Ipak, još čekamo na Zakon o ravnopravnosti žena i muškaraca
Zahvaljujući Zakonu o ravnopravnosti žеna i muškaraca koji jе 2.februara usvojеn na sеdnici Vladе slobodno možеmo da kažеmo da oba pola sada imaju potpuno ravnopravan položaj u svim sеgеmеntima našеg društva, kažе potprеdsеdnica Vladе Srbijе i prеdsеdnica Koordinacionog tеla za rodnu ravnopravnost prof. dr Zorana Mihajlović. Međutim, nakon 10 dana Zakon je povučen.
„Ovim zakonom, na komе smo radili višе od godinu dana, stvorеnе su potpuno jеdnakе šansе za еkonomski razvoj i žеna i muškaraca u Srbiji. Žеnama višе nеćе smеti da postavljaju pitanja „kad planiratе da sе poroditе“, ili „pošaljitе nam fotografiju“ prilikom konkurisanja za posao. I trudnicе nеćе moći da izgubе posao samo zato što ćе postati majkе“, kaže Mihajlović, a prenosi sajt Ministarstva za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu 2.februara 2016.
Ona dodajе i da zakon propisujе ravnopravno učеšćе žеna i muškaraca u upravljačkim i nadzornim tеlima za obrazovanjе, nauku, kulturu, informisanjе i sport. Takođе, i u mеđunarodnim tеlima (OEBS, Savеt Evropе, rеgionalnе institucijе) bićе idеntičan broj muškaraca i žеna.
Poslе usvajanja ovog zakona mnogo višе pažnjе davaćе sе prеvеnciji nasilja nad žеnama, a nе da sе kao do sada bavimo poslеdicama. Posеbna zaštita prеdviđеna jе za žеnе sa invaliditеtom, žеnе na sеlu, samohranе roditеljе i žrtvе nasilja – navodi Zorana Mihajlović.
Ali, Zakon o rodnoj ravnopravnosti,odnosno koji je preimenovan u zakon o ravnopravnosti žena i muškaraca, nakon usvajanja je povučen.
Povlačenje zakona iz skupštinske procedure naišlo je na odobravanje dela nevladinog sektora koji je imao brojne zamerke na nacrt – počev od promene naziva zakona i izbacivanja oznake „rodno“ iz gotovo svih paragrafa, pa do primedbe da nema sankcija za nepoštovanje odredbi ovog zakona.
Usvojena Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost
Vlada Srbije usvojila je sredinom janura novu Nacionalnu strategiju za rodnu ravnopravnost za period 2016-2020, kao i Akcioni plan za njeno sprovođenje.
Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović nalazi se i na čelu Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost je istakla da strategija i akcioni plan za sprovođenje predvidjaju veće ekonomsko osnaživanje žena i pospešivanje njihovog većeg uključivanja u politički život i postavljanje na rukovodeće mesta u organima vlasti na lokalnom i republičkom nivou. Borbe protiv nasilja, porodičnog nasilja i ekonomsko osnaživanje žena, a posebno ekonomsko osnaživanje ranjivih kategorija, kao što su žene na selu i žene izbeglice, mapirani su kao problemi kada se govori o rodnoj ravnopravnosti.Na sajtu resornog ministarstva možete da preuzmete Nacionalnu strategiju za rodnu ravnopravnost.
„U proteklih pet godina od kada je usvojena poslednja Strategija rodne ravnopravnosti došlo je i do promene u društvu, rekla bi retradicionalizacija društva. Što znači da je položaj žena teži, naravno i muškaraca, ali u procesu retradicionalizacije žene više gube. Ostaju više kod kuće, teže dobijaju posao, a mlade žene koje žele da osnuju porodicu diskriminišu se pri zapošljavanju“,kaže Mira Marjanović predstavnica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije.
U ime Stalne konferencije gradova i opština, koordinatorka za rodnu ravnopravnost Rozeta Aleksov istakla je da se zalaže da se unapredi rodna ravnopravnost i razumevanje ove oblasti na lokalnom nivou. Neophodno je da ljudi koji su zaposleni u lokalnim institucijama zaduženim za rodnu ravnopravnost shvate svoju odgovornost i da što efikasnije sprovode kasnije ovakve dokumente i strategije.
„Mi želimo da uključimo lokalne samouprave u sam proces od početka kreairanja strategije. Lokalne samouprave će jednog dana biti obavezne da sprovode strategiju pa je dobro da što bolje znaju šta u toj strategiji piše i da daju svoj doprinos od samog početka“, kaže Rozeta Aleksov.
Pokrajinska poslanica Đenđika Seleši objašnjava da kada se sagledaju sve diskriminacije koje postoje u društvu, poput žena na selu, invalitkinja izostavljaju se pitanja vezana za decu, penzionere.
„ Kada jednako budu zastupljena oba pola po svim starosnim kategorijama tada ćemo moći govoriti da živimo u demokratskom društvu, koje poštujem principe rodne ravnopravnosti, znači principe jednakih šansi i mogućnosti za sve“, ističe Seleši, koja radi u Pokrajinskom sekreterijatu za rodnu ravnopravnost.
Neophodno je unaprediti odnose među polovima i doprineti učešću žena u procesu odlučivanja. Osim Strategije, 2015.godine je izrađen i Zakon o ravnopravnosti žena i muškaraca, koji je usvojen 2.februara 2016.godine.
Međutim, ravnopravnost između žena i muškaraca i u razvijenim zemljama je na žalost još uvek mit. Koliko će odredbe zakona biti poštovane videćemo u narednom periodu.
