu pesticidom koji sadrži karbofuran. U pitanju je izuzetno jako sredstvo koje može da otruje i usmrti sve životinje, ali i čoveka!
Nepravilna i neodgovorna upotreba pesticida je uzrok trovanja životinja
Upotreba pesticida u neodgovarajuće godišnje doba, na način koji je suprotan uputstvu za upotrebu, u količinama većim od propisanih i pri neodgovarajućim vremenskim prilikama, kao i primene pesticida čiji su promet, držanje i upotreba zabranjeni, često su uzroci pomora životinja. Osim toga, neodgovorno rukovanje pesticidima zagađuje životnu sredinu i predstavlja opasnost po ljudsko zdravlje. U situaciji lake dostupnosti, masovne upotrebe dozvoljenih, kao i evidentne upotrebe zabranjenih hemijskih sredstava u poljoprivredi, negativan uticaj pesticida na životinjske populacije poražavajuće je velik i dugoročno štetan.Trovanje životinja zatrovanom hranom (mamcima)
Namerno ili slučajno trovanje strogo zaštićenih divljih životinja je krivično delo, za koje su zakonom predviđene stroge novčane i zatvorske kazne! Usprkos tome, ono se vrlo često primenjuje u rešavanju neugodnosti koje pričinjavaju “nepoželjne” životinje, naročito grabljivci.Kako prepoznati zatrovani mamac i slučaj trovanja životinja?
Jaki praškasti ili granulisani otrovi su često upadjivo obojeni, a na zatrovanom mamcu (lešu životinje ili njegovom delu koji je tretiran pesticidom) i u njegovoj neposrednoj blizini, mogu se uočiti tragovi iste boje. Ukoliko se za mamac koristi seme biljaka (zrnevlje), ono se takođe lako prepoznaje po nepogrešivo upadljivim bojama. Trovane životinje obično su nađu blizu mamca: ptice u krugu poluprečnika od 20 metara od mesta gde je mamac, a sisari u krugu poluprečnika 100 do 200 metara od mamca. Tipičan simptom trovanja ptica je položaj tela sa visećim krilima i glavom, te zgrčenim kandžama.
ŠTA JE KARBOFURAN?
Karbofuran je visoko toksični pesticid (sredstvo za uništavanje organizama koje štete poljoprivrednoj proizvodnji). Do juna 2014. godine, kada je u Srbiji preprat „Furadan 35 ST“ (koji sadrži karbofuran) zabranjen za upotrebu, promet i skladištenje, koristio se za predsetveno tretiranje semena, kako bi se ono zaštitilo od štetnih insekata. Karbofuran izaziva paralizu mišića, blokira nerve i dovodi do gušenja. Vrlo male doze veoma ozbiljno oštećuju zdravlje i imaju smrtonosan efekat nekoliko dana posle trovanja, kako kod ljudi, tako i kod životinja. Unošenje većih količina ovog otrova izaziva brzu, skoro trenutnu smrt životinja i čoveka.
Pesticid koji sadrži karbofuran lako se prepoznaje po crvenkastoj (ružičastoj) boji. Upotreba karbofurana može da bude KRIVIČNO DELO!
Borkinja za zdravu životnu sredinu, ljudska prava, rodnu ravnopravnost. Feminizam shvatam kao borbu za ostvaranje osnovnih ljudskih prava muškaraca i žena i u skladu sa time se i ponašam.