Kuće od slame trend u svetu
0
0
Svi se sećaju bajke “Tri praseta” u kojoj vuk oduva kućicu od slame. Međutim, danas mnogi smatraju da je slama, jedan izuzetan materijal koji štedi energuju, ekološki je i ne zagađuju životnu sredinu.
Zbog toga u poslednje vreme su sve popularnije kuće od slame. Subotičanin, Lehel Horvat je građevinski inženjer koji projektuje i gradi kuće od slame i blata. Za temelje se uzimaju bagremovi trupci ili cigla. Postoji dva principa gradnje ovakvih kuća, jedan je da se slaže bala slame na balu, a drugi da se postavi kostur objekta i onda počne gradnja. Horvat ističe da izolaciona moć slame je fantastična i ima isti efekat kao klasičan zid sa toplotnom izolacijom od stiropora, a cena gradnje od klasičnih kuća je i do 40 odsto manja.
“Pogodnosti ovakve gradnje su štedi energiju i da zimi bude toplo sa malo uložene energije, s leti hladno bez klima uređaja. Reguliše relativnu vlažnost vazduha na nivou od 55 odsto, što je optimalno za imuni sistem ljudskog organizma.Međutim, ono pto je najbitnije je da ne zagađuje sivom energijom okolinu. Siva energija je energija u kilovat časovima da bi se proizveo, transportovao i ugradio bilo koji građevinski materijal”, objašnjava Lehel Horvat.
Kuće od slame su ekološke kuće, koje je Horvat gradio od materijala koje pronađe u okruženju. Ne koristi, cement, beton ili slične materijale. Temelj se pravi od bagremovih stubova. U svetu je trend gradnja prirodnim materijalima.
“Oljuštili smo, spržili, ukopali u zemlju, zatim izdigli pod i na to stavili drveni sertaž, gde su od drveta, a krov se pravi od greda. Sve malterišemo blatom. U Srbiji ne smeju da se prave ovakve kuće i u propisima stoji da mogu samo da se grade od čvrstih materijala.U Evropi ima oko 36.000 kuća od bala slama, a u Mađarskoj ima zakon koji je na stazi od 2013.godine.Kod nas ima pre 20 kuća”, objašnjava naš sagovornik.
Eko-gradnja štedi energiju
Uštede prilikom same gradnje objekta iznose i do 25 odsto, a računi za grejanje su i do 75 odsto umanjeni. Slama je prirodni energetski efikasan materijal i nije istina da su ovakve kuće nestabilne.
Krajem prošle godine Lehel je izgradio objekt od slame i blata u Subotici. Reč je o prirodnim materijalima, koji se već nekoliko stotina godina koriste u Sjedinjenim američkim drvama i Evropu. Prema našim podacima preko 36.000 ovakvih “zdravih kuća” je izgrađeno u zemljama Evropske unije. Zbog velikih izolacionih kvaliteta slame, godišnje može da se uštedi na grejanju i do 75 odsto.
“Režije u ovakvim kućama se mnogo manje plaćaju. Na primer umesto 200 evra, prati se oko 60 evra “– objašnjava Lehel.
Na Radanovačkom salašu Horvata u protekle četiri godine održavaju se radionice koje okupljaju ljubitelje prirode iz regiona i Evrope.
“Tu sam obučavao i tri koji će učestvovati u gradnji prvog eko-sela u Srbiji u Boljevcu. Svi zainteresovani mogu da vide o čemu se nadi facebook starnici Markov potok, a ja ću pomoći vlasnicima i volonterima da počnu gradnju. Ljudi koji su na Markovom potoku kupili imanje žele da se bave proizvodnjom zdrave hrane, da žive u prirodnom okruženju bez buke u vreve”, kaže Horvat.
U našoj zemlji se stalno govori o obnovljivim izvorima energije, ali se ništa ozbiljno ne preduzima kako bi svi započeti projekti stvarno i zaživeli. Imamo biomasu, sunčevu energiju, geotermalnu energuju, ali naš grad, niti država ne koristi te potencijale.Gradnjom kuća od prirodnih materija ili slame se smanjuje emisija ugljen dioksida, a samim tim i efekat staklene bašte. Zbog toga je i budućnost u energetkoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije.
Tradicionalni stilovi gradnje budućnost
Tradicionalni stilovi gradnje predstavlja budućnost u svetu, a i kod nas polako počinje da biva interesantan. Naši preci nisu znali za toplotnu provodljivost, ali su znali da sagrade kuće od prirodnih materijala u kojima je zimi toplo, a leti hladno, objašnjava licencirani inženjer za energetsku efikasnost mr Jasmin Šečić.
– U svetu ta tendecija uzima maha. U Velikoj Britaniji su takve kuće od slame veoma popularne i spadaju u pasivne kuće, što znaći da troše 15 kilovat časova, dok kod nas dobro izolovana kuća troši 200 kilovat časova po metru kvadratnom – ističe mr Jasmin Šečić.
