Kada bi Severni ledeni okean mogao da ostane bez leda?

Nučnici upozoravaju da bi Severni ledeni okean već sredinom veka mogao da ostane bez leda tokom letnjih meseci. Sneg na našoj planeti topi se alarmantnom brzinom.

Prenosimo tekst sa portala klima101.rs. 06/04/2021 autorka: Tamara Radovanović – klima101.rs

Sredinom marta planetu je obišla vest o moržu koji primećen blizu obale Irske, hiljadama kilometara daleko od svog prirodnog staništa. Objašnjenje naučnika da je morž najverovatnije zaspao na santi leda i onda otplutao na jug ka Irskoj. Zabavila je mnoge i bila inspiracija za brojne mimove koje smo mogli da vidimo na društvenim mrežama. Međutim, iako zabavna, ova vest simbol je zabrinjavajućeg trenda sve većeg topljenja leda na Arktiku.

Brzina kojom se menja predeo na samom severu Zemljine kugle je neverovatna. Naučnici predviđaju da bi već sredinom ovog veka moglo da se dogodi da Severni ledeni okean preko leta bude praktično odleđen.

Sezonski ciklus morskog leda na Arktiku

Klimatske promene u jedinstvenim oblastima Arktika nisu predmet rasprave, već surova realnost. Porast globalne temperature utiče na to da se Arktik zagreva dva puta brže od ostatka planete. To dovodi do ubrzanog topljenja ledenog pokrivača. Ovo smanjenje ledenog pokrivača na Arktiku predstavlja veliku i vidljivu posledicu klimatskih promena.

Svake godine morski led Severnog ledenog okeana prolazi kroz sezonski ciklus. Površina leda raste i povećava se tokom hladnih zimskih meseci na severnoj hemisferi i dostiže maksimum u martu. Zatim, kako temperature rastu u proleće i leto, ledeni pokrivač se smanjuje, a minimum se obično javlja u septembru.

Satelitska merenja, koja su započeta sedamdesetih godina prošlog veka, pokazuju trend sve većeg otapanja leda tokom leta. Isto tako pokazuju, sve manjeg stvaranja novog leda tokom zime. Prema podacima NASA, minimum prostiranja arktičkog morskog leda se svake decenije smanjuje za oko 13% u odnosu na prosek 1981-2010. 

Vizualizacija prostiranja godišnjeg minimuma arktičkog morskog leda. Žura linija predstavlja prosek za period 1981-2010. Izvor: https://scottduncanwx.com/

Severni ledeni okean bi mogao da bude bez leda već sredinom veka

Topljenje leda na Arktiku i nestanak staništa polarnih medveda bili su među prvim simbolima kojima su široj javnosti približene posledice globalnog zagrevanja. 

Kako nestanak ledenog pokrivača na ovim predelima trenutno prati najcrnje prognoze naučnika, mnogi su počeli da govore o letu bez leda u Severnom ledenom okeanu. Taj događaj treba da pokaže razmere pogubnog uticaja ljudi na klimu planete. Ovde je samo važno napomenuti da odleđeni Severni ledeni okean ne znači da u njemu nema nimalo leda. To znači da ukupna površina morskog leda pada ispod milion kvadradtnih kilometara. 

Mnoga istraživanja za cilj imaju da otkriju kada bi Arktički okean mogao da ostane bez leda.U studiji objavljenoj u naučnom časopisu Geophisical Research Letters, naučnici širom sveta simulirali su evoluciju arktičkog ledenog pokrivača, koristeći četrdeset različitih klimatskih modela. Modeli su obuhvatili različite emisione scenarije, uključujući i one koji pretpostavljaju smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte u budućnosti.

Studija je pokazala da se u većini simulacija predviđa smanjenje ledenog pokrivača ispod jednog miliona kvadratnih kilometara tokom letnjih meseci pre 2050. godine, čak i ako se emisije gasova sa efektom staklene bašte znatno smanje.

Najgore prognoze čak predviđaju da bi ovo moglo da se dogodi i pre 2040. godine, znači za manje od 20 godina od sada.

Šta bi za klimu značilo leto bez leda na Arktiku

Svetlije površine (led) reflektuju više Sunčevog zračenja od tamnijih (kopno ili vodene površine), pa iz tog razloga ledene površine imaju veći albedo. Morski ledeni pokrivač leti reflektuje oko 50% Sunčevog zračenja nazad u svemir. Samim tim, sa smanjenem količine ovog pokrivača, više Sunčevog zračenja koje dolazi do Zemljine površine će biti apsorbovano od strane okeana, što će za posledicu imati njegovo zagrevanje, kao i zagrevanje okolnog vazduha

Ovakav porast temperature, kao i porast koji sada beležimo, utiče na topljenje ledenih kapa, što je već dovelo do porasta nivoa svetskog okeana za oko 20 cm. Topljenje ledenih kapa sa Grenlanda predstavlja glavni indikator budućeg porasta nivoa mora – ako prosečna temperatura poraste toliko da potpuno otopi led sa Grenlanda, globalni nivo mora mogao bi da poraste oko 6 m.

Topljenje kog leda doprinosi porastu nivoa mora?

Važno je naglasiti i da topljenje leda u Severnom ledenom okeanu ne utiče na globalni porast nivoa mora, pošto se ovaj led već nalazi u vodi. Samo led koji se topi na kopnu doprinosi porastu nivoa mora. 

Pored leda na Arktiku se topi i permafrost (tlo koje je trajno zaleđeno) koji skladišti velike količine metana, jednog od gasova sa efektom staklene bašte. Kada se led topi, metan koji je godinama bio zarobljen ispod površine se oslobađa, što dovodi do porasta koncentracije ovog gasa u atmosferi. Dodavanje ove količine metana koncentracijama koje su već u porastu, uticaće na još veće povećanje stope globalnog zagrevanja, a samim tim i tempo klimatskih promena.

Uticaj na životnu sredinu 

Oblast iznad arktičkog kruga vekovima je bio nepristupačan za ljude. Uprkos bogatstvu resursa i potancijalnim brodskim rutama koje bi na jedinstven način povezale svetske kontinente, zamrznute morske površine odvraćale su mnoge da se upuste u istraživanje ovih oblasti. Međutim, komercijalni brod od Kine do Rusije je ove godine prvi put plovio Severnim morem u februaru, kada je površina mora obično neprohodna zbog jako niskih temperatura.

Porast globalnog zagrevanja i velika stopa topljenja leda mogla bi tokom narednih decenija da otključaju ekonomski potencijal Arktika. Arktička plitka i biološki produktivna mora takođe su bogata rezervoarima nafte. Iako bi za privrede nekih zemalja, prvenstveno Rusije, ovo bila dobra vest, uticaj na životnu sredinu bio mogao da bude izuzetno nepovoljan.

Povećana eksploatacija nafte i gasa bi u atmosferu unele dodatne količine gasova sa efektom staklene bašte, što bi doprinelo još većem globalnom zagrevanju. Sa druge strane, postoji sve veći rizik od izlivanja nafte u more, što bi donelo veliku štetu već ugroženom životinjskom svetu Arktika.

Brojevi koji govore o količini otopljenog leda svake godine su zabrinjavajući,. Direktno je ugrožena arktička flora i fauna, od polarnih medveda, morževa i foka do planktona i algi.

IZVORI:

Klima101.rs

1. https://earthobservatory.nasa.gov/world-of-change/sea-ice-arctic

Svi izvori

2. https://climate.esa.int/en/projects/sea-ice/news/simulations-suggest-ice-free-arctic-summers-2050/
3. https://agupubs.onlinelibrary.wiley.com/doi/epdf/10.1029/2019GL086749
4. https://climate.nasa.gov/vital-signs/arctic-sea-ice/
5. https://www.travelandleisure.com/animals/walrus-wakes-up-in-ireland
6. https://earth.org/new-economy-of-a-warming-arctic/