Kuda putuje ekološki dinar?
Subotica se smatra zelenim gradom, a to pokazuje i činjenica da je lokalna samouprava za poboljšanje životne sredine u protekle dve godine izdvojila oko 200 miliona dinara. Najviše novca je izdvojeno za upravljanje otpadom, zaštitu prirodnih dobara, uništavanje korovskih biljaka-ambrozije, monitoring životne sredine i slično. Prema analizi Završnog računa grada Subotice za 2014. i 2015.godinu od strane eksperta Dejana Maksimovića jedna od zamerki je što u izveštajima nije taksativno navedeno koliko novca je potrošeno za merenje kvaliteta vazduha i komunalne buke.
Ekološki dinar predstavlja naplatu naknade za unapređenje i zaštitu životne sredinu,takozvane, ekološke takse, koju plaćaju građani i građanke, kao i firme, a lokalne samouprave su u obavezi da taj novac troše na unapređenje životne sredine. U mnogim lokalnim samouprava je slučaj da umesto ulaganja u reciklaži ili podizanju zasada, ekološki dinar se troši na asfaltiranje ili donacije za komunalna preduzeća. Međutim, to nije slučaj sa Suboticom.
Subotičani spadaju u najredovnije platiše, kada je u pitanju plaćanje naknade o zaštiti i unapređenju životne sredine u Srbiji. Od prošle godine ovaj ekološki porez građani Subotice plaćaju pojedinačno, a do tada su plaćali u okviru objedinjenog računa sa komunalnim uslugama. Ekološku taksu ne plaćaju svi isto, jer ona zavisi od kvadrature stana ili kuće, kao i poslovnih prostora. Anketirani Subotičani kažu da redovno plaćaju ekološku taksu, ali i da ne vide neke rezultate.
“Redovno plaćam naknadu za zaštitu I unapređenje životne sredine, samo ne znam na osnovu čega je plaćam. Kvadratura moga stana je ista već godinama, a iznos na računu za ekološku taksu se stalno menja”, kaže Rada iz Subotice.
Sa njom se slaže i Jadranka iz naselja “Prozivka” koja smatra da ljudi treba da plate ekološku taksu.
“Čula sam za ekološku taksu i redovno je plaćam. Čini mi se da ništa za uzvrat ne dobijamo za taj novac. Nisam videla neki ekološki boljitak,barem u mom naselju”, objašnjava Jadranka.
Nada isto plaća ovaj “ekološki” porez.
“Iskreno mislim da je ekološka taksa uvedena kako bi građani plaćali još neki porez. Jednostavno da se građanima uzmu pare.Nije mi jasmo gde se novac troši, šta se radio d njega.Nisam primetila da je neko drvo zasađeno ili nešto slično”, zaključila je Nada.
Žika Reh, sekretar Sekreterijata za životnu sredinu u gradu Subotica objašnjava da naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine plaćaju i građani i preduzeća.
“Naplata iznosi oko 90 odsto i tak novac se sliva u gradsku kasu i troši se za ekološki dinar.Novac u budžetu grada ostaje na pozicijama životne sredine i ne može da se troši u druge svrhe”, objašnjava Žika Reh.
Ekološki dinar = Životna sredina
U 2014.godinu za Program životne sredine odlukom grada Subotice planirana sredstva iz budžeta iznosila su 100.200.00,00 dinara, a za 2015.godinu 103.256.000,00 dinara. Prema Izveštaju o korišćenju sredstava budžetskog Fonda za zaštitu životne sredine za 2014. i 2015. godinu, koji nam je dostavio grad Subotica možemo da primetimo da se najviše novca izdvaja za upravljanje otpadom, zaštitu prirodnih dobara, uništavanje korovskih biljaka-ambrozije, monitoring životne sredine i slično.
“U izveštaju nije navedeno koliko je utrošeno za Park prirode „Palić“, a koliko za Spomenik prirode „Stabla hrasta lužnjaka na Paliću“ i sufinansiranje letnjih istraživačko-edukativnih kampova i međunarodnog volonterskog radnog kampa na Ludaškom jezeru”, navodi u svojoj analizi Dejan Maksimović.
Analiza trošenja ekološkog dinara je sačinjena na osnovu nekoliko dokumenta od grada Subotice od kojih izdvajamo: Završni račun grada Subotice za 2014. i 2015. godinu,Program korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine za 2014. i 2015. godinu,Saglasnost Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine na program korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine za 2014. i 2015. godinu. Dejan Maksimović iz Ekološkog centra “Stanište” iz Vršca godinama u nazad pravi analize budžeta lokalnih samouprava po pitanju ekološkog dinara. Prema njegovoj analizi navedenih dokumenata, vidi se da prema iznosu tekućih prihoda, budžetski fond Subotice jedan je od najvećih u Srbiji, na 8. mestu od 145 opština i gradova, u 2014. i u 2015. godini. Maksimović objašnjava da 2015.godine bilo je više namenskih prihoda od naknada, nego što je bilo rashoda u budžetskom fondu.
“ Naš stručni tim nije uočio aktivnosti i projekte koji ne pripadaju zaštiti životne sredine. Iz budžetskog fonda finansiraju se zakonom propisane obaveze monitoringa kvaliteta životne sredine i programi zaštite u zaštićenim područjima prirode u 2014. i 2015. godini”, navodi u svojoj analizi ekspert Dejan Maksimović.
Žika Reh iz lokalne samouprave objašnjava da se svaki neutrošeni ekološki dinar prenosi u narednu godinu i troši isključivo za projekte životne sredine.
“Novac koji se prenese ostaje na poziciji životne sredine.Na primer, monitoring životne sredine se ugovara od juna do juna. Tako da deo novca prenosimo u narednu godinu, sa druge strane zbog procedura javnih nabavki ne mogu se poslovi ugovarati od janura do januara.Prvi kvartal nam je uvek malo u zakašnjenu, upravo zbog procedura, usvajanja planova i dokumenata, a treći razlog je što imamo novac koji ne možemo da potrošimo. Na primer, dobili smo pet miliona dinara za kupovinu kontejnera za akciju “Očistimo Srbiju”, umeđuvremenu republički Fond za zaštiu životne sredine je ukinut i mi svake godine prenosimo taj novac, jer ne smemo nenamenski dag a potrošimo”, kaže Reh.
Dinar: Komunalni ili ekološki?
Ne retko, lokalne samouprave u nedostaktu novca za poboljšanju komunalne infrastrukture, rebalanskom budžeta prebacuju novac iz “ekološke” i “komunalnu” poziciju. Tako novac koji je predviđen za unapređenje životne sredine, koristi se za deratizaciju, dezinfekciju i dezinsekciji ili na primer za prskanje komaraca.
Snježana Mitrović iz Udruženja „Terras“, koje je osnovano 1990.godine i bilo je jedno od prvih nevladinih organizacija koje su se bavile pitanjima organske poljoprivrede u Srbiji smatra da bi trebalo transparentnije da se troši ekološki dinar grada.
“Mene je razočaralo, što civilni sektor nije bio zanteresovan da razgovaramo na temu Fonda za zaštitu životne sredine Subotice i predlogu projekata koji bi kandidovali gradu, prilikom izrade budžeta”, objašnjava Snježana Mitrović iz Udruženja “Teras”.
Ekološka aktiviskinja, koja godinama različitim projektima utiče na svest građana, Nataša Đereg iz CEKOR-a kaže za “Ekolist” da prema njenim saznanjima ekološki dinar odlazi na zaprašivanje komaraca i slične poslove.
“Trebalo da civilni sektor može da prati trošenje ekološkog dinara, učestvuje u donošenju odluka ili kreiranju gradskog budžeta pri raspodeli novca. Biće sigurno promena zbog Zakona o lokalnim samoupravama i što će ekološka taksa da se pripoji porezu građana i mi nećemo imati mogućnost kontrole trošenja novca. Zbog toga, što će sav novac od ekološke takse da se sliva u republički budžet i biće spojen sa porezom na imovinu. Kako će se novac od ekoloških taksi onda trošiti, ostaje nam da vidimo”, rekla je Nataša Đereg iz CEKOR-a.
Sekretar Sekreterijata za životnu sredinu i poljoprivredu, Žika Reh objašnjava da osnovni izvor prihoda Fonda za zaštitu životne sredine Grada Subotice je naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine, od koje se obezbeđuju sredstav u iznosu od 80 do 100 miliona dinara na godišnjem nivou.
“Sredstva se koriste namenski, na osnovu programa koji donosi Skupština grada, uz prethodnu saglasnost Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine”, istakao je Sekretar Sekreterijata za životnu sredinu I poljoprivredu,Žika Reh.
NVO: Transparentno
Iz ekološkog dinara na poziciji obrazovne aktivnosti, jačanje svesti, informisanje i objavljivanje podataka o stanju i kvalitetu životne sredine prošle godine izdvojeno 5.200.000 dinara, od kojih tri miliona dinara je predviđeno za projekte civilnog sektora. Odobreno je 25 projekata, a pet projekata je odbijeno jer nisu ispunili uslove konkursa, koji je grad raspisao 2015.godine. Saradnja civilnog sektora i lokalne samouprave je neohodno upravo u ovim obrazovnim i promotivnim aktivnosti, a koji su u skladu sa programima životne sredine u Subotici. Međutim, civilni sektor smatra da dobijaju malo novca.
“Mislim da bi puno bolje bilo kada se raspisuju konkursi za nevladine organizacije da pojedinačni iznosi budu veći, jer realno iznosi 50.000 ili 200.000 dinara kao podrška za projekat su minorni i ne možete da imate uticaj kakav bi trebalo. Ja pratim da vidim kako je raspisan konkurs, koji su kriterijumi, kako se procenjuje predlog projekta. Relativno sam zadovoljna i mislim da je u liniji onoga što donatori traže, u skladu je sa resornim ministarstvom. Mislim da može uvek bolje, da prilikom raspisivanja konkursa bude još više indikatora, detalja, transparentnije. Od urađenih projekata trebalo bi da se objavi na sajtu grada, ali nigde ne mogu da se vide izveštaji organizacija o rezultatima projekta”, kaže Nataša Đereg iz CEKOR-a.
Sa njom se slaže i Snježana Mitrović iz “Terasa” koja je I pre par godina pomogla lokalnoj samoupravi da napiše predlog teksta konkursa za projekte civilnog sektora.
“ Mi smo predlagali gradu, ali nam nisu usvojili, a to je da se veća sredstva daju za nekoliko organizacija, ne sitno kao do sada. Pa makar se i svake dve godine raspisivao konkurs, jer se onda može normalno raditi. Teras je 2015.godine dobio 50.000 dinara, na kraju 30.000 dinara jer nam nisu priznali deo troška. Hteli smo da napravimo preraspodelo stravku po stavku, a nije prošlo, trebalo bi da budu fleksibilniji. Što se tiče uslova za civilni sektor, za tako malo sredstava traže puno dokumentacije i jednostavno, trebalo bi da uproste kriterijume za tako male cifre, a nevladine organizacije trebalo bi da budu maštovitije. Grad bi trebalo da koristi rezultate tih projekata u svom radu”, istakla je Snježana Mitrović.
Predstavnica Regionalnog Arhus centra u Subotici Barbara Sudarević kaže da redovno prati konkurse za civilni sektor i ističe da bi rezulati konkursa trebalo da budu transparentniji od strane organizacija. Isto tako, Tamaš Vinko iz Udruženja “Riparia”, objašnjava da se transparentnost I oglašavanje tih konkursa svake godine poboljšava.
“Zadovoljni i sa unapređenjem načina i modela dodele sredstava. Formulari su detaljni, zahtevni što se tiče pisanja projekata, ali istovremeno i pomaže da što konkretnije definišemo ciljeva i aktivnosti planiranih projekata.Ono što nije efektivno po našem mišljenju da za mnoge projekte dodeluju veoma mali iznos sredstava,a s time se ugrožava realizacija samog projekta, odnosno kvalitet projekta“, objasnio je Tamaš Vinko, predsednik Udruženja „Riparia“.
Konkurs za civilni sektor 2015.godine sadržao je jasno definisane tematske celine, koje su definisane na osnovu prioriteta lokalne samouprave I to: smanjenje udela organskog otpada i edukativne aktivnosti na realizaciji Plana za unapređenje ekološkog stanja Palićkog jezera i njegove okoline.
“Posebna tematska celina bila je posvećena korišćenju geoprostornih podataka u zaštiti životne sredine i popularizaciji gradskog GIS portal. Naši pripravnici su pratili realizaciju projekata od organizacija I sa nekima smo veoma zadovoljni”, kaže Žika Reh, Sekretar Sekretarijata za poljoprivredu i zaštitu životne sredine.