Priče iz fabrike Mladost

Tekstilna fabrika Mladost iz Požege privatizovana je 14.oktobra 2008. Ovim povodom delimo sa vama publikaciju “Priče iz Mladosti” . Ove priče su štampane uz podršku kroz program Specijalni fokus. Autorka projekta je Slađanom Petrović Varagić koja je istakla:

„Okupljanja i udruživanja radnika, u zadruge, u društvena preduzeća su bila ključna. Svako udruživanje znači i bolje organizovanje u borbi za bolje uslove rada. Od velikog značaja samim radnicama je bila činjenica da podižu sopstvenu fabriku. Svoje društveno preduzeće, za koje ulažu svoj rad i izdvajaju sredstva od svojih zarada. Taj osećaj pripadnosti kolektivu, radnoj organizaciji, je bio od posebne važnosti. One i same kažu “Kućilo se!” Fabrika je bila njihova druga kuća, a neretko i prva„, kaže Slađana Petrović Varagić i dodaje:

Danas živimo u takvim okolnostima da je većini ljudi u različitim sektorima radno mesto takođe postlo “druga” ili “prva kuća”, ali samo na osnovu broja radnih sati koje provode u tim radnim prostorima, često bez slobodnih dana, bez odmora ili plaćenog odsustva, dok ostalih elemenata kućne atmosfere više nema. Neoliberalni kapitalizam zbrisao je i poslednju mrvu ljudskosti iz proizvodnih procesa, radi se dugo, za male zarade, uslovi su često neadekvatni i neizvesnost stalno lebdi nad glavom“, kaže Slađana Petrović Varagić.

Mladost: Prava radnika bolja


U ono vreme, radnici su bili zaštićeniji. Bio je to socijalizam, imali smo neka prava, mogao si nešto da kažeš, sad da li se to ispunilo ili ne – pitanje je, ali ipak mogli smo da kažemo šta smo hteli, a ponekad nas je neko i razumeo. Odricali smo se mnogo. Fabrika kad se gradila, pravili smo je mi, od naših sredstava. Radili smo subotom kada je bilo potrebno, ali su bile redovne plate. Iskreno, tekstilna industrija je uvek imala male plate. U Jugoslaviji je to bila grana koja je vrlo malo plaćena, u svim republikama, samo što je bilo veliko tržište i što je imalo posla pa su i primanja bila redovna. Bili smo mlađi, a bila su i drugačija vremena, sa mnogo više solidarnosti i druženja. Doduše, ja se uvek sećam samo lepih stvari. Problema je bilo uvek, kao i svugde.“ – Danica Babić, radnica „Mladosti“ od 1966. do 2000. godine.

Fabrika mladost je nekada bila pojam u tekstilnoj industriji.
Ceo intervju i publikaciju dostupnu za besplatno preuzimanje pronaći ćete na sledećem linku: https://www.rwfund.org/2021/10/13/mladost-u-sezdesetim-mu60-nfc-filmart-publikacija-price-iz-mladosti/