Termoelektrane i nova radna mesta

Planirane nove termoelektrane na ugalj u Jugoistočnoj Evropi praćene su obećanjima o stvaranju novih radnih mesta i o očuvanju postojećih. Međutim, obećanja su u gotovo svim slučajevima nerealna, zaključuje nova studija koju je danas objavila mreža CEE Bankwatch, zajedno sa lokalnom partnerom Centrom za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR).

Prevod Studije je dostupan na sledećem linku: http://bankwatch.org/publications/great-coal-jobs-fraud-unrealistic-employment-claims-southeast-europe

Istina je da je i trenutni broj zaposlenih u termoelektranama i rudnicima neodrživ. Nerealna obećanja daju lažnu nadu stanovnicima rudarskih oblasti i na taj način odlažu neophodnu pravednu tranziciju na obnovljivu i održivu energiju. Potrebno je što pre napraviti pravičan i inkluzivan plan za transformaciju privrede lokalnih zajednica koje su se u proteklom periodu oslanjale na proizvodnju uglja, zaključuje se u studiji.

EPS je jedna od retkih firmi u regionu koja je počela da radi na restrukturisanju, i produktivnost je 2013. godine bila 5.029 tona po zaposlenom. To je nešto više od Češke Republike i Poljske, a daleko manje od Grčke i Nemačke (1). Ali, treba imati u vidu da su čak i nemačke termoelektrane i rudnici u finansijskim problemima. Upečatljiv primer za to je prodaja nemačkih rudnika i termoelektrana na lignit u vlasništvu kompanije Vatenfal (Vattenfall) gde se očekuje gubitak od oko 2,4-2,9 milijardi evra. Kompaniju ovakav potez očigledno i dalje manje košta od toga da ova postrojenja zadrži u svom posedu.

Srbija se kroz Ugovor o uspostavljanju Energetske zajednice obavezala da učestvuje na liberalizovanom regionalnom tržištu električne energije, što znači da više nije moguće samovoljno dodeljivanje subvencija energetskom sektoru. Rudnici uglja se smeju subvencionisati samo u slučaju njihovog zatvaranja. To znači da je neophodno smanjenje broja radnika, bez obzira da li se nove termoelektrane grade ili ne.

“EPS je počeo da radi na restrukturisanju ali još uvijek fali plan za smanjenje zavisnosti od uglja i pravednu transformaciju rudarskih područja,” komentariše Zvezdan Kalmar iz CEKOR-a. “Što se duže izbegava uspostavljanje dobro isplanirane i inkluzive tranzicije za rudarske zajednice, to će taj proces biti bolniji.”

“Neophodno je sprovesti dve tranzicije, tranziciju prema čistim energetskim sistemima i pravednijoj diverzifikaciji izvora energije i privrednu tranziciju rudarskih područja. Naravno da to neće biti lako, ali baš zbog toga je potrebno što prije izraditi realne detaljne planove uz učešće svih onih koji će biti pogođeni takvim promenama,” dodaje Pippa Gallop iz Bankwatch-a.