Obilazak Pilakove doline

Opština Bačka Topola uskoro bi trebalo da zaštiti takozvanu Pilakovu dolinu koja se nalazi u okolini Krivaje. Tim povodom, Udruženje, “Eko vest” koje okuplja novinare I novinarske koji izveštavaju o životnoj sredini juče su obišli Bačku Topolu, Bajšu, Krivaju I na terenu se upoznali sa predivnom florom I faunom vojvođanske stepe. Domaćini su nam bili članovi I aktivisti Ekološkog društva  “Arkus”, zajedno sa kolegom Čongorom Mikloš.

Master biološkinja I ekološka aktivistkinja Edita Suturović objasnila je značaj livadsko pašnjačke vegetacije.

“Zbog svojih prirodnih vrednosti I kvaliteta Pilakova dolina je predložena da bude stavljena pod zaštitu, tu je I vlažnija vegetacija.Problem je što se iznad ove udoline nalaze oranice I malo koji poljoprivrednik bi da se odrekne bilo kog svog dela zemljišta. Opština Bačke Topole obuhvata  oko 90 odsto su oranice I poljoprivredno zemljište I malo je ostataka ovakvih izvornih staništa, izvornih ekosistema kakvi su nekada bili.Ovde lepo može da se vidi iza su oranice, a u obradi zemljišta upotrebljavaju pesticide I sve to utiče na degradaciju ovih prirodnih staništa. Korovske biljke su sve otpornije na pesticide I bukvalno sa oranica korovska vegetacija se povlači ka ovim livadama I pašnjacima I bukvalno korovske biljke istiskuju izvorne I autohtone vrste, koje mi želimo da zaštitimo. Same biljke koje su izvorne na ovim livadama su osetljive na pesticide I veoma lako ih je istisnuti. Nastojimo da se to speči I zaustavi”, objasnila je aktivistkinja Edita Suturović.

Pored retkih biljnih vrsta, ovo područje je poznato I po izuzetnom retkim vrstama paukova. Natalija Mihajlović Pece, master biološkinja objašnjav da  je magistrirala na temu paukova u ovim područjima lesnih dolina.

“Bilo je zanimljivo istraživati ovo područje lesnih dolina zato što su jedinstvene u državi.U Mađarskoj ih ima malo više I drugačijeg su sastava, zato što ove lesne doline nisu čist les, nego I doline vodenih tokova, kao što je reka Krivaja. S tim imamo I delove vlažnih livada I zbog toga je fauna I flora malo bogatija nego što je to u ovakvim lesnim dolinama u Mađarskoj gde je skroz suv teren. Tako da ovde možemo naći dosta vrsta biljaka koje se nalaze na crvenoj listi flore Srbije, svi vodozemci  I gmizavci, kao I sisari su zaštićeno. Ono što je najmanje istraženo je fauna insekata, odnosno ovih paukova I mekušaca, jer se ovim temamam malo ljudi bavi izučavanjem paukova. Ima oko 200 vrsta paukova I veći deo je u Evropi zaštićen, ali kod nas nisu jer nema dovoljno podataka I istraživanja na ovu temu”,istakla je Natalija Mihajlović Pece.

Grupu novinara primio je predsednik Opštine Bačka Topola Gabor Kišlinder  koji je istakao da u poslednje vreme sve više poklanjaju pažnji zaštiti životne sredine. Polako se rešavaju ekološki problem, poput otpadnih voda, zagađenja Krivaje I zaštititi deo Pilakove doline. Pored toga, istakako je da treba da se odredi I upravljač jezera.Znamo da su u toku koalicioni dogovori I ne zna se ko će gde biti.Ja sam u ovom mandate, ali I kao odbornik zalagaću se za ekološke projekte koje smo započeli. Priznajemo da postoji ekološki problem I naterali smo zagađivače I građene koji ispuštaju otpadnu vodu u Krivaju da u dogledno vreme se smanjih zagađenje. Moram istaći da smo za čišćenje Krivaje izdvojili preko dva miliona dinara, I od Pokrajinskog fonda za kapitalna ulaganja dobili smo 10 miliona dinara za izradu projekata za gradnju Prečistača. Konačno smo se dogovorili o veličini prečistača. Ranije nismo mogli da postignemo dogovor , jer je prvobitno bilo planirano 45000 jedinica, koji bi zadovoljio sve potrebe, ali to je prekupo. Tako da idemo sa 15000, koji obuvata Bačku Topolu I Bajšu. Problem je što klanica I industrija treba da ugradi male prečistače u svojim fabrikama I tako prečišćena voda da stigne do našeg prečistača. Profesori sa tehničkih fakulteta izrađuju projekta I građane smo upoznali sa idejom. Prvo ćemo uraditi za 5000 jedinica I povezati sa kanalizacijom I onda tako dalje postupno. Nadamo se da će industrija prihvati da urade svoj deo posla”, istakao je predsednik Opštine Bačka Topola, Gabor Kišlinder.

Obilazak Bačke Topole, Bajše I Krivaje deo je projekta koji je podržao Pokrajinski sekreterijat za urbanizam, graditeljstvo I zaštitu životne sredine.