Večito pitanje DA ili NE nuklearkama
0
0
Ekolozi i energetičari nikako ne mogu da se slože oko toga da li da se grade, ili ne nuklearne centrale.Srbija je vrlo jasno rekla NE, ali pošto većina zemalja u okruženju ima izgrađene nuklearne centrale pitanje je koliko je bezbedan naš vazduh, zemlja, voda,a samim tim i zdravlje stanovnika.
Ištvan Bikit, sa Departmana za fiziku PMF-a u Novom Sadu, objašnjava da niko nema dokaza da sama dogradnja dva nova nuklearna reaktora kod nuklearne centrale Pakšu u Mađarskoj može da ugrozi zdravlje stanovnika Subotice i Srbije. Sa druge strane, poznata subotička ekološka aktiviskinja Nataša Đereg iz CEKOR-a ističe da su ekološki, bezbedonosni i zdravstveni problemi dovoljan razlog da Srbija traži zaustavljanje ovog programa.Mađarska strana ima dovoljno umešnosti i ekspertize da se opredeli za bolje oblike energije. Mi potpuno podržavamo svaki program konstantnog smanjenja cene energije za grejanje, odnosno struje, ali smatramo kao i druge organizacije iz regiona da će ogromna cena ovog projekta ugroziti zapravo taj plemeniti cilj i da je manja cena energije u ovom slučaju samo mit. Ruski partneri mogu da im pomognu i drugim oblicima pomoći- npr gasne ili centrale na biomasu. Smatramo na osnovu višegodišnjeg praćenja da ni Mađarska neće moći da obezbedi ekonomsku održivost ovog projekta jer cena izgradnje u prethodnoj deceniji skače sa 5-6 na oko 10 i više milijardi evra“, istakla je Nataša Đereg iz CEKOR-a.
Zbog navedenih razloga ekološki aktivisti jasno kažu NE nuklearnoj energiji. Problem odlaganja nuklearnog otpada nigde u svetu nije rešen trajno niti će zbog svoje kompleksnosti i cene biti rešen u bliskoj budućnosti.
„Ekološki rizici su dovoljno dokazani u Fukušimi, Černobilu i velikom broju drugih manjih ekscesa i akcidenata tokom poslednjih 50 godina. U temeljno promenjenoj globalnoj situaciji nuklearni objekti mogu postati primarni ciljevi terorističkih napada i nije pitanje da li nego samo kada će se prvi takav napad desiti. Nuklearna energija je toliko kompleksna i osetljiva da je dovoljno da stane dizel motor rashladne pumpe- kao u Fukušimi pa da dodje do nepopravljive štete.Zašto se prvo ne pobrinemo da štedimo energiju tj. da više uložimo u energetsku efikasnost?1000 do 10000 puta je isplativije sačuvati kilovat energije nego generisati novi kilovat, objasnila je Nataša Đereg iz CEKOR-a.
Francuzi kažu DA,a Nemci NE
Što se tiče ovog pitanja, u Evropi vladaju dva lobija. Francuski koji promoviše i podržava nuklearnu energiju i nemački koji isključivo kaže ne i kao „zelena zemlja“ traže da se svi okrenu više ka obnovljivim izvorima energije. Obe strane imaju i ekološke argumente, ali preovlađuje ekonomski interes. Moramo reći da je trenutno nuklearna energija najjeftinija. Struja proizvedena u nuklearki jeftinija je od ostalih.
Kao što znamo naša zemlja nema nuklearke, ali smo mi prilično okruženi sa njima. Nuklearne centrale su izgrađene u Slovenijii Hrvatskoj-Krško, Grčkoj, Bugarskoj-Kozloduj, Rumuniji i Mađarskoj.
„Nuklearna centrala Pakšu koja je sada aktuelna, stara je oko 30 godina i za sada ima oko četiri bloka sa po 500 megavati, što znači 2 gigavata ukupno, što je 40 odsto energetske potrošnje u Mađarskoj. Planiraju da izgrade još dva bloka i isto tolike snage, i oni trajno žele da se okrenu ovom vidu dobijanja električne energije. Ovih dana je predstavljena studija kako bi izgradnja još dva bloka nuklearne centrale Pakšu i kako će to da se odrazi na stanje životne sredine okolnih zemalja. Nuklearka u normalnom pogonu ne zagađuje okolinu.Naravno, drugo je pitanje šta ako se desi pogonsko nezgoda. To je izuzetno teško predvideti. Kada govorimo o Černobilu, to je bila čista ljudska nepažnja i mogla se sprečiti, dok kada je reč o Fukušimi govorimo o elementarnoj nepogodi.Izuzetno teško je reći da li je ova tehnologija sasvim bezbedna, međutim ako govorimo iskreno ni jedna tehnologija nije skroz bezbedna i sigurna“, rekao je Ištvan Bikit, Departman za fiziku, PMF Novi Sad.
Gostujući u emisiji RTV „Razglednice“, 2014.godine profesor Bikit se osvrnuo na posledice NATO bombardovanja, zračenja od radiogromobrana, pa i nuklearki:
Građanstvo ima pravo da zna da se grade još dva bloka nuklearne centrale u Pakšu, ali na žalost, kod nas se o ovom problemu ne priča.Energetske potrebe čovečanstva rastu i sve je više ljudi na planeti.
Studija o proceni uticaja na na životnu sredinu za dogradnju dva nova reaktora centrale Pakšu je urađena u prekograničnom kontekstu.U novembru prošle godine bila je održana Javna rasprava povodom PAKS 2, ali malo ko je bio obavešten, piše Blic.
„Urađena je Studija o proceni uticaja na životnu sredinu u pregograničnom kontekstu, i predstavnici Mađarske strane su posetili Srbiju da obave zakonski obavezne konsultacije. Javna rasprava je bila održana u Beogradu, u prostorijama Ministarstva za poljoprivredu i zaštitu životne sredine 5. i 6. novembra 2015 godine.S obzirom da je CEKOR učestvovao u ovoj javnoj raspravi, podneli smo komentare i čuli pitanja i odgovore obe strane. Trenutni nuklearni energetski kapaciteti u Pakšu su 4500 MW, a zbog zastarele tehnologije i visoke cene uklapanja sa ekološkim i bezbednosnim standardima, ovi postojeći blokovi će se zatvoriti do 2037 godine“, rekla je Nataša Đereg.
Prema Studiji u koju smo imali uvid, planirano je da se otvore dva nova bloka na mestu postojeće nuklearne elektrane u Pakšu. Mađarska država je sa Ruskom federacijom potpisala dva međudržavna bilateralna ugovora o finansiranju pomenuta dva bloka. Nataša Đereg ističe da i pored toga što su predstavnici Mađarske izneli da su se ruski projektanti obavezali da će prihvatiti sve pouke nastale posle havarije nuklearke Fukušima, te da planiraju nuklearku generacije 3+ sa strožim standardima, ostaju mnoge nedorečene procene, koje naročito treba da zabrinjavaju i Srbiju.
„Studija o uticaju na životnu sredinu bavi se uticajima u fazi izgradnje, fazi rada, i na kraju ekspolatacionog veka. Najveći negativan uticaj ocenjen je na reku Dunav uključujući biljni i životinjski svet.Naši stručnjaci iz Republičkog hidromteorološkog zavoda postavili su pitanje o disperziji čestica za slučaj radioaktivnog materijala u vazduhu, i po njima, u Studiji je samo delimično prikazan uticaj na teritoriju Srbije. Naime, u analizi eventualnih havarijskih događaja nije uzet preovlađujući pravac vetra koji je u Srbiji severno, severozapadni. U slučaju havarije, pri preovladavajućem severozapadnom pravcu vetra, negativni efekti na teritorije Srbije mogli bi da se osete i južnije od Beograda. Dr. Attila Aszodi je odgovorio da su u pravljenju modela uzeti stvarni podaci za 2011. godinu i da je na osnovu njih pravljen model disperzije radioaktivne aktivnosti, a da nisu razmatrane ni prosečne ni pretpostavljene vrednosti za naseljena mesta“, dodala je Nataša Đereg.
Naša sagovornica dalje objašnjava da studija predviđa meru raseljavanja stanovništva u slučaju havarije u prečniku od 800 metara, a preporuka Atomske agencije iz Beča kažu da bi ovaj pojas trebao da iznosi 3-5 kilometara.
„Negativan uticaj bi se naročito osetio na severozapadu Pokrajine Vojvodina, na lanac ishrane i proizvodnju hrane.Hipoteza terorističkog napada uopšte nije razmatrana u Studiji i ostaloj dokumentaciji, a odgovor na to je bio da je pretnja „terorističkim napadom“ posao nadležnih vojno bezbednosnih službi.Treba napomnuti da je na snazi bilateralni sporazum između Vlade Mađarske i Vlade Republike Srbije o pravovremenoj razmeni informacija u slučaju radiološke opasnosti od oktobra 2015. godine (međudržavni ugovori br. 19/15)“, zaključuje Nataša Đereg.
Zeleni u Evropi su protestvovali zbog dogradnje reaktora PAKS 2. Posebno su bili aktivni aktivisti Greenpeace-a.
MINISTARKA: Upoznati smo sa problemom
Ministarka poljoprivrede i životne sredine, Snežana Bošković Bogosavljev je potvrdila da je upoznata sa izgradnjom dva reaktora nuklearne centrale.
„Pre svega apsolutno je netačno da se radi o izgradnji nove nuklearne elektrane.Radi se o zameni postojećih aktivnih blokova sa dva nova bloka. Sada je u toku prvi korak u ovom poslu, a to je procena uticaja na životnu srednu. Mi smo uključeni u tom smislu, što smo se prijavili za učešće u javnoj raspravi. Mi ne možemo da zabranimo, ali možemo da učestvujemo u proceni uticaja, pošto se radi o zemlji koja se nalazi u našem okruženju. Sama studija se nalazi na sajtu našeg minstarstva, tako da svi zainteresovani mogu da se upoznaju sa njom“, zaključuje ministarka Snežana Bošković Bogosavljev.
U nastavku je link koji Vas vodi do Studije o proceni uticaja na životnu sredinu PAKS 2.
