Ekofeminizam: između zelenih i ženskih studija
Pre pet godina štampan je zbornik radova Ekofeminizam: između zelenih i ženskih studija. Ponosna sam što sam imala priliku da objavim tekst na portalu te 2020.godine. Nastanak zbornika o ekofeminizmu nije bio spontan, već rezultat dugogodišnjeg rada i međugeneracijske saradnje.
„Ideja je nastala na radioničkom ciklusu na Filozofskom fakultetu u Zagrebu koji je pokrenuo i podržavao profesor Drago Roksandić“, objašnjava Goran, jedan od urednika.
Inicijativa je pokrenuta još u junu 2017. godine, kada su Mirjana Grabovac i Suzana Marjanić istakle potrebu za ovakvim delom.Suzana Marjanić dodaje važan kontekst:
„Pominjemo i Centar za ženske studije u Zagrebu. I to kao inkubator navedene ideje o ekofem-zborniku“. Ovaj centar, gde je prve teorijske osnove ekofeminizma postavila Karmen Ratković. I to još krajem devedesetih, postao je mesto međugeneracijskog teorijskog susreta.
Ekofeminizam nije prosta matematika feminizma i ekologije
„Ekofeminizam nije običan spoj feminizma i ekologije, već je reč o svojevrsnom meta-feminizmu“, naglašava Marjanić.
Ova definicija razotkriva ključni problem: feminizam često posvećuje malo ili nimalo teorijske ili aktivističke pažnje problemu i brizi za prirodu. Ekofeminizam popunjava tu prazninu, nudeći sveobuhvatan pogled na povezanost svih oblika ugnjetavanja.
Zašto je sada pravo vreme za ekofeminističku akciju
„Vremena su neobična i nezgodna zbog niza društvenih izazova“, primećuje Goran. On dalje navodi pokrete poput Žutih prsluka, Fridays for Future, #MeToo i Black Lives Matter. U ovom kontekstu, ekofeminizam nudi rešenje koje počinje sa „uočavanjem početka i uzroka problema – trijumvirat kapitalizam, patrijarhat i kolonijalizam ojačan specizmom, rasizmom, dominacijom nad prirodom i okolinom“.
Moderne definicije ekofeminizma: Od korena do pravde
Šta znači biti ekofeminista danas
„Po meni je reč koren ključna“, kaže Goran.
„Ne samo kao koren u vidu prirodnog dela biljaka i ekološke svesti. Ili simboličkog odnosa prema bližnjima ili prošlosti, nego i kao uzrok, suština i bit celokupnosti života u svemiru i na zemlji.“
Marjanić dodaje savremenu dimenziju:
„Ekofeminizam danas u potpunosti mora biti stopljen sa pravima za životinje kao i takozvanih radikalnih ekoloških pokreta“.
Ona navodi primer Carol J. Adams, koja se više ne želi odrediti ekofeministkinjom već traži termin „vegetarijansko/vegansko-feministička teoretičarka„.
Bogatstvo zbornika: Od placentalnih studija do ekofeminističkih bajki
Zbornik donosi pionirske teme, kako ističe Goran: „Pojedine su teme otvorene prvi put ili među prvim istraživačkim poduhvatima kao što su istraživanja o placenti što je obrađeno u tekstu Nede Radulović, ekofeminističkim čitanjima bajki o kojima je pisala Lade Čale Feldman.“
Marjanić posebno ističe strukturu: „Izvanredni su svi tekstovi, prilozi koje smo sabrali u nekoliko celina: od ekofem-izvora, prevodiočkih tekstova Susan Griffin, Carolyn Merchant i Ariel Salleh„. Merchant, između ostalog, podseća da je kovanicu ekofeminizam prva upotrebila francuska teoretičarka Françoise d’Eaubonne 1974. godine.
Stanje ekofeminizma u regionu: Iskre na ognjištu
Hrvatska: Jaka teorija, slabiji aktivizam
„Sa jedne strane, postojanje nekoliko knjiga, tematskih brojeva časopisa i povremenih predavanja o ekofeminizmu na akademskoj ravni, pokazuje iskre na ognjištu“, kaže Goran. Ipak, Marjanić ukazuje na problem: „Za sada nema aktivističkog angažmana u smislu performativa prvog vala feminizma – ‘dela, a ne reči’.“
Ona ističe značaj portala ecofeminizam.com i rada Aleksandre Žikić: „Nemamo osobu poput Aleksandre Žikić za koju u svom tekstu navodite da je jedna od najpoznatijih i najaktivnijih aktivistkinja ekofeminizma u Srbiji.“
Akademske formacije i društveni pokreti
Marjanić citira Thomasa Vernona Reeda koji u knjizi The Art of Protest ističe da društveni pokreti čine jedan od najdinamičnijih elemenata u razvoju društva.
„Akademske formacije nastaju na društvenim pokretima, pa su tako na primer etnički studiji oblikovani u antirasističkom pokretu 60-ih; ženski studiji u feminističkom pokretu drugog vala 60-ih.“
Budućnost: Od ekofeminizma do ekokritike
„Planiramo zbornik naziva Ekokritika: između prirode i kulture gde očekujemo i veći odziv te raznolikost tema iz ekološke humanistike jugoistočne Evrope“, najavljuje Goran.
Dugoročna vizija je ambiciozna.
„Treba planirati platformu koja bi omogućavala uvod u ekofeminizam kroz ekološku humanistiku. Zatim, detaljnu bazu podataka te mesto virtuelnog i stvarnog susreta aktivistkinja. Kao i teoretičarki, umetnica, naučnica.“
Zašto je ovo važno za etičko izveštavanje
Ovakvi zbornici predstavljaju ključan resurs za etičko novinarstvo koje teži holističkom pristupu društvenim pitanjima. Povezujući feminizam, ekologiju, prava životinja i antikapitalističku kritiku, ekofeminizam nudi analitički okvir koji prevazilazi pojedinačne borbe i otkriva sistemske uzroke nepravde.
Za medijske profesionalce, ovi tekstovi pružaju:
- Interdisciplinarni pristup složenim društvenim pitanjima
- Metodologiju za prepoznavanje povezanosti različitih oblika eksploatacije
- Praktične primere aktivizma koji spaja teoriju i praksu
- Regionalni kontekst koji omogućava relevantno izveštavanje
Zbornici poput ovog grade arhivu znanja koja služi ne samo akademskoj zajednici, već i aktivistima, novinarima i svima koji žele dublje da razumeju kako kapitalizam, patrijarhat i kolonijalizam zajedno oblikuju našu stvarnost – i kako možemo graditi pravedniji svet.
Tekst je nastao u okviru projekta “Etičko izveštavanje o ekofeminizmu: Radionica za novinare i aktiviste”, koji je realizovan uz podršku Pokrajinskog sekreterijata za kulturu, informisanje i verske zajednice. Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Udruženje građana „Malin“ i redakcija portala “Ecofeminizam”.Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove Pokrajinskog sekreterijata za kulturu, informisanje i verske zajednice.
