Međunarodni dan seoskih žena

“Izazovi i mogućnosti za rodnu ravnopravnost i osnaživanje ruralnih žena i devojaka u poljoprivredi otpornoj na klimatske promene“ naziv je slogana pod kojim se ove godine obeležio Međunarodni dan seoskih žena koji je 15. oktobra ustanovljen na Konferenciji žena Ujedinjenih nacija u Pekingu 1995. godine, kada se i Srbija obavezala da ženama na selu obezbedi ravnopravan pristup i potpuno učešće u strukturama vlasti, i učini vidljivim njihove potrebe i mogućnosti u kreiranju razvojnih politika sela. Četvrtinu svetske populacije čine seoske žene čije preživljavanje zavisi od prirodnih resursa i poljoprivrede. U zemljama u razvoju, one čine 43 odsto radne snage u poljoprivredi dok istovremeno proizvode i prerađuju skoro svu dostupnu hranu na tržištu, time noseći primarnu odgovorbost za prehrambenu sigurnost.

Zavod za ravnopravnost polova tim povodom uputio je saopštenje u kome skreće pažnju javnosti na položaj žena u ruralnim sredinama i na probleme sa kojima se one suočavaju u svakodnevnom životu.

“Status žena u ruralnim područjima, a naročito u privredi, nepovoljan je iz godine u godinu i predstavlja ozbiljan problem u oblasti rodne ravnopravnosti u našem društvu, najviše zbog neplaćenog rada. Žene na selu su preopterećene poslovima u domaćinstvu, nemaju uslove za brigu o svom zdravlju, neke od njih nemaju ni zdravstveno ni penzijsko osiguranje, a u starosti neretko žive na rubu egzistencije jer su im penzije male ili ih uopšte i nemaju”, navodi se u saopštenju Zavoda za ravnopravnost polova.

Žene čine više od polovine radnika u celoj Evropi, no njihov ekonomski doprinos je znatno manji, a situacija je jednaka sa ženama u poljoprivredi. Na primer, više od jedne trećine žena na prostoru Evropske unije je uključeno u proizvodnju hrane, te više od polovine u usluge povezane s proizvodnjom hrane, dok među vlasnicima poljoprivrednih zemljišta u Evropi žene čine svega 29%, dok u Srbiji one čine 12%.

“Žene svojim radom čine veliki postotak proizvodnje u poljoprivredi, statistike pokazuju da su one ujedno te koje dobijaju mnogo manje finansijske pomoći i mnogo manje koriste mogućnosti koje nudi poljoprivredna politika. Korisnici mera poljoprivredne politike većinom su poljoprivrednici sa većim poljoprivrednim gazdinstvima, obrazovaniji i  mlađi, a to su obično muškarci; dok su žene te koje su manje obrazovane, s manjim farmama i starije životne dobi”, navodi se u saopštenju Zavoda za ravnopravnost polova.

Rešenja ovog nepovoljnog položaja u kom se nalaze žene u ruralnim područjima je pre svega u obrazovanju, informisanosti, ekonomskom osnaživanju i pristupu finansijskim sredstvima.

Tekst je nastao u okviru projekta “Vojvođanke u zaštiti životne sredine“,  koji je realizovan uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje.Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Udruženje građana „Malin“ i redakcija portala “Ecofeminizam”.Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje.