Večito pitanje DA ili NE nuklearkama

Ekolozi i energetičari nikako ne mogu da kažu da ili ne nuklearkama. Niti da se  slože oko toga da li da se grade, ili ne nuklearne centrale.Srbija je vrlo jasno rekla NE, ali pošto većina zemalja u okruženju ima izgrađene nuklearne centrale. Postavlja se pitanje koliko je bezbedan naš vazduh, zemlja, voda,a samim tim i  zdravlje stanovnika.

Da li je štetna gradnja nuklearki?

Ištvan Bikit, sa Departmana za fiziku PMF-a u Novom Sadu, objašnjava da niko nema dokaza da sama dogradnja dva nova nuklearna reaktora kod nuklearne centrale Pakšu u Mađarskoj može da ugrozi zdravlje stanovnika Subotice i Srbije.

Sa druge strane, poznata subotička ekološka aktiviskinja Nataša Đereg iz CEKOR-a ističe da  su ekološki, bezbedonosni i zdravstveni problemi dovoljan razlog da Srbija traži zaustavljanje ovog programa.

„Mađarska strana ima dovoljno umešnosti i ekspertize da se opredeli za bolje oblike energije. Mi potpuno podržavamo svaki program konstantnog smanjenja cene energije za grejanje. Odnosno struje, ali smatramo kao i druge organizacije iz regiona da će ogromna cena ovog projekta ugroziti zapravo taj plemeniti cilj. Kao i da je manja cena energije u ovom slučaju samo mit. Ruski partneri mogu da im pomognu i drugim oblicima pomoći. Na primer, gasne ili centrale na biomasu. Smatramo na osnovu višegodišnjeg praćenja da ni Mađarska neće moći da obezbedi ekonomsku održivost ovog projekta. Zato što cena izgradnje u prethodnoj deceniji skače sa 5-6 na oko 10 i više milijardi evra“, istakla je Nataša Đereg iz CEKOR-a.

Nuklearkama aktivisti kažu ne

Zbog navedenih razloga ekološki aktivisti jasno kažu  NE nuklearnoj energiji. Problem odlaganja nuklearnog otpada nigde u svetu nije rešen trajno niti će zbog svoje kompleksnosti i cene biti rešen u bliskoj budućnosti.

„Ekološki rizici su dovoljno dokazani u Fukušimi, Černobilu i velikom broju drugih manjih ekscesa i akcidenata tokom poslednjih 50 godina. U temeljno promenjenoj globalnoj situaciji nuklearni objekti mogu postati primarni ciljevi terorističkih napada. Zato  i nije pitanje da li, nego samo kada će se prvi takav napad desiti. Nuklearna energija je toliko kompleksna i osetljiva da je dovoljno da stane dizel motor rashladne pumpe. Kao  u Fukušimi pa da dodje do nepopravljive štete.Zašto se prvo ne pobrinemo da štedimo energiju. Odnosno  da više uložimo u energetsku efikasnost?1000 do 10000 puta je isplativije sačuvati kilovat energije nego generisati novi kilovat, objasnila je Nataša Đereg iz CEKOR-a.

Francuzi kažu DA,a Nemci NE nuklearkama

Što se tiče ovog pitanja, u Evropi vladaju dva lobija. Francuski koji  promoviše i podržava nuklearnu energiju i nemački koji isključivo kaže ne i kao „zelena zemlja“ traže da se svi okrenu više ka obnovljivim izvorima energije. Obe strane imaju i ekološke argumente, ali preovlađuje ekonomski interes. Moramo reći da je trenutno nuklearna energija najjeftinija. Struja proizvedena u  nuklearki jeftinija je od ostalih.

Kao što  znamo naša zemlja nema nuklearke, ali smo mi prilično okruženi sa njima. Nuklearne centrale su izgrađene  u Slovenijii Hrvatskoj-Krško, Grčkoj, Bugarskoj-Kozloduj, Rumuniji i Mađarskoj.

„Nuklearna centrala Pakšu koja je sada aktuelna, stara je oko 30 godina. Za sada sada ima oko četiri bloka sa po 500 megavati, što znači 2 gigavata ukupno. To je  40 odsto energetske potrošnje u Mađarskoj. Planiraju da izgrade još dva bloka i isto tolike snage. Oni trajno žele da se  okrenu ovom vidu dobijanja električne energije. Ovih dana je predstavljena studija kako bi izgradnja još dva bloka nuklearne centrale Pakšu i kako će to da se odrazi na stanje životne sredine okolnih zemalja.

Nuklearka u normalnom pogonu ne zagađuje okolinu.Naravno, drugo je pitanje šta ako se desi pogonsko nezgoda. To je izuzetno teško predvideti. Kada govorimo o Černobilu, to je bila čista ljudska nepažnja i mogla se sprečiti, dok  kada je reč o Fukušimi govorimo o elementarnoj nepogodi.Izuzetno teško  je reći da li je ova tehnologija sasvim bezbedna, međutim ako govorimo iskreno ni jedna tehnologija nije skroz bezbedna i sigurna“, rekao je Ištvan Bikit, Departman za fiziku, PMF Novi Sad.

Nuklearke i posledice NATO bombardovanja

Gostujući u emisiji RTV „Razglednice“, 2014.godine profesor Bikit se osvrnuo na posledice NATO bombardovanja, zračenja od radiogromobrana, pa i nuklearki:

Građanstvo ima pravo da zna da se grade još dva bloka nuklearne centrale u Pakšu. Na žalost, kod nas se o ovom problemu ne priča.Energetske potrebe čovečanstva rastu i sve je više ljudi na planeti.

Studija o proceni uticaja na na životnu sredinu za dogradnju dva nova reaktora centrale Pakšu je urađena u prekograničnom kontekstu.U novembru prošle godine bila je održana Javna rasprava povodom PAKS 2, ali malo ko je bio obavešten, piše Blic.

„Urađena je Studija o proceni uticaja na životnu sredinu u pregograničnom kontekstu, i predstavnici Mađarske strane su posetili Srbiju da obave zakonski obavezne konsultacije. Javna rasprava je bila održana u Beogradu. I to u prostorijama Ministarstva za poljoprivredu i zaštitu životne sredine 5. i 6. novembra 2015 godine.S obzirom da je CEKOR učestvovao u ovoj javnoj raspravi, podneli smo komentare i čuli pitanja i odgovore obe strane. Trenutni nuklearni energetski kapaciteti u Pakšu su 4500 MW. Zbog zastarele tehnologije i visoke cene uklapanja sa ekološkim i bezbednosnim standardima, ovi postojeći blokovi će se zatvoriti do 2037 godine“, rekla je Nataša Đereg.

Prema Studiji u koju smo imali uvid, planirano je da se otvore dva nova  bloka na mestu postojeće nuklearne elektrane u Pakšu. Mađarska država je sa Ruskom federacijom potpisala dva međudržavna bilateralna ugovora o finansiranju pomenuta dva bloka. Nataša Đereg ističe da i pored toga što su predstavnici Mađarske izneli da su se ruski projektanti obavezali da će prihvatiti sve pouke nastale posle havarije nuklearke Fukušima, te da planiraju nuklearku generacije 3+ sa strožim standardima, ostaju mnoge nedorečene procene, koje naročito treba da zabrinjavaju i Srbiju.

Šta će biti sa biodivirzitetom?

„Studija o uticaju na životnu sredinu bavi se uticajima u fazi izgradnje, fazi rada, i na kraju ekspolatacionog veka. Najveći negativan uticaj ocenjen je na reku Dunav uključujući biljni i životinjski svet.Naši stručnjaci iz Republičkog hidromteorološkog zavoda postavili su pitanje o disperziji čestica za slučaj radioaktivnog materijala u vazduhu. Po njima, u Studiji je samo delimično prikazan uticaj na teritoriju Srbije. Naime, u analizi eventualnih havarijskih događaja nije uzet preovlađujući pravac vetra koji je u Srbiji severno, severozapadni. U slučaju havarije, pri preovladavajućem severozapadnom pravcu vetra, negativni efekti na teritorije Srbije mogli bi da se osete i južnije od Beograda. Dr. Attila Aszodi je odgovorio da su u pravljenju modela uzeti stvarni podaci za 2011. godinu i da je na osnovu njih pravljen model disperzije radioaktivne aktivnosti, a da nisu razmatrane ni prosečne ni pretpostavljene vrednosti za naseljena mesta“, dodala je Nataša Đereg.

Naša sagovornica dalje objašnjava da studija  predviđa meru raseljavanja stanovništva u slučaju havarije u prečniku od 800 metara, a preporuka Atomske agencije iz Beča kažu da bi ovaj pojas trebao da iznosi 3-5 kilometara.

„Negativan uticaj bi se naročito osetio na severozapadu Pokrajine Vojvodina, na lanac ishrane i proizvodnju hrane.Hipoteza terorističkog napada uopšte nije razmatrana u Studiji i ostaloj dokumentaciji, a odgovor na to je bio da je pretnja „terorističkim napadom“ posao nadležnih vojno bezbednosnih službi.Treba napomnuti da je na snazi bilateralni sporazum između Vlade Mađarske i Vlade Republike Srbije o pravovremenoj razmeni informacija u slučaju radiološke opasnosti od oktobra 2015. godine (međudržavni ugovori br. 19/15)“, zaključuje Nataša Đereg.

Zeleni u Evropi su protestvovali zbog dogradnje reaktora PAKS 2. Posebno su bili aktivni aktivisti Greenpeace-a.

MINISTARKA: Upoznati smo sa problemom

Ministarka poljoprivrede i životne sredine, Snežana Bošković Bogosavljev je potvrdila da je upoznata sa izgradnjom dva reaktora nuklearne centrale.

„Pre svega apsolutno je netačno da se radi o izgradnji nove nuklearne elektrane.Radi se o zameni postojećih aktivnih blokova sa dva nova bloka. Sada je u toku prvi korak u ovom poslu. To je procena uticaja na životnu srednu. Mi smo uključeni u tom smislu, što smo se prijavili za učešće u javnoj raspravi. Mi ne možemo da zabranimo, ali možemo da učestvujemo u proceni uticaja. Zato što se radi o zemlji koja se nalazi u našem okruženju. Sama studija se nalazi na sajtu našeg minstarstva, tako da svi zainteresovani mogu da se upoznaju sa njom“, zaključuje ministarka Snežana Bošković Bogosavljev.

 

U nastavku je link koji Vas vodi do Studije o proceni uticaja na životnu sredinu PAKS 2.