Zaštitimo ozonski omotač
Danas je Međunarodni dan zaštite ozonskog omotača. U Srbiji je vrlo visoka opasnost od ultravioletnog zračenja, pokazuju najnoviji podaci sa Nasine svemirske platforme Aura. Kada je Montrealski protokol o materijama koje oštećuju ozonski omotač potpisan u Montrealu pre 25 godina nije bilo jasno da li će biti moguće eleminisati iz upotrebe materije koje oštećuju ozonski omotač u kratkom vremenskom periodu koji predviđa sporazum. U ekološkom kalendaru današnji datum označen je kao Međunarodni dan zaštite ozonskog omotača.
Ozonska rupa je, inače, prvi put primećena tokom osamdesetih godina dvadesetog veka, a pod ovim terminom naučnici smatraju svaku oblast u kojoj je debljina ozonskog sloja manja od 220 Dobsonovih jedinica. Najveća rupa primećena je 2006. godine iznad Antarktika i iznosila je 27,4 kvadratna kilometra. Ona je nastala kao kumulativna posledica ispuštanja freona od pre 15-20 godina.Po predlogu zakona o zaštiti vazduha, biće obavezno da svaki serviser ima sertifikat i biće obavezno da se evidentira količina sakupljenih, recikliranih i odloženih freona. Danas je više od 90 odsto globalne proizvodnje i potrošnje ovih materija je zaista eleminisano iz upotrebe.Da bi sačuvali ozonski omotač neophodno je uvođenje zelenih tehnologija, što zapravo znači više vozila javnog prevoza sa pogonima na alternativna goriva i tehničkim rešenjima koja smanjuju emisiju štetnih gasova iz motora. Druga mera je uvođenje centralnih toplovodnih sistema i podizanje poljozaštitinih pojaseva.
“Svet se promenio od kada smo 16. septembar proglasili Međunarodnim danom zaštite ozonskog omotača. Sada imamo Agendu za održivi razvoj do 2030. godine koja podstiče pravedan, inkluzivni rast i dobrobit naroda i naše planete. U pogledu klimatski promena, Pariski sporazum predstavlјa istorijsku prekretnu tačku ka bezbednom i održivom svetu.Na nama je sada da ambicije pretvorimo u akcije i da pojačamo zaštitu klime koristeći dostignuća Montrealskog protokola kako bismo dodatno usporili globalno zagrevanje uzrokovano hidrofluorouglјenicima (HFC), gasovima sa najvećim efektom staklene bašte.Sledećeg meseca, u Ruandi, imaćemo priliku da postignemo baš to – kada se okupe nacionalne delegacije radi postizanja globalnog konsenzusa o postepenom isklјučivanju HFC-a iz upotrebe, u skladu sa Protokolom iz Montreala. HFC-i su pre više godina širom sveta bili prihvaćeni kao alternativa proizvodima koji oštećuju ozonski omotač, naročito u oblasti hlađenja i klimatizacije. U međuvremenu se pokazalo da, iako su smanjili opasnost za ozonski omotač, izuzetno snažno utiču na globalno zagrevanje. S obzirom da se sve više koriste, moramo preduzeti odlučne akcije – kao što smo se ranije zauzeli za oporavak ozonskog omotača”, kaže sekretar Ujedinjenih nacija povodom Međunarodnog dana zaštite ozonskog omotača 2016.
U svojojoj poruci svetu on dalje ističe da :
“Postepeno isklјučivanje HFC-a iz upotrebe donelo bi višestruke pogodnosti. Sprečilo bi se globalno zagrevanje za pola stepena do kraja veka, što je i glavni cilј Sporazuma u Parizu, a pobolјšalo bi i energetsku efikasnost nekih alternativnih rashladnih fluida i tehnologija.Globalni problem zahteva globalno rešenje. Siguran sam da svaki problem možemo rešiti – već smo videli kako nacije imaju koristi od Montrealskog protokola i izbegavaju do dva miliona slučajeva raka kože godišnje, a još više lјudi pošteđeno je od patnji izazvanih kataraktom.Poštujući režim Montrealskog protokola za postepeno isklјučivanje HFC-a iz upotrebe, možemo uložiti i dodatne napore za smanjenje emisija SO2 i drugih gasova sa efektom staklene bašte u skladu sa procesom Konvencije Ujedinjenih nacija za klimatske promene. Na ovogodišnji Međunarodni dan zaštite ozonskog omotača, setimo se koliko je do sada već postignuto i obavežimo se da ćemo se još više potruditi da zaštitimo našu atmosferu. Zajedničkim naporima možemo izgraditi sigurniji, zdraviji, napredniji i otporniji svet, štiteći našu planetu, naš jedini dom”, zaključuje sekretara Ujedinjenih nacija povodom Međunarodnog dana zaštite ozonskog omotača 2016.
