Rzav biser Srbije pred ekološkom katastrofom
0
0
Ivan Nikolić I Dobrica Mitrović odrasli su na reci Rzav. U želju da svet upoznaju sa sa biser Srbije, koji ostaje neotriven I još uvek nije uprljan “čovekovom rukom” snimili su kratki dokumentarni film “Veliki Rzav”. Cilj im je I bio da se šira javnost upozna sa potencijalnom ekološkom katastrofom sa kojom se suočava ova reka.
Snimali su dva leta I gledaoca vode kroz celokupan tok Velikog Rzava. Ekspedicija je činila sedam članova, koji su kao pravi zaljubljenici u prirodu bili spemni na sve izazove koje je pred njih postavila ova planinska reka.
Međutim, najčistijoj reci u Srbiji preti ekološka katastrofa. Izgradnjom brane i akumulacionog jezera za potrebe dobijanja pijaće vode i električne energije za okolne opštine može doći do drastičnih promena ekološkog sistema i toka Velikog Rzava. Da li je izgradnja brane neophodna, da li postoje alternativna rešenja za snabdevanje pijaćom vodom i u kojoj meri možemo sačuvati ovaj dar prirode, neka su od pitanja kojima se film bavi.
Jedan od reditelja ovog filma koji je odrastao uz Veliki Rzav Dobrica Mitrović smatra da ako ih niko ništa ne pita nakon filma, ne zainteresuju nekoga onda su džabe radili film.
“ S obzirom kako stvari funkcionišu kod nas, to da bi radili nešto neprofitabilno morate da imate veliku ljubav. Uglavnom su dokumentarni filmovi, ti za koje je neophodna velika ljubav da bi se istrajalo do kraja I na kraju imali jedan pravi ekološki dokumentarni film. Tu su u pitanju mali budžeti, znamo da država ne izdvaja dovoljno novca za kulturu, a kamoli snimanje dokumentarnih filmova. Tako da ako neko hoće da prikaže nešto, kap što smo Ivan i ja pokušali, mora da ima veliku ljubav i veliki entuzijazam da bi zaokružili priču I pretočili je na filmsko platno. Verovali smo od početka u uspeh filma…Čak i na prvom sastanku nismo razmišljali kako će ispasti, nego smo razmišljali o premijeri i kako će biti fantastična. Obojica smo razmišljali kao jedan sve vreme i nije bilo polemike, kako će to ispasti. Velika ljubav i naše znanje znali smo da će biti jako lepa priča“, objašnjava Dobrica Mitrović dodajući da je najteže bilo preći prvi deo reke.
“Prvi deo je bio najzahtevniji, jer nismo znali gde idemo. Mi smo toliko proveli vremena na toj reci ali ipak, kada imate ekipu od sedam ljudi, sa svom opremom i uđete u kanjon iz njega nema povratka. Samo možete da idete napred, nema nazad, ni levo ni desno. Ali generalno najzahtevnije je bilo snimati rafting, zbog opreme, veće logistike, ekstremnog sporta i preneti na gledaoca da poželi da dođe i obiđe našu reku. Činjenica je da su teme poput vodosnabdevanja, održive energije, projekti od nacionalnog značaja i slično nešto što najčešće ne dopire do šire javnosti već se o tome odlučuje na institucionalnom nivou. Javne rasprave nažalost nisu dovoljno javne, a zaključci koji se izvode tom prilikom, nemaju dovoljno uticaja da nešto i promene. Moj utisak je da obrazovanje i podizanje svesti neminovno vodi boljem rasuđivanju i donošenju odluka kada je u pitanju naša životna sredina i način na koji se prema njoj odnosimo”, rekao je nakon prikazivanja filma u Filmskom klubu Otvorenog univerziteta u okviru programa “Eco Dox”, Mitrović.
Njegov kolega, Ivan Nikolić, reditelj objašnjava da je ideja za snimanje filma je proistekla iz potrebe da se široj javnosti ukaže na problem koji se dešava na Rzavu.
“Želeli smo da prikažemo lepotu reke, kao i problem koji se dešava zbog izgradnja brane Sračkovo. Izgradnja brane će da uništi ceo ekosistem Rzava i pretvoriti reku u privremeno rešenje za vodosnabdevanje. Film je ličan, jer smo Dobrica i ja krenuli u snimanje dokumentarca sa idejom da Rzav nosi dobar deo uspomena iz detinjstva i jako je vezan za naše odrastanje. Reka je obeležila naše detinjstvo I zbog toga smo želeli da je prikažemo onakvom kakva jeste, da bismo sutra našim klincima mogli da pokažemo gde smo odrastali”, zaključuje reditel filma Ivan Nikolić.
Marija Kovačina, scenaristkinja i dizajnerka zvuka kaže da je većina kompozicija posebno rađena za film.
Film je premijerno prikazan prošle godine u Beogradu, pa Arilju I sada u Subotici u okviru 23.Festivala evropskog filma Palić, u okviru programa Eco Dox.
