Podolsko goveče-primer realizacije aktivnih mera zaštite
Za nešto manje od mesec dana tri krave su otelile tri teleta. To ne bi bila ni vest da se ne radi o vrsti podolskog govečeta, koje na zaštićenom prostoru oko Ludaškog jezera jede trsku i na taj način se realizuju mere aktivne zaštite. Umesto, da kao do sada trsku kose mašinama ili ručno, taj posao odrađuje podolsko goveče.
„Za početak, šest jedinki ove autohtone rase se trenutno nalazi na lokalitetu Malo pojilo, gde će se ispaša odvijati tokom cele godine. Već sada vidimo rezultate, jer tamo gde su pasli trsku počela je da raste nova vegetacija. Tri teleta će biti smeštena posebno na drugu lokaciju“, kaže stručni saradnik JP „Palić Ludoš“, Oto Sekereš.
U planu je da se nastavi sa ovakvim projektima i „Palić Ludaš“ će zajedno sa „Kinkušag“ iz Mađarske konkurisati na IPA projekat kako bi nastavili realizovati ovaj vid zaštite i dobiti nove životine.
Podolsko goveče je veoma pogodno za održavanje zaštićenih travnih staništa i revitalizaciju močvarnih staništa, jer nije preterano zahtevno i rado se hrani mladom trskom. Ovde se radi o suzbijanju trske na vlažnim livadama, gde ona ima invazivan karakter, menjajući karakter prirodnih staništa, zbog čega nam je cilj da je iz tog dela eliminišemo. Radi se uglavnom o trsci lošeg kvaliteta, čije košenje i ekonomska eksploatacija nisu isplativi, naročito što je suzbijanje najefikasnije kada se trska eliminiše u zelenoj fazi. Već naredne godine očekujemo da će se videti prvi rezultati – potiskivanje trske i revitalizacija močvarne i slatinske livade.
Podolsko goveče potiče direktno od Evropskog divljeg govečeta (Bos primigenius). Ova i njima slična goveda bila su raširena u prošlosti na ogromnom prostoru od Ruskih stepa do severnog Jadrana. Gajena su u Podoliji (otuda im ime, oblast u Ukrajini), Voliniji, Galiciji, Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Vojvodini i Slavoniji. Međutim u 18. i 19. veku smanjuju se površine pašnjaka na kojima se ona gaje zbog širenja oranica, neodrživog gazdovanja i ubrzane industrijalizacije, pa se tako ova rasa našla gotovo na rubu opstanka. Prema statusu ugroženosti danas, podolsko goveče u Republici Srbiji se ubraja u grupu ugroženo održive rase. To znači da je rasa ugrožena, ali da su preduzete aktivnosti na njenoj konzervaciji i očuvanju. Umesto da trsku kose mašinama taj posao sada odrađuje podolsko goveče, autohtona vrsta koja je pre nekoliko decenija bila na rubu izumiranja.
„Životinje se nalaze na turističkoj stazi Palićkog jezera, tako da ih posetioci mogu videti u svakom delu dana. Za nas je ipak važnije to što će podolska goveda trajno održavati vlažan teren na kome se nalaze“, kaže Oto Sekereš, čuvar prirode u JP Palić-Ludaš.
