Vilus:Želela sam da ostanem na selu

Žene na selu su izložene različitim oblicima diskriminacije. Od njih se očekuje da budu majke, domaćice, da rade u polju i druge poslove na selu.

Prema statističkim podacima samo 17 odsto žena su vlasnice poljoprivrednog gazdinstva, a većina je starija od 65 godina. Prema različitim istraživanjima, žene na selu rade u domaćinstvu, bave se stočarstvom, stvaraju novac i unose ga u kućni budžet, ali ne ostvaruju prava na penzioni staž, jer je uobičajeno da se on uplati na vlasnika gazdinstva, ali to uglavnom nije žena.

Angelina Vilus, vlasnica poljoprivrednog gazdinstva u Novom Žedniku, selu nedaleko od Subotice bavi se stočarstvom. Osnovnu školu završila je u susednom selu Stari Žednik, gde je odrasla u porodici koja se takođe bavila i sada se bavi poljoprivredom.

“Vlasnica sam poljoprivrednog gazdinstva, a u sklopu gazdinstva imam 60 ovaca i 18 bikova. Počela sam da se bavim poljoprivredom i pre dodele subvencija od strane države. Radim zajedno sa suprugom i mi smo želeli da ostanemo da radim i živim na selu. Imam podršku supruga, porodice i moram da kažem da nisam nailazila na predrasude.Mi oko stoke sve radimo sami, s tim da kada je u pitanju ovčarstvo, gajimo englesku vrstu ovaca, po posebnim i specijalnim uslovima, koja nije mlečna tako da ne proizvodimo sireve, nego samo prodajemo vunu i meso. Na primer, u prethodnih par godina nismo mogli da prodamo vunu”, rekla je Angelina Vilus, vlasnica poljoprivrednog gazdinstva u Novom Žedniku.

Glavni problem poljoprivrednica je što ne ostvaruju sva svoja prava iz oblasti rada, kao preduzetnice, jer preduzetnice mogu da ostvare svoja prava, dok poljoprivrednice ne, zbog raznoraznih “rupa u zakonu”, koje se tumače, kako kome odgovara. Tek od prvog jula 2018. godine na osnovu Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, poljoprivrednice na selu imaju pravo na naknadu za porodiljsko odsustvo.

Pedeset posto žena je prezaposleno i nemaju adekvatnu zdravstvenu zaštitu.  Poljoprivrednice ne ostvaruju pravo na zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje. U najtežem položaju su one najstarije, jer žene na selu imaju veliko znanje, kapacitete i iskustva u upravljanju domaćinstvom, za razvoj starih zanata, seoskog turizma i delatnostima u koje mogu da se uključe i mlade žene na selu. Veoma je važno da mladim ženama pokušamo da pokažemo da život na selu može da bude i lep i kvalitetan, ali to ne možemo da ostvarimo bez pomoći sa republičkog, pokrajinskog i nivoa lokalnih samouprava, programa za ruralni razvoj, studija društveno-ekonomskog razvoja.

Tekst je nastao u okviru projekta “Vojvođanke u zaštiti životne sredine“,  koji je realizovan uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje.Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Udruženje građana „Malin“ i redakcija portala “Ecofeminizam”.Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje.