Brankica Tabak:Zelena ekonomija po svojoj definiciji podrazumeva ekonomsku aktivnost

Brankica Tabak, podsekretarka Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine  ocenjuje da stanje životne sredine u Srbiji se treba unapređivati, za Ekološki mesečnik ekonec. Politika životne sredine ima za cilj da promoviše održivi razvoj i očuva životnu sredinu za sadašnje i buduće generacije.

Sagledavanjem aktuelnog stanja životne sredine može se reći da imamo mnogobrojne obaveze i zadatke pred sobom da postojeće stanje unapredimo i očuvamo, a posebno da se, pak paralelno sa svim neophodnim aktivnostima, ulaže u edukaciju celokupnog stanovništva.


Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine je pokrenuo i realizovao akcije „Nedelja za zeleniju Vojvodinu“ i „Nedelja za čistiju Vojvodinu”. Kakvi su efekti i odjeci akcija?


Кonkretnim činjenjem, odnosno oplemenjivanjem javnih površina zelenilom, kao i uklanjanjem otpada sa javnih površina, odnosno sa mesta gde mu nije predviđeno odlaganje  – kroz dve akcije i to pod nazivom „Nedelja za čistiju Vojvodinu“ i „Nedelja za zeleniju Vojvodinu“ uvideli smo, svi akteri zajedno, da su i pojedinci, institucije i privreda spremni za jasne pomake, te da se ciljevi mogu ostvariti ukoliko postoje oni koji preuzimaju inicijativu kako u predlozima, tako i u organizaciji istih.Uvažavanje sprovedenih aktivnosti je jedan od rezultata koji sa jasnim skretanjem pažnje na ono što nisu dobre navike građanstva dovodi do toga da se na čišćenim lokalitetima ne dešava ista situacija.


Koje je aktivnosti Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine preduzeo na zaštiti i unapređenju prirodnih dobara i biološke raznovrsnosti u Vojvodini?


Unapređenje prirodnih dobara i biološke raznovrsnosti APV sprovodi se u skladu sa raspoloživim budžetom našeg sekretarijata.Unapređenje se vrši kroz usluge održavanja nacionalnih parkova i prirodnih površina, zatim finansiranjem projektnih aktivnosti upravljača zaštićenih područja na teritoriji Vojvodine (nacionalni park, specijalni rezervati prirode, parkovi prirode, predeli izuzetnih odlika).Zatim, saradnjom sa nevladinim organizacijama i podržavanjem njihovih projekata, štampanjem edicija o zaštićenim područjima, sprovođenjem postupaka proglašenja novih zaštićenih područja od pokrajinskog značaja, realizacijom međunarodnih projekata u okviru programa prekogranične saradnje.


Na Fruškoj gori je ove godine bio veliki broj požara. Sve više je pritužbi od strane građana i nevladinih organizacija da se na planini obavlja nezakonita seča stabala. Nedavno smo imali i medijske natpise da će pojedini investitori graditi nove i velike turističke komplekse na Fruškoj gori. Šta Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine čini da bi zaštitio NP „Frušku goru“, izlaze li inspekcijski organi na teren, možemo li biti sigurni da će šumski dragulj Vojvodine biti sačuvan?


Ljudi koji uživaju u blagodetima prirode i znaju njene vrednosti, uvek opravdano burno reaguju kada se sa našim prirodnim blagom dešavaju grube izmene. Ispravno postupanje u takvim slučajevima je neophodno. Sam postupak utvrđivanja činjenica nekog konkretnog slučaja itekako se odnosi na nadležnosti institucija, koje su dužne da postupaju.Кada govorimo o Nacionalnom parku „Fruška gora“, njega kao i svaki drugi u Srbiji treba sebično čuvati i unapređivati. Sama zaštita u smislu utvrđivanja neadekvatnih postupaka pojedinaca i bilo koga drugog podrazumeva reagovanje nadležnih institucija. Кonkretno, nadležnosti su podeljene, a i sve je definisano određenim zakonima, Zakonom o nacionalnim parkovima, Zakonom o zaštiti prirode, Zakonom o šumama. Svaki od Zakona podrazumeva reagovanje predstavnika institucija čije nadležnosti ovi Zakoni definišu.Tako i Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine reaguje u skladu sa svojim nadležnostima i izlaskom na teren inspekcija našeg sekretarijata obavlja onaj obim posla koji mu nadležnosti dozvoljavaju.Verujem da se očekuje da bude drugačije, da od nas počinje i sa nama se završava, i ubrzo rešavaju problematike. Da mi kažnjavamo i slično. To nije u našim okvirima poslovanja. 

Uprkos epidemiji korona virusa i ove godine je realizovan program „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini“. Koliko ste zadovoljni ostvarenim rezultatima i koje ste novine uneli u taj ekološko-edukativni program?


Realizacija Programa „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini“ pokazuje 11 godina uzastopno koliko su naša deca kreativna i spremna da uče, u slučaju našeg Programa, i da lako primenjuju edukativna znanja. Pokazali su preduzimljivost, spremnost na promene i sticanje novih navika u cilju zaštite životne sredine.Oni su komposteri, baštovani, selektuju otpad, sačinjavaju ekološke časopise, sprovode akcije u svojim zajednicama, a sve to i još mnogo drugih aktivnosti, uspešno realizuju u saradnji sa svojim vaspitno-obrazovnim osobljem.To su posvećeni ljudi, profesionalci koji učešćem u Programu pokazuju da su oni daleko ispred mnogih sa svojim razmišljanjima i da svesno svoju energiju ulažu u decu, koja će preuzeti naše društvo i ključne uloge u njemu, edukovani i sa jasnim razmišljanjima o očuvanju životne sredine.Hvala im svima na dugogodišnjem kontinuiranom učešću u zajedničkom projektu. Ove školske godine adekvatnim izmenama omogućićemo da novonastalim načinom obrazovanja vaspitno-obrazovne ustanove mogu lako sprovesti nove zadatke i izazove, a opet učeći o vrednostima prirode i neophodnosti njenog očuvanja.


Kakva je i na kom nivou saradnja Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine sa udruženjima građana koja se bave zaštitom životne sredine? Zašto je obustavljen postupak javnog konkursa za dodelu sredstava za sufinansiranje programa i projekata koje realizuju udruženja iz oblasti zaštite životne sredine za ovu godinu? 
Zbog izmena postojećeg Budžeta došlo je do obustave raspisanog javnog konkursa za dodelu sredstava za sufinansiranje programa i projekata koje realizuju udruženja iz oblasti zaštite životne sredine.Težnja da se njihove ideje, projekti sa jasnim ciljem i za dobrobit društva u celosti sprovedu ne jenjava.Okolnosti su nam nametnule razne izmene i prilagođavanja, ali to ne znači da već u nekom sledećem ciklusu nećemo biti u mogućnosti da sprovedemo započeto.Zapravo, želim da verujem da ćemo biti ubrzo u mogućnosti da uvažimo trud i zalaganja civilnog sektora.


Šta je najpotrebnije da se učini da bi se promenila svest o neophodnosti zaštite životne sredine kod nas?
Izmena svesti svakog od nas uzrokovana je različitim okolnostima. Nekome je dovoljno da sagleda preporuke i uvaži iste. Da se ponaša na način kojim neće činiti ono što ne bi želeo da drugi čini njemu. To se odnosi na sve oblasti života. Nekome je veoma lako da teži i sprovodi dobro, a neko je pak uverenja da je baš dobro biti neposlušan.U slučaju zaštitite životne sredine ne nameću se nikakvi kalupi, niti postoji težnja da se čovek menja gubeći sebe, svoju ličnost. Nasuprot, sve što treba činiti u cilju očuvanja životne sredine dobro je, kao navika za svakog od nas pojedinačno, ali i za društvo u celosti.Najpotrebnije je mnogo više zboriti o potrebi da se menjamo, zatim konkretnim sadržajima predočiti javnosti koja nije upoznata šta će biti sa nama ako nastavimo sa neodgovornim ponašanjem, a krajnja mera (koja se ipak pokazala kao najefektnija u mnogim uređenim zemljama sveta) jeste plati kaznu za zagađenje na bilo kom nivou.Tada, nakon jedne plaćene kazne za bacanje otpada gde ne treba, a da ne pričam o većim zagađenjima, čovek će preispitati svoje postupke.

Složiće se svako ko je bar jednom na određenoj deonici puta platio kaznu za prekoračenje propisane brzine kretanja, da je svaku sledeću vožnju, bar na toj deonici puta, prilagodio propisima. 
Tako i put koji zajedno treba da pređemo i ne dozvolimo sebi da uništavamo prirodu svoje zemlje, neko će putovati bez rizika, a ostali koji ne budu spremni da uvažavaju preporuke, kad tad će doći u situaciju da će ih adekvatno sankcionisanje primorati da menjaju svoju svest, menjaju navike – zbog sebe lično, ali i zbog dece koja svoje životne puteve treba srećno i u zdravlju da žive. Pitanje je samo kakvi ćemo im uzori biti.


Sve više se u Srbiji priča o zelenoj ekonomiji, šta Vi mislite o tom konceptu, može li zaživeti u Srbiji?


Zelena ekonomija po svojoj definiciji podrazumeva ekonomsku aktivnost koja generiše održivi razvoj.Кorišćenje obnovljivih izvora energije.  Кupi, potroši, baci. I tako godinama. I tako naše deponije, a većim delom smetlišta postaju veštačka brda. I to tako ne može u nedogled. Кoncept cirkularne ekonomije štiti životnu sredinu, odnosno prirodne resurse. Cirkularna ekonomija predočava da je otpad sirovina. I zašto to nama ne bi bio cilj? Zašto ne bi zaživeo u našoj zemlji?Sve što je potrebno treba učiniti i pripremiti se za primenu takvog koncepta. Nije nemoguće edukovati stanovništvo, omogućiti im da selektuju reciklabilni otpad. Tada isti ne završava na deponiji nego ima svoj put do nastanka novog proizvoda. Na deponijama bi završavao otpad koji se dalje može tretirati i pretvarati u energiju.Glavna odlika cirkularne ekonomije je da vodi konceptu „nula posto otpada“ i da najveće promene nastaju u dizajnu proizvoda i pakovanja. Zaživeće zelena ekonomija u Srbiji, jer mi treba na taj način da pokažemo da smo rodoljubi i da tako čuvamo svoju zemlju.

Milisav Pajević

izvor: ekonec.

Tekst je nastao u okviru projekta “Vojvođanke u zaštiti životne sredine“,  koji je realizovan uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje.Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Udruženje građana „Malin“ i redakcija portala “Ecofeminizam”.Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje.