Premijera predstave „Knjiga otisaka“
0
0
Dramski klub “Pozorište” iz Pančeva koje čine mlade osobe s intelektualnim teškoćama završilo je rad na svojoj četvrtoj pozorišnoj predstavi. Pozorišna predstava nosi naziv “Knjiga otisaka”, a premijera je bila 11. decembra na Maloj sceni Kulturnog centra Pančevo.
Dramski klub „Prozorište“ osnovan je 2012. godine sa idejom da članove pančevačkog Udruženja “Na pola puta”, mlade osobe sa intelektualnim teškoćama, uvedu u svet pozorišta, da im omoguće da se iskažu i oprobaju u nekom novom segmentu.
Marina Kurilj, koordinatorka projekta je veoma zadovoljna kako je prošla premijera, kojom je još jednom potvrđena opravdanost pokretanja Dramskog kluba.
Cilj Dramskog kluba je da zapravo kroz pozorišne predstave publici i široj lokalnoj zajednici približimo šta to sve osobe sa teškoćama mogu i šta sve umeju, jer mogu mnogo više nego što mi to mislimo i očekujemo. Kroz predstave postiže se jako dobra i kvalitetna komunikacija između glumaca i publike, koja ruši predrasude koje postoje prema ovoj populaciji, jer se kroz predstave predstavlja stvarni realan život mladih osoba sa intelektualnim teškoćama koje žive u našem gradu, kaže Marina Kurilj.
Scenario za predstavu je uradila Irina Gilić Žirović, a režiser je Stevan Bodroža.
Stevan Bodroža je kao reditelj sa članovima Udruženja “Na pola puta” pripremao predstavu oko dva meseca.
Materijale od kojih će biti sačinjena predstava dobijamo od ljudi sa kojima sarađujemo. Ono što je njima najzanimljivije u jednom trenutku, ono što se izdvoji kao njima najbitnija tema postane srž predstave. Kako je vreme proticalo, a ovo je četvrta predstava koju radim sa njima, nekako su teme postajale sve apstraktnije i počele su da se tiču nekih fundamentalnih pitanja o smislu života, o tome šta je ljudska sreća, kako se oni osećaju u sopstvenim životima, kako dolaze do sreće ili šta ih čini nesrećnim, razlika je u tom nekom usložnjavanju tematskom tih predstava, kaže reditelj.
On dodaje da smisao ovakve vrste rada nije da se pravi teatar koji bi bio virtuozan ili vešt.
Teatar je ovde sredstvo u kom se oni osnažuju, medijum u kojem osećaju da mogu da ispričaju priče svojih života, da dožive neku katarzu, da sa ljudima podele kako se osećaju i u najvećoj meri da se osnaže. Nije poenta da oni to perfektno izvode, nego da budu iskreni, da se dobro osećaju, da im bude lepo na sceni i to smo postigli, kaže Bodroža.
U razgovoru s novinarima nakon predstave Bodroža je rekao da rezultat ove predstave nikad ne meri kao rezultat predstave koju radi s profesionalnim glumcima, onda je, kaže, na drugi način strog prema sebi.
Ono što je moje merilo uspeha ove vrste rada je to koliko se oni dobro osećaju i koliko su srećni dok glume, ali jeste bitno da to na kraju bude jedna čitljiva struktura u kojoj oni ispričaju priču koju publika može da razume, što jeste pozorišna dimenzija kojom to vrednujemo na kraju. Mislim da smo stvorili formu koja je publici jasna i koja prenosi emocije i das u oni tu formu izneli. Samim tim sam zadovoljan, kaže Bodroža.
Irina Gilić Žirović, scenarista, takođe po četvrti put sarađuje sa članovima Udruženja “Na pola puta” i kaže da su već uigrani što se tiče njih, jer je uglavnom ista ekipa.
Postupak je takav da radimo jedan period tako što razgovaramo, ispitujemo koje su teme. Zapravo, pronađemo neku njihovu zainteresovanost i iz toga izvlačim delove za scenario, zapisujem njihove odgovore. Raznovrsne su teme, taj materijal pokušavam da negde uklopim da bude i ljudima sa strane zanimljivo da gledaju predstavu. Tražim neki zajednički jezik za sve ljude, želeli smo da nađemo nešto što je zajedničko svim ljudima, emociju, duhovnu stranu, a u ovoj predstavi smo se bavili više tom duhovnom stranom koja nas sve u stvari potpuno spaja, kaže Gilić Žirović.
Nakon dosadašnjeg iskustva i rada sa članovima Udruženja “Na pola puta”, Irina Gilić Žirović kaže da su oni postali pravi glumci, slušaju, učestvuju. U početku im je, kaže ona, bilo dosadno i nisu imali strpljenja, ali sada kaže zajedno sa njima rade u stvaranju predstave.
Scenario napišem ja, samo što se inspirišem njima, pošto sad poznajem svakog od njih, izvlačim za svakog ono što njemu odgovara i ono čime on želi da se bavi. Potpuno individualno prilazim učesnicima u predstavi i uklapam sve to u celinu. Želela sam da ovaj put bude malo složenija, malo teža priča, da pričamo o strahu o smrti i drugim strahovima. Taj paralelni process stvaranja predstave je isto važan koliko i sama predstava. Oni se suočavaju stvarno sa tim strahovima, pa ih onda tako prevazilazimo i ja pronalazim način da kroz tekst se izvuče to nešto što bi im pomoglo, kaže ona.
Predstava nosi naziv “Knjiga otisaka”. Prema rečima Irine Gilić Žirović to su neki važni mali trenuci u životu, a na kraju se vidi koliko su neki događaj ili neka misao bili bitni u životu iako su delovali kao obični.
U predstavi igraju: Ana Vlček, Aćim Ristovski, Milana Knežević, Nemanja Jović, Danica Maksimović, Đorđe Ivančević, Lazar Sretenović.
Marina Kurilj, koordinatorka projekta kaže da planiraju da predstavu odigraju i u Beogradu, nekim gradovima Vojvodine, ali i da ponove izvođenje za svoje sugrađane.
Projekat su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Grad Pančevo.
Tekst je nastao u okviru projekta “„Razvoj i unapređenje javnog informisanja u oblasti osoba sa invaliditetom i promociji znakovnog jezika“, koji je realizovan uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje.Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Udruženje građana „Malin“ i redakcija portala “Ecofeminizam”.Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje.
