Svetski dan lama

Ako želite da proslavite još jedan zanimljiv praznik, a uz to volite lame (zar ima nekog ko ih ne voli?) onda je danas vaš dan! Svetski dan lama slavimo svakog 9. decembra kako bismo iskazali poštovanje prema jednom od najstarijih čovekovih pomagača, navodi se na sajtu ekoblog. Lame su jedne od prvih pripitomljenih životinja, koje je čovek koristio u razne svrhe kroz istoriju. One su jedne od najzastupljenijih biljojeda Južne Amerike. Još su ih Inke koristile za transport i prenošenje namirnica preko strmih predela Anda. Lame su takođe služile i kao hrana, ali u veoma maloj meri. Danas je njihov značaj za čoveka drugačiji, ali nikako zanemarljiv – od njihove izuzetno mekane vune se pravi odeća i pokrivači. Domaće lame su zapravo pripitomljena vrsta poreklom od divljeg gvanaka. One su sisari, srodne su kamilama, a njihovi preci potiču iz Severne Amerike (u Južnu su prešli kada je došlo do izdizanja Panamske prevlake i do „razmene“ velikog broja vrsta između Severne i Južne Amerike). U prirodi lame žive u krdima i veoma su socijalne životinje. Ajmara indijanci su ih smatrali svetim životinjama.

Jedna lepa vest u vezi sa Svetskim danom lama je da on, za razliku od mnogih drugih dana posvećenih raličitim vrstama, nije organizovan zbog ugroženosti ovih životinja. Naime, lame ne samo da uopšte nisu ugrožene (crvena lista IUCN, takson malog rizika od izumiranja) već su poprilično rasprostranjene, kako u Južnoj, tako i u Severnoj Americi. Razlog tome je što je u 20. veku bio čest uvoz lama u SAD i Kanadu. U Kanadi su ovi sisari veoma značajni jer su se u periodu velikih suša (30ih godina 20. veka) pokazale kao najotpornije životinje. Za razliku od drugih domaćih životinja, naročito ovaca, koje su umirale usled suše, lame su pokazale veliku otpornost i predstavljale su odličnu zamenu za ovce.

Mnogi ljudi ne znaju da su lame veoma dobri čuvari, pa čak mogu menjati i pse. Kada primete da se približava neko nepoznat koga doživljavaju kao neprijatelja one proizvode piskave zvuke visokog tona. Jednostavnije rečeno, ako vide nekog nepoznatog i osete se ugroženo, lame vrište i tako upozoravaju ljude .

Lame su veoma socijalne i žive u velikim grupama koje se sastoje od mužjaka, ženki i mladunaca koji su rođeni te godine (jer lame brinu o potomcima otprilike godinu dana, nakon čega se oni odvajaju). Mužjak brani svoju teritoriju borbom sa drugim mužjacima. Gurajući se oni pokušavaju jedan drugom da grizu noge, sve dok jedan ne završi na zemlji i pokori se protivniku. Gubitnik koji je završio na zemlji savija vrat i povija rep i tako priznaje poraz. Prema ljudima su lame druželjubive kada steknu poverenje, veoma su odane, obraduju se kada čuju da ih vlasnik doziva i odmah dotrče (i po ovome podsećaju na pse). Vole da ih ljudi grle, zbog čega se često gaje i omiljene su u dečijem društvu. Zbog ovakvog ponašanja i pitomosti, negde je moguće iznajmiti lamu za dečiji rođendan ili neku drugu proslavu. Međutim, kada se osete ugroženo ili vide predatora, znaju da budu agresivne i da napadaju predatore griženjem, šutiranjem i pljuvanjem.

Ljudi se takođe često plaše da će ih lame pljunuti, međutim to se zapravo retko dešava. Bitno je, a i veoma zanimljivo da razumemo zašto lame zapravo pljuju? Jedna mogućnost je da se brane od predatora. Ipak mnogo je češća situacija da lame pljuju međusobno jedna na drugu. To je njihov način da pokažu da su ljute ili iznervirane na drugog člana krda. Zbog toga divlje lame skoro nikad neće pljunuti čoveka. Ako su lame odmalena uzgajane i odrasle su među ljudima, one tada svoje vlasnike doživljavaju kao deo svog krda i zbog toga kada su nezadovoljne ili iznervirane mogu da pljunu i svog vlasnika. Svetski dan lama se proslavlja upravo da bismo iskazali poštovanje i ljubav prema ovim životinjama koje su važne domaće životinje, dobri pomoćnici i čuvari ljudi. Ako želite da proslavite ovaj dan, možete pogledati neke zanimljive videe o lamama na jutjubu i podeliti zanimljivosti na društvenim mrežama. Uvek je lepo potruditi se da informišete ljude u vašoj okolini i pomognete im da nauče nešto novo.

izvor:ekoblog