Jasminka Ranđelović:Problemi zagađenja životne sredine u Srbiji nastaju zbog zastarelih tehnologija i opreme

„Samo je mali broj hemikalija dovoljno proučen sa stanovišta dugoročnog uticaja na zdravlje i životnu sredinu, a još manje se zna o kombinovanim efektima više različitih hemikalija koje deluju istovremeno, takozvanom koktel efektu“.

Prenosimo Vam u celosti intervju iz Eko-nec-a sa programskom koordinatorkom Alternative za bezbednije hemikalije (ALHem), Jasminkom Ranđelović.

Možete li da nam date Vaše viđenje aktuelnog stanja zaštite životne sredine u Srbiji?

Srbija je trenutno među ekološki najzagađenijim zemljama u Evropi, što ugrožava zdravlje građana, skraćuje prosečan životni vek i pogoršava kvalitet života.

Prema poslednjim objavljenim podacima Evropske agencije za životne sredinu procenat smrtnih slučajeva koji se mogu pripisati faktorima životne sredine u Srbiji iznosi 15 posto, najniži su u Norveškoj (9 odsto) a najveći u Bosni i Hercegovini (čak 27 procenata).

Pre par dana je objavljen Sedmi godišnji izveštaj Koalicije 27 (ALHem je jedna od devet organizacija koje čine Koaliciju 27 zadužena za oblast upravljanja hemikalijama) koji detaljno obrađuje važne događaje i promene koje su se desile u oblastima zaštite životne sredine i klimatskih promena od marta 2019. do kraja februara 2020. godine.

„Izveštaj iz senke“ prati objavu godišnjeg izveštaja Evropske komisije. Izveštaj smo nazvali „Napredak u magli” sa ciljem da se skrene pažnja na nedostatak transparentnosti u izveštavanju o stanju životne sredine, kao i procesu donošenja odluka u ovoj oblasti.

Tematske oblasti koje smatramo da su najproblematičnije su zagađenje vazduha, upravljanje otpadom (zatvaranje i sanacija divljih deponija, razvrstavanje i reciklaža otpada, rešavanje problema opasnog otpada) i tretman otpadnih voda.

Problemi zagađenja životne sredine u Srbiji nastaju zbog zastarelih tehnologija i opreme, kao i niske energetske i sirovinske efikasnosti.

Sve je to posledica višedecenijskih nedovoljnih ulaganja države u poboljšanje postojećeg stanja, pre svega u termoenergetska postrojenja, deponije otpada, prečišćivače otpadnih voda.

Srbija, takođe, mora da reši problem „istorijskog“ zagađenja: opasnog i industrijskog otpada koji je ostao u firmama koje su propale ili su u stečaju, i koje nemaju sredstava za rešavanje ovog problema.

Ako uzmemo u obzir da je tek nešto više od 0,5 posto BDP-a izdvojeno za životnu sredinu, onda dolazimo do zaključka da životna sredina (i dalje) nije prioritet Vlade Srbije. Poređenja radi, Slovenija izdvaja 3,8 odsto, Hrvatska 3,2 procenta.

Da li je Ministarstvo zaštite životne sredine u prethodne tri i po godine uspelo da odgovori svom zadatku i zaštiti životnu sredinu i prirodu u Srbiji?

Iako se činilo da će uspostavljanje Ministarstva zaštite životne sredine 2017. godine doneti ubrzanu transpoziciju zakonodavstva EU u domaće zakonodavstvo, a koje se odnosi na Poglavlje 27, kao i bolju implementaciju, to se ipak nije desilo. Ono što se desilo jeste da je Vlada Srbije u januaru 2020. godine usvojila pregovaračku poziciju za poglavlje 27 i dostavila je Evropskoj komisiji na uvid.

Pregovarački proces će kao ključni proces definisati dalji pravac razvoja ove oblasti, ali informacije o pregovaračkoj poziciji nisu javno dostupne.

Međutim, ono što je važno da se razume jeste da životna sredina nije stvar samo resornog ministarstva već i infrastrukture, šumarstva, vodoprivrede, energetike, poljoprivrede, zdravlja. S obzirom na činjenicu da ne postoji dobra međusektorska saradnja, kao ni telo koje će koordinisati zajedničke aktivnosti za rešavanje ekoloških problema, nije bilo značajnih pomaka.

Iako je Fiskalni savet dao preporuku za 2020. godinu za povećanje investicija u komunalnu infrastrukturu i životnu sredinu, jer je postojao fiskalni prostor u 2019. godini, to nije učinjeno.

Kao što smo u Izveštaju Koalicije 27 i naveli pandemija je, pored promena u svakodnevici, vrlo brzo dovela i do promena u životnoj sredini o kojima ćemo u narednom periodu imati jasniju sliku.

Nažalost, klimatska kriza i stanje životne sredine ostali su u zapećku COVID krize. Nadamo se da izlazak iz ove situacije i oporavak ekonomije neće poslužiti za dalje odlaganje pitanja unapređenja kvaliteta životne sredine, već da će biti prepoznat kao prilika da se ono temeljno preispita.

Koliko je epidemija korona virusa uticala na aktivnosti Alternative za bezbednije hemikalije – ALHem? Jesu li one dodatno usporene i onemogućene?

ALHem je nastavio sa realizacijom svojih planiranih aktivnosti u meri u kojoj je to bilo moguće u ovim uslovima. Pre svega, je došlo do promene u načinu rada, odnosno sve aktivnosti koje se zahtevale okupljanje većeg broja ljudi su zamenjene sastancima i radionicama putem online platformi.

Okrenuli smo se više radu koji se odnose na prikupljanje i generisanje novih informacija, uzorkovanje i laboratorijsko testiranje proizvoda sa domaćeg tržišta na prisustvo opasnih supstanci, promovisanje naših tema putem ALHem veb-strane i društvenih mreža (fb i youtube).

Poslednjih meseci objavljeno je nekoliko naučnih publikacija koji dovode u vezu endokrine disruptore (hemikalije koje remete rad našeg hormonskog sistema) i povećan rizik od infekcije Covid-19 i komplikacija, s obzirom da je dokazano da endokrini disruptori doprinose povećanju incidence dijabetesa tipa II i gojaznosti. Kod osoba koje imaju visok nivo glukoze u krvi, otežava se lečenje virusnih infekcija i takođe doprinosi problemima sa srcem i bubrezima koji pogoršavaju prognoze za pacijente sa Covid-19.

Pošto ste iz organizacije koja se bavi hemikalijama, koje biste nam dezificijense preporučili da svakodnevno koristimo i na šta bi trebalo da obratimo pažnju kod dezinfekcije u svojim domovima?

ALHem je odmah na početku pandemije objavio tekst „Dezinficijensi u doba korone” kako bismo podelili preporučene mere Svetske zdravstvene organizacije u borbi protiv ovog virusa, među kojima su najvažnije pranje ruku i dezinfekcija.

Dezinficijensi spadaju u biocidne proizvode, tako da pre nego što se stave na tržište potrebno je da imaju odobrenje od strane nadležnog organa, što se vidi po broju akta koje mora da stoji na poleđini etikete proizvoda.

To između ostalog znači da je za proizvod dokazana efikasnost proizvoda na mikrobiološke sojeve za koje se tvrdi da proizvod deluje, kao i da je bezbedan za korišćenje uz pridržavanje propisanih mera za odobren način upotrebe.

Na osnovu podataka i preporuka Svetske zdravstvene organizacije najefikasniji dezificijensi protiv korona virusa su oni na bazi alkohola (etanol, 1-propanol) i na bazi aktivnog hlora (natrijum-hipohlorit, aktivni hlor). Dali smo i konkretna uputstva o načinu korišćenja, koncentracijama i vremenu delovanja.

Iz iskustva koje posedujete, recite nam koliko smo mi kao građani i društvo u celini svesni opasnosti koje nam prete od razno-raznih hemikalija sa kojima svakodnevno dolazimo u kontakt?

Nedovoljno, evo primera: Iako je pravo građana na informaciju o prisustvu supstanci koje izazivaju zabrinutost u proizvodima utvrđeno zakonskim odredbama još 2009. godine, na osnovu istraživanja javnog mnjenja koju je sproveo ALHem u saradnji sa Ipsos Strategic Marketingom blizu tri četvrtine građana Srbije (oko 27 posto) nije upoznato sa ovim pravom, a svega dva odsto građana koji su upoznati sa ovim pravom je to pravo iskoristilo u praksi.

Hemikalije se nalaze u gotovo svim proizvodima u svakodnevnoj upotrebi, odeći i obući, nameštaju, podovima, dečijim igračkama, mobilnim telefonima, kreditnim karticama, fiskalnim računima, kozmetici, kućnoj hemiji, automobilskim sedištima…

U naše organizme ulaze putem hrane, pića, udisanja prašine, gasova i čestica iz vazduha, kontaktom sa kožom.

Međutim, sa porastom upotrebe hemikalija, dramatično raste i zabrinutost zbog posledica izloženosti ljudi i životne sredine. Samo je mali broj hemikalija dovoljno proučen sa stanovišta dugoročnog uticaja na zdravlje i životnu sredinu, a još manje se zna o kombinovanim efektima više različitih hemikalija koje deluju istovremeno, takozvanom koktel efektu.

ALHem se najviše bavi posebnom grupom hemikalija, tzv. supstancama koje izazivaju zabrintost (skr. SVHC) koja mogu imaju veoma štetna dejstva, i to: mogu uzrokovati rak, mogu oštetiti gene, mogu dovesti do smanjenja plodnosti, pobačaja ili poremećaja u razvoju ploda, teško se razgrađuju i dugo ostaju u životnoj sredini, akumuliraju se u živim organizmima i dovode do poremećaja rada endokrinog sistema (endokrini disruptori).

Sve češće nailazimo na zabrinjavajuće statističke podatke kako kod nas tako i na globalnom nivou:

-Svaki šesti par u Srbiji ima problem sa začećem. Jedna od deset beba u svetu je začeta vantelesnom oplodnjom. Kvalitet spermatozoida je opao za 50 odsto u poslednjih 40 godina.
-Broj gojaznih osoba u Evropi se udvostručio u poslednjih 20 godina. Preko 50 posto muškaraca i žena imaju prekomernu telesnu težinu, dok je 20 odsto muškaraca i 23 posto žena gojazno. Šest procenata evropske populacije boluje od dijabetesa sa trendom povećanja od 1 odsto na svake tri godine.
-Mnoge studije ukazuju na pomeraje granice ulaska u pubertet u odnosu na prethodne decenije i pojave preranog puberteta u mnogim evropskim zemljama.

Iako još uvek nisu jasni uzroci za navedene pojave, mnogi naučnici ukazuju na to da je drastično povećanje proizvodnje i upotrebe hemikalija posle II svetskog rata, a time i povećanje uticaja hemikalija kojima smo okruženi u svakodnevnom životu značajno doprinelo povećanju incidence ovih oboljenja.

Šta je neophodno da učinimo kako bismo bili odgovorniji i prema sebi i drugima kad je u pitanju korišćenje proizvoda koji sadrže hemikalije?

Neke od naših preporuka za građane su sledeće:


-da koriste u praksi svoje zakonsko pravo da znaju da li se neka od opasnih hemikalija (tzv. supstance koje izazivaju zabrinutost) nalazi u proizvodu pre nego što se odluče da ga kupe, npr. telefoni, računari, sportska oprema, nameštaj, igračke, školski pribor, odeća, obuća i dr. (ne odnosi se na hranu, kozmetiku, kućnu hemiju, lekove).


-Da prilikom korišćenja hemikalije (kućna hemija, boje, lakovi, građevinski proizvodi I slično) čitaju etiketu i obrate pažnju da li se na njoj nalazi grafički simboli opasnosti (tzv. piktogrami).

Ukoliko se nalaze na etiketi, potrebno je da se pridržavaju preporučenog načina korišćenja i mera predostrožnosti.

Na sajtu ALHema se nalazi kviz „Da li čitate etikete na hemijskim proizvodima?” pomoću kojeg mogu testirati svoje znanje o značenju ovih simbola.
-Da biraju hemikalije koje imaju neku od eko oznaka, kao što je npr. EU Ecolabel.

Koje akcije i projekte trenutno sprovodi ALHem?

U saradnji sa evropskim partnerima trenutno radimo na unapređenju performansi Scan4Chem aplikacije za mobilne telefone (može se preuzeti na Google Play i App Store) i planiranju promocije nove Master verzije pomoću koje građani mogu skeniranjem barkoda na proizvodu da pošalju zahtev snabdevaču i dobiju informaciju o prisustvu opasnih hemikalija.


Ukoliko je opasna hemikalija prisutna u koncentraciji većoj od 0.1 posto snabdevač (proizvođač, uvoznik, distributer, trgovac) je po Zakonu o hemikalijama dužan da mu odgovori.


U narednom periodu, kako se baza podataka bude punila podacima, korisnici će moći da odmah po skeniranju saznaju da li proizvod sadrži ove supstance ili ne (bez slanja zahteva) i na osnovu te informacije odluči da kupi proizvod.


Zato je u ovom periodu važno da što veći broj korisnika pošalje upite za različite proizvode i da zahteva od kompanija da odgovore na njihove upite

Takođe, se bavimo proverom prisustva opasnih ftalata u proizvodima za svakodnevnu upotrebu.

Laboratorijske rezultate smo dobili, trenutno smo u fazi analize i pisanja izveštaja, posle čega ćemo se obratiti nadležnim organima, stručnoj i opštoj javnosti.


Ftalati se najčešće dodaju plastici na bazi polivinil hlorida, kao i drugim polimerima, kao aditivi za omekšavanje i smanjivanje lomljivosti.

Ne vezuju su za polimer i postepeno se ispuštaju iz proizvoda, te dolaze u direktan kontakt sa kožom, respiratornim organima ili putem hrane i pića koje unosimo.

Za neke od njih je dokazano da utiču na smanjenje plodnosti i na razvoj ploda, a mogu da dovedu i do poremećaja rada endokrinog sistem.

Šta je po Vama najpotrebnije da se učini da bi se promenila svest o neophodnosti zaštite životne sredine kod nas?

Edukacija stanovništva, ali naročito rad sa decom i mladima i to ne samo kroz izmene/dopune nastavnih programa, već i uvođenjem digitalnih sadržaja koji se deci primamljiviji, kao i atraktivnih vannastavnih aktivnosti, kao što je nastava u prirodi.

S druge strane, striktna primena kaznenih mera za prekršioce zakona od strane nadležnih inspekcijskih i sudskih organa.

Poruka koja treba da bude svim građanima jasna jeste da od kvaliteta životne sredine zavisi njihovo zdravlje i zdravlje cele nacije. Sve više se u Srbiji priča o zelenoj ekonomiji, šta Vi mislite o tom konceptu, može li zaživeti u Srbiji ili je to samo još jedna dobro upakovana priča?

Da se visoki standardi zaštite životne sredine više ne posmatraju kao teret kompanijama, već kao prilika za razvoj i prednost na tržištu govori i podatak da zelene tehnologije već čine 2,5 posto bruto društvenog proizvoda Evropske unije, donose 3,5 miliona radnih mesta i u stalnom su razvoju.Međutim, u Srbiji u tom smislu za sada nema značajnog pomaka, osim formiranja Centra za cirkularnu ekonomiju pri Ministarstvu zaštite životne sredine, ali koje još nema dovoljnu snagu i podršku da pokrene primenu ovog koncepta sa domaćim kompanijama.

ALHem se u poslednjih godinu i po dana dosta bavio zelenim javnim nabavkama u Srbiji, kao jednim od instrumenata koji može značajno da doprinese zelenoj ekonomiji.

Ako uzmemo u obzir činjenicu da učešće javnih nabavki čini skoro osam posto BDP-a, javni sektor može dati važan doprinos održivom razvoju ukoliko se javnom nabavkom odabere roba, usluge ili radovi sa smanjenim uticajem na životnu sredinu.
Na primer, nabavka energetski efikasnih računara, rasvete, kancelarijskog nameštaja proizvedenog od drveta dobijenog iz održivih izvora, recikliranog papira, usluga čišćenja u kojima se koriste ekološki proizvodi za čišćenje i slično.

ALHem je prošle godine zajedno sa 20 organizacija civilnog društva pokrenulo proces zagovaranja pred nadležnim organima u cilju izrade i usvajanje dokumenta javne politike (Nacionalnog akcionog plana ili ekvivalentnog dokumenta javne politike), koji bi za početak definisao prioritetne grupe proizvoda i usluga za uključivanje zelenih kriterijuma u postupke javnih nabavki.

Civilni sektor je u ovom momentu ispred države u primeni zelenih nabavki, što je pokazalo naše istraživanje sprovedeno prošle godine, evo npr. upravo objavljen Izveštaj Koalicije 27 „Napredak u magli” je štampan na 100 posto recikliranom papiru čime je ispunjen kriterijum zelene nabavke.

Kako vidite snagu, mesto i ulogu ekološkog civilnog društva u Srbiji danas?

Na osnovu našeg iskustva u okviru rada Koalicije 27 smatram da je potencijal ekološkog civilnog društva veliki.

Primećujem da raste, jača, bolje se pozicionira i postaje relevantan faktor prepoznat od strane organa javne vlasti na centralnom i lokalnom nivou, međunarodnih i EU institucija, ali i medija i građana.

Ono što nedostaje jeste institucionalno finansiranje organizacija, ono je u najvećoj meri projektno i samim tim vremenski oročeno.

Poseban izazov predstavlja kofinansiranje projekata iz EU fondova. Saradnja sa medijima koji se bave istraživačkim novinarstvom može imati sinergistički efekat.

Ono što zabrinjava je sve veći pritisak na civilni sektor i medije.

Povezivanje i umrežavanje organizacija civilnog društva je neophodno kako bi imale dovoljnu snagu i stručne kapacitete da s jedne strane kontrolišu rad nadležnih organa i prate usvajanje i primenu propisa, a sa druge da pokrenu građane i društvo u celini da se uključe u konkretne akcije za zdravu i čistiju Srbiju.

Milisav Pajević

izvor:eko-nec

foto: Arhiva Alhem