„Vlažna staništa i poljoprivreda: partneri za rast“

Međunarodni dan vlažnih područja, 2. februar, predstavlja povod da se organizuju različiti događaji koji imaju za cilj da se javnosti uputi glas o značaju zaštite vlažnih staništa za živi svet Planete. Obeležavanje Dana vlažnih staništa na svetskom nivou je proteklo je pod sloganom „Vlažna staništa i poljoprivreda: partneri za rast“, kako bi se ukazalo na značaj ovih područja za održivi razvoj loklanih zajedenica kojima je okosnica razvoja poljoprivredna proizvodnja.

Kampanja:  „Naše reke, naše blago!“

Povodom Svetskog dana vlažnih staništa WWF Adria pokreće kampanju „Naše reke, naše blago!“, kojom želi upozoriti na ugroženost slatkovodnih resursa u Srbiji i region.Cilj kampanje je da se  približi ljudima značaj očuvanja prirodnih reka i vlažnih staništa, upozna ih sa dobrobitima koje one pružaju i istakne pretnje koje ugrožavaju naše vode.

Stručnjaci su jednoglasni kada je reč o neverovatnoj biološkoj raznovrsnosti Dinarskog luka, posebno njegovih slatkovodnih ekosistema. Reke, jezera i močvare u našem regionu su pod sve većim pritiskom usled regulacije reka i izgradnje hidroelektrana. Kampanja „Naše reke, naše blago!“ će trajati do 22. marta 2016. godine kada se obeležava Svetski dan zaštite voda.

Prema poslednjem WWF-ovom Izveštaj o živoj planeti, slatkovodne vrste su pod najvećim pritiskom i njihov broj je u poslednjih 50 godina smanjio za više od 70 odsto. Infrastrukturnom regulacijom rečnih tokova ne ugrožavamo samo opstanak brojnih životinjskih i biljnih vrsta, nego i ekološke usluge koje su značajne za ljude i društvo. Pored bogatog biodiverziteta, vlažna staništa ublažavaju efekte klimatskih promena i štite milione ljudi širom sveta od poplava. Ona takođe prečišćavaju našu vodu, obezbeđuju nam hranu, drvo i biomasu, kao i rekreaciju i radna mesta.

Naš region obiluje svim tipovima reka, jezera i močvara i može se pohvaliti sa nekoliko izuzetniih prirodnih vrednosti:

Najvećim povremenim jezerom u Evropi – Cerkniško jezero u Sloveniji;

Najvećom klisurom u Evropi – Đerdapska klisura u Srbiji;

Drugim najdubljim kanjonom na svetu na reci Tara u Crnoj Gori;

Drugim najdubljim jezerom u Evropi – Ohridsko jezero u Makedoniji;

Najvećom mrežom podzemnih reka i jezera u Evropi;

Poslednjim lagunama i deltama na Mediteranu – delta Neretve u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, Karavasta laguna u Albaniji;

Izuzetnim brojem endemskih vrsta riba, pećinske faune i beskičmenjaka.

„Močvare, reke i jezera u regionu predstavljaju dom za preko 250 vrsta riba, te više od 70 vrsta vodozemaca, od kojih je mnogo endemskih vrsta. Močvarna staništa jedna su od najproduktivnijih, a iako pokrivaju samo 3 odsto površine kopna, pohranjuju dvostruko više ugljenika nego sve svetske šume zajedno. U našem regionu najviše ih ugrožavaju regulacije za navodnjavanje, te brojni, loše isplanirani hidroenergetski projekti“, ističe Petra Remeta, koordinatorka programa za slatkovodne sisteme u WWF Adria.

Ipak, u Dunavsko-karpatskom regionu, u poslednjih 150 godina više od 80 odsto vlažnih staništa je izgubljeno, a sa njima i usluge ekosistema koje ona obezbeđuju. Reke u regionu su sve više na udaru zbog gradnje obaloutvrda, vađenja sedimenta iz korita, regulacije toka kao mera odbrane od poplava i izgradnje hidroelektrana. Time se ugrožavaju prirodni delovi reka i životni prostor brojnih životinjskih i biljnih vrsta, posebno endemičnih, koje se teško prilagođavaju promenama u količini, brzini i temperaturi toka reke.

„Želimo da bude jasno: hidroenergija nije zelena energija po definiciji. WWF sprovodi projekat o održivoj hidroenergetici kojim želi postići sistemsku promenu načina na koji se hidroenergetski projekti osmišljavaju, planiraju i odobravaju. To uključuje i proglašenje zona od posebnog značaja za zaštitu prirode – područja na kojima je zabranjena gradnja zbog izuzetnih prirodnih vrednosti, obaveznu izgradnju funkcionalnih ribljih staza, kao i osiguravanje ekološkog protoka nizvodno od brane“, rekla je Duška Dimović, direktorka WWF programa u Srbiji.

Cilj WWF-a je da zaštiti najznačajnija slatkovodna staništa u Dinarskom luku, uključujući proglašenje novih zaštićenih područja. Mura, Drava i Dunav predstavljaju jedinstveno rečno područje značajnog prirodnog i kulturnog nasleđa koje se proteže kroz više od 800.000 hektara i pet zemalja: Austriju, Sloveniju, Mađarsku, Hrvatsku i Srbiju. Zbog svog velikog prirodnog bogatstva sve tri reke, koje nazivamo „Evropskim Amazonom“, predložene su za zaštitu u okviru UNESCO-vog Prekograničnog rezervata biosfere. Time bi se osigurala zaštita i dobro upravljanje tim prekograničnim rečnim ekosistemom te očuvanje jedinstvenih prirodnih i kulturnih vrednosti. Takođe u proteklih 10 godina, uz sredstva Evropske unije i podršku Coca-Cola fondacije, WWF i njegovi partneri su direktno obnovili 8.000 hektara vlažnih staništa i promovisali restauraciju još veće površine. Kroz partnerstvo sa kompanijom Coca-Cola, koje je nastavak WWF-ovog rada na vlažnim staništima, do 2020. godine WWF i njegovi partneri će povećati kapacitet zadržavanja vode sliva Dunava za 12 miliona m³ i obnoviti preko 5.300 hektara vlažnih staništa.

Kampanja „Naše reke, naše blago!“ će korisnicima društvene mreže Facebook u nekoliko narednih sedmica predstaviti najznačajnije i najlepše reke i vlažna staništa u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Sloveniji i Albaniji, kao i pretnje sa kojima se one suočavaju. Kako bi se uključili u kampanju pratite https://www.facebook.com/wwfserbia.

Izložba “Metarmofoze”

Tradicionalno učestvujući u organizaciji ovog svetskog događaja, u Srbiji je održana centralna manifestacija u suorganizaciji Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, Pokorajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine, Zavoda za zaštitu prirode Srbije i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirod, 31. januara, u prostorijama Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode u Novom Sadu.

Na manifestaciji su učestvovali upravljači prirodnih dobara koja su proglašena za Ramsarska područja, donosioci odluka za oblast zaštite prirode, predstavnici stručnih insitucija i organizacija vladinog i nevladinog sektora, medija i drugih zainteresovanih strana.

Poseban događaja, u okviru progrma Dana vlažnih staništa, predstavljalo je otvaranje izložbe fotografija autora Lasla Juhasa pod nazivom „Metamorfoze“.

Konvencija o vodenim staništima potpisana je 1971. godine u Iranu, u gradu Ramsaru: Konvencija obezbeđuje osnovu za očuvanje i mudro korišćenje vodenih staništa i njihovih resursa kroz lokalne, regionalne i nacionalne aktivnosti i međunarodnu saradnju. Konvenicju je potpisalo 168 država i na Listi svetski značajnih vlažnih staništa (Ramsarska područja) se trenutono nalazi 2171 područje, koja se prostiru na površini od oko 207 miliona hektara. U Srbiji se nalazi 10 ovakovih područja i idući po redosledu proglašenja to su: Ludaško jezero, Obedska bara, Stari Begej-Carska bara, Slano kopovo, Labudovo okno, Zasavica, Peštersko polje, Vlasonsko jezero, Gornje Podunavlje i Koviljsko-Petrovaradinski rit.