Da li nam je potrebno Ministarstvo za ljudska i manjinska prava?
Nevladina organizacija Centar za istraživanje etniciteta pokrenula je inicijativu za ponovno osnivanje ministarstva za ljudska i manjinska prava, jer postoje brojni problemi u ostvarivanju ljudskih prava u Srbiji.
“Ova inicijativa je nastala iz rada grupe nevladinih organizacija i stručnjaka koji su se proteklih godina bavili zaštitom ljudskih prava. Postoje problemi sa implementacijom prava manjina i manjinskih grupa.Činilo nam se da bi trebalo da postoji ministarstvo koje ima punu pravnu i političku odgovornost. Kancelarija za manjinska i ljudska prava dobro radi, ali nema političku odgovornost.Treba doneti izmene zakona, voditi političke i pravne poslove prilikom promene ustava, nedostaju propisi koji uređuju detaljno položaj nacionalnih saveta, građani mogu direktno da utiču na rešavanje problema. Ovo je inicijativa koja treba da skrene pažnju na značaj ovog problema, i mi zagovaramo model ministarstva i taj organ treba da ima političku odgovornost”, objasnio je Goran Bašić, Centar za istraživanje etniciteta.
Međutim, ne slažu se svi da je potrebno ministrarstvo. Predsednik Saveza bačkih Bunjevaca, Mirko Bajić kaže da nije neophodno formiranje ministarstva, nego da se osnažuju nacionalni saveti. Bajić je na okruglom stolu objasnio da su nacionalni saveti moraju da se jačaju. Zaštinik građana u Subotici, Zlatko Marosiuk je rekao da se često krše ljudska prava I to radna prava.
“Podržavamo ovu inicijativu, kao lokalna kancelarija zaštitinika građana. Mislimo da je neophodno da se formira ministarstrvo. Znate da prezentujemo izveštaj sa dosta primera i brojki, ima oko 2,500 stranaka. Najviše se narušavaju ljudska prava sa pojmom podnošenja zahteva. I ove godine je povećan broj stranaka, prošle godine 2,200, a ove 2.500 stranaka. To znači da su ljudi u nevolji i da im se narušavaju prava, situacija nije najbolja”, dodaje Zlatko Marosiuk, zaštitinik građana.
U Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u 2015. godini konstatovano je da je, pored usvojene normativne zaštite ljudskih prava, potrebno ulagati „kontinuirane napore kako bi se obezbedilo njihovo delotvorno i dosledno sprovođenje u celoj zemlji“ posebno u vezi sa ostvarivanjem slobode izražavanja, okupljanja, pravima ranjivih grupa i sprečavanja diskriminacije. U Izveštajima nevladinih organizacija za 2014/2015. godinu konstatuje se i to da je stanje ljudskih prava u Srbiji pogoršano.Sastanku su prisustvovali predstavnici nacionalnih saveta, Roma I civilnih organizacija.