Položaj žena biće bolji novim zakonskim okvirom

U Srbiji se kroz razne projekte i edukacije, zakone radi za bolji položaj žena. Tim povodom je i održan društveni dijalog na temu: „Ekonomsko osnaživanje žena“.

Tom prilikom je istaknuto da su žene u Srbiji diskriminisane jer, iako brojnije od muškaraca, one teže dolaze do posla. zatim,  manje su plaćene od muškaraca za isti posao, ne postavljaju se često na rukovodeće pozicije. Statistika pokazuje da su  vlasnice 25 odsto ukupne imovine u našoj zemlji. Sa druge strane, često se na tržištu rada suočavaju i sa gubitkom posla kada odluče da postanu majke.

Žene diskrinisane u odnosu na muškarce

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog,  Gordana Čomić istakla je da su svi ti stavovi polazna osnova za pravljenje članova novog nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti. Cilj je da se doprinese boljem položaju žena i jednakim uslovima u svim oblastima za oba pola.

Beograd, 9. februra 2021.- Ocigledno je da su zene u Srbiji diskriminisane, jer, iako brojnije od muskaraca, one teze dolaze do posla, manje su placene od muskaraca za isti posao, ne postavljaju se cesto na rukovodece pozicije, vlasnice su svega 25 odsto ukupne imovine u nasoj zemlji. FOTO TANJUG/ NIKOLA ANDJIC/nr

Prema njenim rečima, svi na koje se Zakon o rodnoj ravnopravnosti odnosi imaće priliku da iskažu sveje mišljenje. Cilj je poboljšati život samohrane majke, žene žrtve diskriminacije i svakog pojedinačno bio bolji.

Poverenica za rodnu ravnopravnost Brankica Janković kaže da je  odredbe novog zakona ne smeju ostati slovo na papiru.  Zbog toga, treba da se vodi računa o efektima tih propisa i njihovoj usaglašenosti u realnom životu.

“Ograničenje broja zaposlenih u javnom sektoru imao veći negativan uticaj na žene nego na muškarce. Najveća neravnopravnost za žene u oblasti rada je zbog tradicionalnih odnosa i rodnih uloga u našem društvu. To je nešto što treba da se menja našoj kulturi, nauci, medijima, obrazovanju. Ključne oblasti za izmene onih rodnih obrazaca koje se kasnije odražavaju na diskriminaciju na tržištu rada”, kaže Janković.

Položaj žena treba da se poboljša i kroz vlasničku strukturu

Problem je, što žene kada dođu na razgovor razgovor za posao, gleda se njen fizički izgled i porodični status. U našem društvu mora da postoji nulta toleranicija za seksizam, seksualno uznemiravanje i mizoginiju, dodaje Janković.

Snežana Vuković ispred  Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja rekla je da su napravljeni  značajni  pomaci u ravnopravnosti polova.  Uvođenjem dualnog obrazovanja, devojčice su više birale modele kao što su mašinski tehničar, industrijski tehničar, IT i slično.

Statistika kaže da  više žena upisuje fakultete u odnosu na muškarce, ali i završava. Tako je 2019. bilo upisano 25.000 žena i 17.500 muškaraca, zbog toga je neophodno unaprediti položaj žena..

Predsednik UGS „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković naglasio je da ne sme da nas zavara podatak da više žena upisuje i završava fakultet. Zbog diskriminisanog položaja žena u našoj zemlji svi podjednako krivi. Stojiljković kaže da ovog puta donošenje novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti ne sme biti zaustavljeno.

Direktorka Sektora preduzetništva u Privrednoj komori Srbije (PKS) Branislava Simanić, dodaje da je ekonomsko osnaživanje žena jedan od strateških projekata države.

Prema rezultatima istraživanja PKS, žene u Srbiji brojnije od muškaraca, da imaju skoro isti nivo obrazovanja, žive pet godina duže. Teže dolaze do posla, pre dobijaju otkaz, manje su plaćene,  kao i da se teško biraju na rukovodeće položaje. Samo 13 odsto žena su vlasnice poljoprivrednih domaćinstava, kaže  Simanić.

Novi Zakon ne sme biti mrtvo slovo na papiru

 Šefica Agencije UN Women Milana Rikanović, dodaje  da je međunarodna obaveza Srbije da donese novi zakon o rodnoj ravnopranvosti.Podaci o položaju žene sada su daleko nepovoljniji zbog pandemije virusa korona, rekla je Rikanivić.Ona dalje naglašava, da svaka mera iz Zakona mora da bude praćena budžetom.

Skupu su prisustvovali predstavnici Narodne skupštine Srbije, Skupštine Vojvodine, državnih organa, nezavisnih tela, međunarodnih organizacija, civilnog društva i akademske zajednice. Skup su organizovali Ministarstvo za  ljudska i manjinska prava i društveni dijalog uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women).