Jasmin i Sara Fajad: lingvistkinje, matematičarke…..
Učenica drugog razreda subotičke Gimnazije “Svetozar Marković” Jasmin Fajad, oduševila je celu Srbiji, kada je memorisala 1.140 decimala broja „Pi“ i tako postavila novi rekord Srbije.Ona I njena sestra bliznakinja Sara, vole poeziju, da pevaju srpske pesme sa Kosova I pišu literalne radove. Pa Jasmin, pored toga što je odlična matematičarka, napisala je I rad na temu “Deca u migrantskoj krizi” I pobedila na takmičenju koji je pokrenuo gradski ombudsman.
“Učestvovala sam na konkursu “Deca u migrantkoj krizi” I osvojila prvo mesto. Inspiraciju sam dobila iz medijskih izveštaja, a crvene cipelice su u priči, jer deci su kamermani snimali lica, pa cipele. Priča o crvenim cipelicama od poklona devojčici, postal je priča koja je štitila stopala devojčice migrantkinje. Želim da se vratim u Siriju I žao mi je što ne mogu da odem sada kod svojih rođaka.Želim da studiram jezike I bude prevodilac za srpski I arapski. Želela bih da se zahvalim svim volonterima I organizacijama koji pomaži izbeglicama I migrantima na njihovom putu”, kaže Jasmin Fajad, dodajući da bez svoje sestre, Sare ne ide nikuda I ne može da zamisli svoju budućnosti.
Nadarene devojčice, su ćerke sirijskog diplomate Šafika, a majka Alija je Libanka. Njihovi roditelji su se upoznali na studijama u Beogradu, a devojčice, I njihov brat Ibrahim rođeni su u Pirotu, a pre tri godine kada im je otac otišao u penziju preselili su se u Suboticu.
“Mi smo u Siriju do pre pet godina svake godine provodile letnji raspust u Lataliji I to je naša druga domovina. Ona je kolevka civilizacije I lepa zemlja. Zvali smo svoje rodjake da dođu u Suboticu, ali oni su rekli da će se boriti I ne žele da napuste svoju domovinu. U Siriji su nastale prve note, muzeji, manastiri I kao što sam rekla to je kolevka civilizacije. Žao mi je što ne mogu da odem u Siriju”, kaže Sara Fajad.
Inače, devojke objašnjavaju d aim nije bilo teško da se uklope u novu sredinu kada su došli u Suboticu. Pohađaju hor, dramsku sekciju, učestvuju u humanitarnim I drugim akcijama, a odlično govore srpski I arapski, kao I engleski I francuski.
“Obe volimo da pevamo I članice smo gimnazijskog hora I mngih sekcija. Mi nemamo muzičko obrazovanje, ali osetimo lepu etno-srpsku pesnu I posebno nas privlače pesme sa Kosova. Mi I dalje učimo kompozicije od srpskih kompozitora”, kaže Sara.
Na njihovoj fb stanici postavljen je video sa pesmama koje vole da izvode.
Njena sestra, Jasmin je rekla je 97. svetu u memorisanju broja “PI”.
“Posebnu taktiku nemam, ali u vreme učenja su mi potrebni mir I tišina. Kada učim nikada ne prekidam učenje, zbog čitanja sms poruka ili slušanja muzike. Sestra I ja volimo da smo zajedno I nije nam bitno u kojoj državi ćemo da živimo I radimo. Subotica mi se dopada jer je grad pun tolerancije I ima razumevanjanja među ljudima. Volimo vreme da provodimo u prirodi, a posebno na Paliću”, rekla je Jasmin Fajad.
Sara, kaže da ne želi da se razdvaja od sestre I da će zajedno da studiraju. Kao prave lingvistkinje, sada uče I mađarski zbog grada u kome žive.
“Mislim da nam dobro jezici idu, ali na žalost mislim da u Srbiji za prevodioce nema posla pa bi volela da odem u Siriju da prevodim sa arapskog na turski I obrnuto. Želim da kažem da u gimnaziji ima učenika I učenica koje su bolje od nas I ovim putem želim da poručim da ljudi ne treba da imaju predrasude prema migrantima, a pogotovo deci zato što su sva deca sveta ista. Moja sestra I ja smo primer za to I ako živimo u dravoj sredini veoma brzo možemo da se prilagodimo I da vodimo miran život”, zaključuje Sara.