Klimatski kamp u Nemačkoj

Više godina unazad se u regionu Lusatia u Nemačkoj tokom leta organizuje kamp na kojem učestvuju mladi koji se protive klimatskim promenama. Lusatia se na lokalnom dijalektu naziva Lausitz a nama je poznatija kao Lužica, prema Lužičkim Srbima koji žive u okolini. Centar ove regije je Cottbus iliti Kobuž, i ovo je poznat rudarski kraj. Unaokolo se nalaze rudnici uglja i termoelektrane. Mnoga sela nestaju jer se rudnici šire. Severno od Cottbusa se nalazi Janschwelde, termoelektrana sa impresivnih 9 dimnjaka za hlađenje. Pored rurske regije, ovo mesto je simbol “prljave” energije kojoj se mladi protive.

Na klimatski kamp dolaze ljudi različitih opredeljenja, nepartijski orijentisani ekolozi, simpatizeri zelenih, anarhisti, hipici, vegetarijanci, zaljubljenici obnovljivih energija. Obično se organizuje i neka veća akcija kako bi se skrenula pažnja šire javnosti na ekološke probleme. Ne strada samo priroda, već se prekida i menja idiličan život nemačkih seljaka. Da stvar bude interesantnija, firma koja upravlja rudnicima i termoelektranom u ovoj regiji je švedska. Ova firma je svojim radom odgovorna za duplo veće emisije gasova nego cela država Švedska.

Pretprošle godine tokom klimakampa organizovan je ljudski lanac dug desetine kilometara, ljudi su se uhvatili za ruke sa nemačke i poljske strane, jer ih vezuje isti ekološki problem. Prošle godine, aktivisti su ušli u otvoreni kop rudnika. Naravno, nezakonito, a policija nije bila u stanju da spreči stotine aktivista koji su prilazili sa više lokacija, te su time na kratko blokirali rad ugljenoopa. Ove godine plan je ne samo da se uđe u kop i prekine kopanje rude, ogromnih bagera koji se kod nas zovu glodari i koji su veliki poput višespratne zgrade, već i da se zaustave vozovi koji ugalj dovode do termocentrale, dakle da se zaustavi rad Vattenfalla.

Dan pred akciju, policija helikopterom nadleće kamp. Policijske marice se na otprilike svakih sat vremena provozaju pored kampa. Vozeći biciklima na obodu kopa, vidimo privatno obezbeđenje u crnim uniformama.

Već se okupilo preko hiljadu ljudi, a očekuje se dolazak još oko 50 autobusa tokom noći i jutra, kao i još puno ljudi u sopstvenom prevozu. Sveže pokošena livada sada je kao mali grad, popunilo ju je stotine šatora. Poslovično dobro organizovani Nemci u svojoj praktičnosti ništa ne prepuštaju slučaju. Postavljeni su mobilni WC, voda za umivanje, hladni tuševi, više velikih šatora u kojima se vrše pripreme i radionice. Ekipa kuvara priprema vegetarijanska jela, koja se besplatno dele, a pomažu im volonteri koji gule krompir i peru suđe. Zaluđenici za tehniku doneli su solarne panele i puštaju muziku, postavili su wifi. Ima i piva, nema pijanih. Mnogi uživaju u kontaktu sa prirodom, šetaju se bosi, ne brinu za svoj izgled, opušteni su, nose dredove i brade. Ujutro zatičem grupu od tridesetak osoba koji meditiraju. Odred za inovacije spremio je neke velike kocke od aluminijuma, pravili su ih zadnjih pola godine širom Evrope, ima ih šezdesetak i nemamo pojma šta će sa njima raditi.

Noć pred akciju, atmosfera je ozbiljna i u kampu. Veliki cirkuski šator sada je sedište organizacionog štaba. Stotine delegata su ovde i predstavljaju svoje manje grupe. Razgovor se vodi dvojezično, na nemačkom i engleskom zbog značajnog broja aktivista iz drugih evropskih zemalja, sa simultanim prevodom. Napravljena je podela na tri grupe, to su plava, zelena i crvena grupa. Zeleni će blokirati željezničku prugu sa vagonima koji nose ugalj, a plavi i crveni će nadmudriti policiju i obezbeđenje te ući u rudnik i blokirati rad bagera. Svima je jasno da se radi o građanskom neposluhu, da rizikuju privođenja, stoga pažljivo prate uputstva. Taktika se zove “prsti”, jer kada nabasaju na policiju, grupe se zatim razbijaju na manje delove, kako ih ne bi mogli uhvatiti. Razbeže se u različitim smerovima kao što prsti šake pokazuju različite smerove. I tako će nastaviti ka svom cilju, malo zaobilazno. Ali, ove godine plan ide zapravo i još dalje od blokade rudnika i termocentrale. Oformljene su i “infiniti” grupe koje će da ustraju u blokadi. Njihov cilj je ne samo da uđu tamo gde ne smeju, već i da se što je moguće duže zadrže tamo. Ako je moguće, ceo dan i celu noć, a sledećeg dana će dobiti pojačanje. Spremaju se da se vežu lancima kako ih policija ne bi mogla odvesti. Kuvari se organizuju da prate grupe i snabdevaju ih hranom dok borave u rudniku ili na šinama. Spremljene su zalihe vode. Doći će velik broj novinara, koji će ići zajedno sa demonstratorima. Posebne osobe će javljati vozovima da se zaustave jer su se ljudi poređali na šinama. Spremaju se maske protiv suzavca. Zabranjeno je da se slikamo kako bi otežali eventualnu identifikaciju.

Ovo je velika gerilsku operacija, po svemu sudeći najveća akcija građanskog neposluha u Evropi ove godine, a možda i u novijoj istoriji Nemačke. Među učesnicima kampa ima i aktivista sa Balkana, ipak oni će se suzdržati od učestvovanja, kako ne bi rizikovali izgon iz Nemačke i blokadu daljih aktivnosti.

Noć je pala, malo je padala kiša. To nikog ne zanima. Kada je dogovor završen, svi se u tišini i disciplinovano povlače u šatore. U petak je velik dan i toga su svi svesni. Malo selo Proschim (Prožym) neće pasti šaptom.

Događaji se onlajn mogu pratiti na: https://www.ende-gelaende.org/en/

Nikola Perušić

Dresden, 13.5.2016.