Šume i vode
0
0
Širom planete se obeležava Svetski dan šuma, 21. mart, u cilju promovisanja svesti o značaju i vrednosti šumskog pokrivača, kao i njegovoj zaštiti.Tema ovogodišnjeg Svetskog dana šuma je „Šume i vode“, kako bi se istakla uloga šuma u očuvanju zdrave i pitke vode.Srbija trenutno ima oko 30 odsto površina pod šumama, a trebalo bi da da bude oko 42 odsto, a poseban problem po pitanju šumovitosti je u Vojvodini, koja je pošumljena sa svega šest odsto. Kako prenosi agencija Beta šume u svetu pokrivaju 30 odsto ukupnih kopnenih površina odnosno prostiru se na više od četiri milijarde hektara, a procene su da neplanskim sečenjem godišnje nestane oko 16 miliona hektara šuma u svetu.
“ Srbija trenutno ima oko 30 odsto površina pod šumama, a trebalo bi da da bude oko 42 odsto.Ukupna površina šuma u Srbiji je 2.252.000 hektara od kojih je u državnom vlasništvu oko 1,19 miliona hektara ili oko 53 odsto, a u privatnom oko 1,05 miliona hektara ili 47 odsto i one su u lošem stanju jer ima puno vlasnika i tu je prisutno neplansko sečenje.Nekada je 80 odsto teritorije Srbije bilo pod šumama, ali da se one vekovima nemilosrdno krče da bi se stvorio prostor za nova naselja, i da to uništavanje dovodi do ekoloških promena sa mnogim štetnim posledicama, među kojima je i nestanak brojnih životinjskih i biljnih vrsta“, rekao je vršilac dužnosti generalnog direktora Javnog preduzeća (JP) Srbijašuma Predrag Aleksić, za agenciju Beta.
Sa namerom da ukaže na značaj šuma i njihov uticaj na opstanak čovečanstva, Generalna skupština Evropske poljoprivredne konfederacije donela je 1971. godine odluku da dan prolećne ravnodnevnice na severnoj, odnosno dan jesenje ravnodnevnice na južnoj Zemljinoj hemisferi – 21. mart, proglasi Svetskim danom šuma.
Neposredna i najveća korist od šuma je što su one fabrika kiseonika. Danas, šume pokrivaju nešto preko 30 % ukupnih kopnenih površina Zemlje, tj. prostiru se na oko 4 milijarde hektara. Neplanskim sečenjem šume čovek ugrožava prirodu i prema procenama stručnjaka godišnje nestane oko 16 miliona hektara šuma na svetu. Uprkos svemu, šuma je još tu, ali joj je potrebna čovekova zaštita.
Šume se vekovima nemilosrdno krče da bi se stvorio prostor za nova naselja, poljoprivredne površine, fabrike i saobraćajnice. Uništavanjem šuma nastaju ekološke promene sa štetnim posledicama, među kojima su prvenstveno promene zemljišta i klime, a s tim u vezi i nestanak mnogih biljnih i životinjskih vrsta. Svesne ovih opasnosti i u cilju očuvanja šuma tj. opstanka života na Zemlji, bogatije države štetu smanjuju primenom koncepta održivog gazdovanja šumama, koji podrazumeva smanjivanje pritiska na šume koncentrisanim sečama, uvećanje stepena šumovitosti, uspostavljanje sistema održivog razvoja upravljanja šumama u skladu sa potencijalom i niz drugih mera.
Srbija je potpisala rezolucije donete na IV ministarskoj konferenciji o zaštiti šuma Evrope u Beču (2003. godine) na kojoj su usvojeni Sveevropski kriterijumi i indikatori održivog gazdovanja šumama. Ovi kriterijumi i indikatori su okvirnog karaktera, a njihova realna primena podrazumeva proveru i harmonizaciju na nacionalnom nivou.
